Gotovo četvrt veka održava se tradicionalno savetovanje povrtara. Vojvodjansko drustvo povrtara, Akademijski odbor za selo Srpske akademije nauka i umetnosti i Kongresni centar "Master" Novosadskog sajma organizovali su i  ovo 23. po redu Savetovanje povrtara pod nazivom "Savremena proizvodnja povrca", koje je održano 10.februara.

Obraćajući se prisutnima prof. dr Žarko Ilin, predsednik Programskog odbora se osvrnuo na prošlu godinu koja je bila izuzetno teška za povrtare. Početak vegetacije obeležilo je prohladno vreme, zatim su tokom leta usledile obilne padavine praćene olujom i  gradom, što se odrazilo na prinos koji je zavisno od lokaliteta bio manji od pet do 30 odsto.Bez obzira  na nešto manje prinose  kvalitet srednje kasnog, kasnog povrća kao i onog koji se skladišti u predzimskom i zimskom periodu do pristizanja ranog povrća iz zaštićenog prostora i otvorenog polja naredne godine je vrhunskog kvaliteta, zdravstveno bezbedan  i preporučuje se gradjanima za ishranu.

- U najintenzivnijim granama biljne proizvodnje odnosno u povrtarstvu, voćarstvu i hortikulturi važnije je ostvariti vrhunski kvalitet pa tek onda dugoročan racionalan i stabilan prinos po jedinici površine, istako je prof. Ilin. – Kada je u pitanju kvalitet povrća na prviom mestu je izbor kvalitetnih sorti. Odnosno sorti koje su prethodno ispitane u našim agroekološkim uslovima. Za dalju reprodukciju treba koristiti samo one koje su adaptabilne, stabilne i dugoročno daju vrhunski kvalitet i prinos.

Ne treba zapostaviti ni stare sorte ni populacije. I njih treba proizvoditi na većim površinama ali u baštama i okućnicama za potrebe domaćinstva.

Takodje, agronomi moraju da imaju strategiju i spremne tehnologije kako bi uvažili negativne efekte abiotskog stresa, a sve u cilju obezbedjivanja dovoljnih količina povrća pre svega za domaće tržište da se  obezbedi  prehrambena sigurnost stanovništva pa tek onda da se planira izvoz.

Svedoci smo da veliki broj malih proizvodjaća povrća ne može da opstane na tržištu, napušta ovu proizvodnju i prelazi u ratarsku. I srednji proizvodjači imaju problema zbog skupog goriva, gasa, energenata i sve skuplje radne snage.

Povrtari su saglasni da bez uvodjenja novih tehnologija teško je održati kvalitet proizvodnje. Zato su  i teme ovogodišnjeg Savetovanja, bile usmerene ka tom cilju. Za povrtare to je bila prilika da se upoznaju sa  novim tehnologijama poput upotrebe  drona u zatvorenom prostoru, primene bioagenasa koji biljkama daju stabilnost i otpornost prema negativnim efektima abiotičkog stresa, zatim  o biološkoj zaštitti u integralnom konceptu,  ali  i s virusima na paradajzu i paprici, zatim  plamenjači luka što se odražava na  prinos i s pojavom  rezistetnih korova.

T. Gnip

Foto:G. Mulić