Ovih dana povrtari ulaze u završne aktivnosti od kojih zavise efekti njihovih višemesečnih napornih i dosta skupih poslova na njivama. Nedavno je održana 23. „Kupusijada „ u Futogu, uz veliki broj posetilaca, a Mesna zajednica i Kulturni centar u Begeču najavili su, za subotu 12. novembar, Prvu „Šargarepijadu“ u svom mestu, besplatno podelivši tonu šargarepe potrošačima u Novom Sadu. Prema rečima Milana Tatića, predsednika Mesne zajednice Begeč na ovoj manifestaciji će svoja dostignuća u proizvodnji šargarepe predstaviti najbolji povrtari iz Begeča i okolnih sela, vrhunski kuvari će se nadmetati u pripremanju gulaša, a goste će zabavljati nekoliko kulturno–umetničkih društava. Ambicije su velike, jer proizvodnja šargarepe nije samo brend Begeča, već Vojvodine i Srbije. Samo ovo selo proizvodi mnogo više tog slatkog, crvenog korena nego bilo koja država u okruženju. Šargarepa je najpouzdaniji osnov budžeta velikog broja porodica u ovom selu, a prosečni izvoz od 20.000 tona donosi i značajan devizni priliv čitavoj državi. 
- Prijatan ukus, miris, boja, oblik korena, sadržaj šećera i betakarotina u šargarepi potiče od specifičnih zemljišnih i klimatskih uslova u ataru Begeča, kao i delova u susednim opštinama Futog, Gložan i Čelarevo na aluvijalnim površinama uz Dunav, kaže Gojko Zec, direktora OZZ „Begečki povrtari“. -Preko 90 odsto naše šargarepe je prve klase, dužine 15-25 centimetara i debljine 15-30 milimetara, što se prilagođava, prvenstveno, specifičnim zahtevima stranih kupaca. Elaborat o geografskom poreklu usvojen od strane Zavoda za patente još 2017. godine, za površinu od oko 600 hektara, samo je dodatna potvrda postojećeg kvaliteta. Najčešće se koristi francuski hibrid Bolero, a poslednjih godina u upotrebi su i vrhunske selekcije semena iz Holandije, SAD i Mađarske. Odličan kvalitet šargarepe iz Begeča poznat je u svim susrednim državama, ali i šire, pa u izvoz ide 70-80 odsto ukupne proizvodnje sa oko 600 hektara. Svakog dana utovara se od jednog do 20 šlepera šargarepe, prvenstveno početkom godine kada opadne cenovna konkurencija iz povrtara iz Turske.
Prema rečima Uroša Puače, zamenika predsednika Udruženja „Futoški kupus“, dobri poznavaoci prilika lako prepoznaju i futoški brend. Glavice su pljosnate, lake, sa tankim nervima mekanih listova, što obezbeđuje specifičan  prijatan ukus i lekovito korišćenje u svežem i kiselom stanju. Uz stalnu kontrolu stručnjaka Instituta za ratarsvo i povrtarstvo u Novom Sadu, ovu autohtonu sorti kupusa, iz sopstvenog semena i rasada, profesionalno proizvodi oko 20 porodica i prodaju ga uz garanciju prigodne markice. Poslednjih godina, kao i drugim poljoprivrednicima, prirodni i drugi uslovi im nisu išli na ruku. Suša je, često, odnela petinu, ako ne i čitav rod, pa je ponuda na tržištu znatno manja, a neizvestan je i izvoz. Troškovi su u naglom porastu, a kupovna moć stanovništva u opadanju. Svojevremeno je u furtoškom ataru ova autohtona sorta zauzimala čak 500, ove godine samo 35 hektara. Osnovni razlog leži u činjenici da oznaka gerografskog porekla zahteva striktno poštovanje strogo utvrđene procedure i dugotrajan fizički rad. Sa cenom od 80 dinara za kilogram svežeg kupusa isplativost proizvodnje je veoma mala, bez obzira što se sve količine lako prodaju na pijacama i u velikim supermarketima. Ranije je Futoški kiseli kupus bio na trpezi mnogih porodica u čitavom svetu, prvensrtveno onih poreklom sa Balkana. Konkurenciju čine različiti hibridi, koji su znatno slabijeg kvaliteta, pa mogu da se prodaju po nižoj ceni, jer nemaju obavezu strogih pravila o geografskom poreklu. 
Obe maniferstacije privlače posebnu pažnju posetilaca, prvenstveno kupaca koji znaju da cene kvalitet i voljni su da to dodatno plate. Veliku podršku povrtarima pruža Uprava za privredu Grada Novog Sada, time što svake godine subvencioniše proces sertifikacije tih proizvoda vrhunskog kvaliteta. 
Tekst i foto: B. Krstin