* Proizvodnja i veliko učešće u domaćem i stranom prometu zahtevaju zakonski utvrđena tržišna pravila za duži period
 
Krajem prošle godine Evropska komisija je produžila pravo Srbiji na bescarinski izvoz do kraja 2025. godine za čitav niz poljoprivrednih proizvoda koji nisu obuhvaćeni Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju. A i do sada je učešće EU u našem izvozu čak oko 70 odsto. Obiman je i plasman jabuka na ovo veliko tržište. Posebno što se naša proizvodnja ove vrste voća kreće oko 1,2 miliona tona, u vrednosti oko 500.000 dolara. S obzirom na to da velike količine jabuke plasiramo na tržište Rusije, članice CEFTA sporazuma, a odnedavno Kine, Indije i nekih drugih država, veoma je bitno na odgovarajući način regulisati tržišta ovog voća.
 
Voćari nemaju vremena za gubljenje
 
Nebojša Jovanović, direktor Zadruge "Čačanska jabuka", sa 150 hektara zasada jabuke iz kojih se prosečno ubere oko 3.000 tona i oko 70 odsto tog roda već više godina se izvozi u Rusiju i Crnu Goru, kaže da se od novog zakona očekuje da uvede red na tržištu. 
– Za poslove plasmana na strana tržišta postoje čvrsto utvrđena pravila: od izvoznih dozvola, laboratorijskih potvrda o zdravstvenoj bezbednosti roba, pa sve do jasnih odrednica ko, kako i koliko može da obavlja taj posao. Nažalost, na domaćem tržištu gotovo da nema nikakvih pravila. Najveći deo trgovine obavljaju nakupci, koji rade za izvozne kuće ili prerađivačke kapacitete. Mnogi nemaju ni najosnovnije skladišne prostore, mogućnosti za klasiranje plodova, niti uslove za pakovanje, transport i održavanje neophodne higijene. Vrlo su česti slučajevi da nakupci ucenjuju proizvođače, odlažu isplate, kao i drugih nerešenih međusobnih odnosa na tržištu. U još nepovoljnijoj situaciji je plasman na domaćem tržištu za krušku, šljivu, trešnju, višnju i drugo voće. Zato bi budući zakon o tržištu poljoprivrednih proizvoda morao da donese vrlo precizna pravila: ko, kako i pod kojim uslovima može da se bavi otkupom i plasmanom jabuka i drugog voća. Prema sadašnjem Nacrtu mnoga rešenja tek treba da donese Skupština na predlog resornog ministarstva, a to je suviše dug period za poljoprivredne proizvođače koji se nalaze u velikoj neizvesnosti i nesigurnosti da bi ulagali na duži rok, objašnjava Nebojša Jovanović.
 
Nejasnoće za stočare
 
Poslednjih decenija, a naročito 2020. godine, naše stočarstvo se suočilo sa velikim teškoćama u plasmanu, prvenstveno zbog ograničenih mogućnosti izvoza na strana tržišta. To se ogleda u naglom padu otkupnih cena žive vage svih vrsta stoke nod nas. U novembru 2020. godine zaklano je 14,6 odsto manje goveda i 1,5 odsto manje svinja nego mesec dana ranije. Maloprodajne cene mesa i dalje miruju i nema povećanja potrošnje uslovljenog niskim standardom stanovništva. Sve su glasnija mišljenja da će se nastaviti uvoz mesa iz Evropske unije, što će dodatno uticati na smanjenje tova, čak do pojave nestašica. Veće oscilacije na tržištu u EU se rešavaju odgovarajućim merama države. A prema rečima Pavla Kujundžića, člana Asocijacije poljoprivrednika Srbije, predloženi Nacrt zakona o tržištu poljoprivrednih proizvoda tu oblast ne rešava dovoljno jasno i precizno. Ističe se da će Državne robne rezerve, nakon odluke Supštine Republike Srbije, otkupljivati poljoprivredne proizvode pod uslovima koje predloži resorno ministarstvo. Ali nema predloga ko od poljoprivrednika i u kojim količinama može da učestvuje u tom otkupu. Posebno što se radi o ograničenim količinama otkupa, bez garancije da će se taj postupak voditi sve do momenta smirivanja cena na tržištu. Otkupna cena junadi simentalske rase bila je donedavno oko 1,70 evra za kilogram žive vage. Sada se kreće oko 2,05 evra, što još uvek stvara gubitke odgajivačima, a efikasnijeg rešenja nema, jer je izvoz nedovoljan. Ne postoji ni najava o mogućim podsticajima države za izvoz "bejbi bifa", iako je Srbiji odobrena kvota od 8.800 tona, koju ne ispunjava ni deset odsto.
 
