* Formirano  svega  deset od  planiranih 26 regionalnih centara za upravljanje otpadom u Srbiji
* Od ukupne količine otpada 13 miliona tona je poljoprivredni, koji se vrlo malo reciklira
* Malo  lokalnih samouprava koje adekvatno i organizovano rade na odlaganju i reciklaži ambalažnog poljoprivrednog otpada
 
Pre nešto više od godinu dana, Ministarstvo zaštite životne sredine,  uz podršku Evropske unije, promovisalo je Nacrt nacionalne strategije upravljanja otpadom. Strategija  praktično predstavlja još uvek nedovršen dokument na  osnovu koga će, kada  konačno bude završena i usvojena,  dugoročno biti definisano i usmereno upravljanje otpadom do 2025. godine. To istovremeno podrazumeva izradu Nacionalnog plana  upravljanja otpadom, kao i donošenje niza zakonskih i podzakonskih akata  sa ciljem njihove implementacije u praksi. Usled pandemije Covid-19 i uvođenja vanrednog stanja,  kao i održanih parlamentarnih izbora, rad na izradi strategije, kao i svih pratećih dokumenata, poprilično kasni.
Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović nedavno je, u razgovoru sa predstavnicima Nacionalne alijanse za lokalno-ekonomski razvoj (NALED), najavila, na republičkom nivou, još tešnju saradnju na realizaciji  pet projekata iz oblasti zaštite životne sredine. U Vojvodini  upravljanje otpadom i izgradnja regionalnih centara, kako je rekla, na samom su  vrhu liste prioriteta.
Upravljenje otpadom, podsetimo, kod nas je jedan  od najvećih problema u oblasti očuvanja prirodnih resursa i  zaštite životne sredine. Tim pre što se od ukupne količine proizvedenog otpada, od čega poljoprivredni otpad čini 13 miliona tona, reciklira svega pet odsto. To je oblast u kojoj u ovom momentu najviše zaostajemo za propisima, kao i za pozitivnom praksom Evropske unije.
– NALED već duže vreme preduzima aktivnosti na uspostavljanju održivog sistema sakupljanja i reciklaže otpada. Trenutno, u saradnji sa nekoliko vojvođanskih opština, radimo na deset projekata, od kojih su upravljanje otpadom hrane, električnim, kao i ambalažnim otpadom u poljoprivredi posebno značajni, istakla je Violeta Jovanović, izvršni direktor NALED-a.
 
Presek stanja ne ohrabruje
 
Državna revizorska institucija (DRI) nedavno je podnela izveštaj za period 2017–2019. godine,  u kome je dala presek stanja upravljanja otpadom u Srbiji. Među najvažnijim zaključcima izveštaja stoji da na republičkom nivou, uprkos svim dosad učinjenim naporima, još uvek nije uspostavljen organizovani sistem upravljanja otpadom, kao i njegova reciklaža. U poslednjih deset godina formirano je svega deset od  planiranih 26 regionalnih centara za upravljanje otpadom. To je, prema oceni DRI, apsolutno nedovoljno. Nanosi se nemerljiva šteta prirodnim resursima, pre svega poljoprivrednom zemljištu, kao i životnoj sredini.
DRI u izveštaju takođe navodi da se u lokalnim samoupravama veoma teško dolazi do tačnih i pouzdanih podataka o proizvodnji komunalnog i drugog otpada.  Prema podacima iz izveštaja, samo 43 opštine u Srbiji uspele su da obezbede  da se odvojeno sakuplja bačena hrana, staklena i plastična ambalaža, otpadne gume... Istraživači DRI  registrovali su preko 2.000 divljih deponija na kojima je, između ostalog, uočena velika količina ambalažnog otpada od upotrebljenih hemijskih sredstava koja se koriste u poljoprivredi. Na deponijama su u velikoj količini zatečeni  i ostaci uginulih domaćih životinja, dotrajalih traktorskih akumulatora, raznih (ne)upotrebljenih maziva, kao i ulja iz  poljoprivrednih mašina...
 
Edukacija poljoprivrednika
 
Nema  mnogo lokalnih samouprava gde se adekvatno i organizovano radi na odlaganju i reciklaži ambalažnog poljoprivrednog otpada. Sombor je jedna od retkih opština koja je, u saradnji sa Poljoprivrednom savetodavnom stručnom službom, u više navrata pokrenula akcije preuzimanja ambalažnog i plastičnog otpada od poljoprivrednih proizvođača.
– To je dalo određene rezultate, ali najvažnije je što smo kroz akciju uspeli da  podignemo svest i edukujemo poljoprivrednike o značaju  prikupljanja i ispiranja ambalažnog otpada. To sigurno  doprinosi  očuvanju zemljišta i životnu sredinu čini zdravijom, rekla  je  Dragana Dimitrijević, izvršni direktor Udruženja proizvođača za zaštitu bilja u Srbiji (SECPA).
Ovo udruženje već nekoliko godina  sprovodi pilot-projekat prikupljanja ambalažnog otpada koji se najviše koristi u poljoprivredi. Osim Sombora akcije su, u saradnji sa regionalnim poljoprivrednim savetodavnim stručnim službama, pokrenute u Pančevu, Sremskoj Mitrovici, Novom Sadu, Rumi i jednom delu leskovačke opštine.
– Najveća količina ambalaže sredstava za zaštitu bilja prikupi se od velikih kompanija s kojima dosta dobro sarađujemo. One sve više pažnje posvećuju ispiranju  plastičnog ambalažnog otpada i njegovom adekvatnom odlaganju, što se ne može reći za većinu individualnih poljoprivrednih proizvođača. Potrebno je da svi zajedno uložimo  dodatni napor na njihovoj edukaciji kako bi ambalaža, nakon upotrebe, dobila karaktere neopasnog otpada, rekla je Dimitrijevićeva.
 
Upotreba "zelenog otpada"
 
Kada se radi o  takozvanom  zelenom otpadu iz poljoprivrede, sve više se govori o njegovoj upotrebljivosti. Među pozitivnim primerima korišćenja žetvenih i drugih ostataka sa njiva svakako je bioelektrana "Bioelektra" iz Botoša, koja je počela da radi pre nekoliko godina.
– Kroz kooperativne ugovore animirali smo ne mali broj poljoprivrednika iz srednjeg Banata, od kojih preuzimamo sav zeleni i drugi otpad i koristimo ga za proizvodnju  energije, koju preuzima mreža elektroprivrede Srbije i lokalno stanovništvo, kaže Zoran Pomoriški, projektni menadžer u "Biolektri".
Upravljanje  otpadom generalno, posebno iz poljoprivrede i njegovo generisanje  nesumnjivo je veoma važno za budućnost i  očuvanje zemljišta, vodotokova i životne sredine. Kada se radi o zakonskoj regulativi, činjenica je da u tom segmentu dosta kasnimo, ali to ne bi trebalo da utiče na razvijanje svesti kod naših poljoprivrednika o neophodnosti čuvanja prirodnih resursa, prvenstveno zemljišta. Sve neizvesnije i nepredvidive klimatske promene sigurno će uticati na to   da se tome, kako sada tako i u bliskoj budućnosti, posveti daleko veća pažnja.
– Ne treba da čekamo da nam zakonodavac kaže kako da čuvamo ono što imamo. Mora se razvijati svest da je prikupljanje poljoprivrednog otpada i njegova reciklaža  neminovnost, ako ništa drugo bar zbog generacija koje dolaze posle nas, navodi se na portalu sajta Centra za  promociju cirkularne ekonomije.
 
K. Rajević