* Iz planinskih predela Austrije i Severne Makedonije lane je uvezeno 20 veprova i 80 krmača divljih svinja za obogaćivanje lovišta u Vojvodini, ugroženih ukrštanjem divljih sa domaćim svinjama na šumskoj ispaši
Poslednjih decenija, na čitavom području Vojvodine i jednom delu centralne Srbije, divlje svinje sve manje liče na sebe. Posledica je to prakse meštana sela pored vodenih tokova da izvode domaće svinje na slobodnu ispašu u hrastove šume, odnosno na "žiriranje". Tako se sve češće u lovištima mogu sresti šarene, crno-bele jedinke, krupnijeg tela, sa većim ušima i drugim karakteristikama domaćih, a ne divljih svinja. Što je najgore, učestalim ukrštanjem divljih i domaćih svinja nastaju hibridi, koji dovode do drastičnog pada trofejne vrednosti tih životinja. Najnoviji podaci ukazuju da samo sedam do devet odsto kljova odstreljenih veprova tokom godine ima zlatnu, srebrnu ili bronzanu medalju. To je za 25% do 30% manje od proseka za jake trofeje, prilikom odstrela i ekonomičnog poslovanja u bilo kom lovištu. A u pitanju su autohtone vrste divljih svinja, koje su po važnosti u lovištima odmah posle jelenske divljači. Naše divlje svinje, trenutno, nemaju odgovarajuću trofejnu vrednost, a važne su zbog zarade, posebno od stranih lovaca, voljnih da plate vredne trofeje. 
Za uzgoj divljih svinja, tokom pet-šest godina, neophodna su velika ulaganja novca, raspoloživih resursa i drugih sredstava u dosta oskudnim mogućnostima opstanka u okviru održivih ekonomskih principa. Tako smo došli u situaciju da, u normalnim lovnim sezonama, imamo veliki interes za trofeje od divljih svinja, a ponuda je jako mala. Znatno povoljnija situacija je kod jelenske divljači. Od gotovo 500 godišnje odstreljenih jedinki jelena u JP "Vojvodinašume", od 30% do 35% su rogovi za medalju. To se smatra za respektabilan uspeh, jer je u skladu sa ekonomskim principima i načinom gajenja populacije jelena u savremenim uslovima gazdovanja u lovištima.   
Zahvaljujući programima sufinansiranja iz Pokrajinskog fonda za razvoj lovstva i iz državnog Budžetskog fonda za iste namene, JP "Vojvodinašume" prošle i ove godine intenzivno realizuje nekoliko kapitalnih projekata izgradnje infrastrukture i unapređenja reprodukcionog gajenja autohtonih vrsta krupne divljači. Takođe poboljšava lovnu tehnologiju i uzgojne objekte u lovištima posebne namene kojima gazduje. Prvi značajni projekat je izgradnja uzgajališta posebne namene za divlje svinje u Sremu, gde je najveći reprodukcioni centar ove divljači u Srbiji, kao i područje sa najmasovnijom hibridizacijom divljači. 
Branislav Stankov, izvršni direktor za lovstvo u JP "Vojvodinašume" u Novom Sadu, kaže da je prva mera unos čistih populacija divljih svinja u šumska područja kojim gazduje JP "Vojvodinašume", a potom i u druga lovišta u Srbiji. 
 Lane je, od preko 20 miliona dinara, najveći deo uložen u uzgoj divljih svinja u lovištima "Karakuša", u okviru sremsko-posavskog lovišta na Savi. Investirano je i u uzgajalište posebne namene "Maletića lug" kod Platičeva, na 480 hektara. Urađena je kompletna infrastruktura, hranilišta i pojilišta, ograde i drugo što preporučuje struka u skladu sa izrađenim projektima. Preostaje unos odgovarajuđeg broja divljih svinja, što je u sadašnjoj situaciji, pod uticajem pandemije virusa korona, izuzetno teško. Radi raznovrsnosti populacije i boljih kasnijih rezultata, unosimo 20 mužjaka starosti od dve do četiri godine i 80 ženki starosti od tri do četiri godine. Jednu polovinu tog matičnog fonda unosimo iz austrijskog Nacionalnog uzgajališta "Švarbak" i lovišta "Esterhazi" kod Beča. Drugu polovinu populacije divljih svinja donosimo iz planinskih predela u Severnoj Makedoniji, objašnjava Stankov. 
Svaka lokacija ima učešće 25%. Na osnovu stručno postavljene šeme za ukrštanje, želja je da se dobije odgovarajući kvalitet divljih svinja, da bi se, nakon dve do četiri godine od početka rada potpuno promenila struktura matičnog fonda ove divljači u ograđenim lovištima JP "Vojvodinašume". Sledeći korak bi bio da se isti postupak pokrene i u otvorenom lovištu, pa i kod drugih korisnika lovišta na području Vojvodine. U ovom trenutku JP "Vojvodinašume" ima matični fond od 4.000 jedinki divljih svinja, od kojih je četvrtina samo u Sremu. Ostala lovišta ovog javnog preduzeća su u Podunavlju, od Bačkog Monoštora, preko Apatina, Plavne, pa sve do Bačke Palanke, pa i u Koviljskom ritu.
 
B. Krstin
 
VRAĆANJE JELENA U CENTRALNU SRBIJU
 
U saradnji sa Upravom za šume i Fondom za razvoj Republike Srbije –  SRBDIR, JP "Vojvodinašume", sa nacionalnim parkom "Fruška gora" i JP "Srbijašume", nastavlja naseljavanje većeg broja običnog jelena (Cervus elaphus) na područja centralne Srbije. Lane je preseljeno preko 80 jedinki jelena, a proces će se nastaviti, verovatno, još desetak godina. To je prvi korak u nastojanju da se obični jeleni nasele na, za njih, povoljna staništa, u broju koji neće praviti štete u poljoprivredi. Ovih dana hvataju se jeleni na području lovišta JP "Vojvodinašume", što je deo nastavka prošlogodišnjih aktivnosti. Očekuje se da će se, tokom zimskih i prolećnih meseci ove godine, naseljavati još 80 do 100 jedinki jelena. Time će se sadašnji broj od 1.200 do 1.500 jelena u centralnoj Srbiji znatno povećati i biti značajan faktor u lovnom turizmu.