Više puta najavljivana fiskalizacija zelenih pijaca, odlukom Vlade Srbije, nije planirana da se sprovede ni 2024.godine.Prodavci na pijačnim tezgama neće imati obavezu evidentiranja prometa na malo i primljenih avansa preko elektronskog fiskalnog uređaja. Podsetimo, prodavci su pre godinu dana negodovali zbog namere Ministarstva finansija da se i oni nađu u grupi obveznika koji moraju da izdaju fiskalne račune. Ministarstvo finansija je prolongiralo odluku na godinu dana, a sada je to učinjeno ponovo.

 – Država je očito razumela sve probleme s kojima se poslednjih godina suočavamo u radu na pijacama. To je,u prvom redu,pad kupovne moćistanovništva,što je sa sobom istovremano povuklo i pad prometa. Takođe,brojčano imamo sve manje zakupaca pijačnih tezgi, a suočavamo se i sa nedostatkom radne snage,čiji je prosek godina58 i sve je starija. Ono što nam je u o ovom momentu prioritet jeste rad na unapređenju pijačne prodaje, jer je,sveukupno gledajući,u daleko gorem stanju nego što je bila prethodnih godina, rekao je Srđan Praštaloiz Udruženja ''Opstanak'',navodeći da prodavci rade na granici rentabilnosti, a u međuvremenu povećana je i cena zakupa tezgi, prosečno za 15 do 20 odsto.

 Pijace u Srbiji, po podacima Republičkog zavoda za statistiku, imaju 16 odsto tržišnog udela u ukupnom prometu i prodaji poljoprivrednih proizvoda. Uočljiv trend pada u poslednjoj deceniji nastao je delimično usled promene navika potrošača u ishrani, ali i rapidnog širenja velikih trgovinskih lanaca kojima prodavci na pijacama ne mogu da pariraju,kako sa cenama tako i načinom i uslovima prodaje.

 Promet na pijacama u 2022. godini iznosio je 21 odsto više nego u2021. ali, kako je objasnio Savo Duvnjak, izvršni direktor poslovnog udruženja ''Pijace Srbije'', to ne znači puno, ako se uzme u obzir rast cena poljoprivrednih proizvoda,koji je u proseku veći od 30 odsto.

 – Sve radimo da stimulišemo poljoprivredne proizvođače i da ih bude što više na pijacama, ali taj proces ide dosta usporeno. Pokrenuli smo i inicijativu da se stopa PDV-a za naplatu pijačnih usluga neposrednim poljoprivrednim proizvođačima koji prodaju svoje artikle smanji sa 20 na 10 odsto. To je simboličan stimulans, ali u svakom slučaju jeste važan korak u revitalizaciji zelenih pijaca i omogućavanju povećanja prometa i bolje zarade poljoprivrednika, rekao je Duvnjak.

 U Udruženju ''Opstanak''smatraju da bi, umesto fiskalnih kasa od kojih se privremeno odustalo, u budućnosti bolje rešenje bilo plaćanje paušalnog poreza na godišnjem nivou.

 – Osim neposredne koristi za nas prodavce,time bi (in)direktno podržali budžete lokalnih jedinica samouprave, imajući u vidu da više od 90 odsto svih preduzeća koja se bave izdavanjem pijačne opreme, odnosno prostora na kome se delatnost obavlja, pripada opštinama, rekao je Praštalo.

Svi koji malo pažljivije prate šta se na pijacama događalo poslednjih decenija svedoci su transformacije zelenih pijaca. Tezge su, naročito od devedesetih godina prošlog veka, od neposrednih poljoprivrednih proizvođača bukvalno preuzeli mali i veliki trgovci (pre)prodajući voće i povrće sa kvantaških pijaca. Dozvole da dođu do pijačnog prostora za prodaju na organizovanim licitacijama dobijali su i prodavci raznorazne robe sumnjivog porekla iz uvoza. Tako su zelene pijace, uz poljoprivredne proizvode, vremenom postale mesto i za prodaju električnih uređaja, razne tekstilnerobe, kesa za zamrzivače, pa i šrafova.

 Poslednjih godina, sa pojavom megamarketa i trgovinskih lanaca, zelene pijace dobile su ozbiljnu konkurenciju, posebno zbog nižih cena, naročito u sektoru voća, povrća, mesa i mesnih prerađevina... Ali uprkos tome, zbog navika i tradicije, pijace su i dalje ''na glasu''kod potrošača, posebno u velikim gradovima.

 Rešenost nadležnih državnih organa da uvedu red u pijačnu delatnost svakako je za pohvalu, kao i razumevanje za trenutno teško stanje koje je dovelo do odlaganja uvođenja fiskalnih kasa. Činjenica da, uprkos svim problemima, pijace i dalje opstaju, najrečitije ukazuje da će, sa uređenim poslovanjem i predviđenim olakšanjima, i ubuduće biti važno mesto susretanja poljoprivrednika sa potrošačima. U Ministarstvu trgovine privode kraju izmene Zakona o trgovini gde je, između ostalog, predviđena nemala podrška malim proizvođačima kako bi se sa svojim proizvodima vratili na zelene pijace.

 K.Rajević

 ZA TEZGAMA NAJMANjE POLjOPRIVREDNIKA

 Prema istraživanjima koje je sprovelo poslovno udruženje ''Pijace Srbije'',na zelenim pijacama u Srbiji trenutnoposluje oko 10.000 preduzetnika. Do sada ih je oko 3.000 bilo u obavezi da evidentira promet preko fiskalnog uređaja,dok su svi ostali manje-više radili bez aparata, a zanimljivo je da među njima najmanje ima neposrednih poljoprivrednih proizvođača.