Žitarice zapostavljene
 
Nacrt zakona, po svemu sudeći, najveći naglasak daje na rešavanje problema na tržištu za osetljivije poljoprivredne proizvode poput onih u voćarstvu, povrtarstvu, stočarstvu, proizvodnji vina, meda i drugima. Položaj žitarica je manje tretiran, verovatno jer se radi o berzanskim robama, čiji je položaj do sada dosta regulisan u većem broju zakona i podzakonskih akata. 
Vukosav Saković, direktor Udruženja "Žita Srbije", kaže da će i za žitarice mnogo jasnija situacija biti nakon donošenja podzakonskih akata.  
 – Primetno je da sadašnja ponuđena rešenja ne navode pitanje plasmana suncokreta kao izuzetno značajne robe za domaće i strano tržište. Mnogo toga je već postojalo u više zakona, a sada se predlaže da to bude u jednom, kako bi se došlo do pravog stanja na tržištu. Valjalo bi preciznije utvrditi period tržišne godine za pojedine žitarice, a ne kao što stoji u Nacrtu, od 1. jula jedne do 30. juna sledeće godine. Za kukuruz je tržišna godina od 1. oktobra do 30. septembra sledeće godine, a za soju od 1. avgusta do 31. jula naredne godine. Očekuje se da će se u podzakonskim aktima preciznije utvrditi šta su tržišne, referentne i interventne cene žitarica. Dok se tržišne cene mogu relativno lako ustanoviti, nedorečeno je objašnjenje na šta se odnosi cena koštanja? Da li se radi o referentnim, prosečnim ili nekim drugim cenama?  Dobro je što se predlaže da intervencija na tržištu bude nakon prikupljanja najpovoljnijih ponuda, ističe Saković.
 
Da li se zadruge ubrajaju u "proizvođačke" organizacije?
 
Namerno ili slučajno u tekstu ovog Nacrta zakona izostalo je pominjanje reči zadruga, čak i kooperative, kako se organizovanje poljoprivrednika označava u EU. Da li je to omaška u bukvalnom prevodu, uključivanje tog oblika organizovanja u okvir termina  "proizvođačke organizacije" ili nešto treće, moraće da se odrede pisci konačne verzije ovog zakona.
– U Srbiji trenutno ima 2.973 zadruge, od kojih je 80 odsto zemljoradničkih, kaže Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije. – U okviru projekta "500 zadruga u 500 sela" do sada je osnovano 800, a samo za poslednjih mesec dana još 16 novih. Veliki je to potencijal poljoprivrede, koja učestvuje sa oko 10 odsto u ukupnom BDP-u.  Pri tome je zastupljenost stočarstva 30, a ratarstva sa nepunih 70 odsto. Ogromno je to učešće na domaćem i stranom tržištu, koje se ne može izostaviti iz ovakvog zakona. Ostaje nepoznato i koji su sve oblici organizovanja uvršteni u pomenute "proizvođačke organizacije". Da li su to komanditno društvo, ortačko udruženje, zadruga ili nešto slično, pri čemu se uvek radi o udruženim proizvođačima. Naš Zakon o zadrugama precizno označava o kakvom se obliku organizovanja radi, uz postojanje svih neophodnih odrednica. 
Branko Krstin