* Jedan od važnih ciljeva Republike Srbije je sinergijski razvoj dva veoma perspektivna sektora: informaciono-komunikacione tehnologije i poljoprivrede
 
Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2021. do 2025. godine usvojena je na sednici Vlade 4. februara. Značaj ovog dokumenta za razvoj poljoprivrede i agrobiznisa u našoj zemlji bio je povod za razgovor sa prof. dr Marijanom Dukić Mijatović, državnim sekretarom u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. 
– Poljoprivreda, kao jedna od najznačajnijih privrednih grana u Republici Srbiji, igra važnu ulogu u ekonomskom i društvenom razvoju, ali i identitetu i tradiciji naše zemlje. Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2021. do 2025. godine, sa motom "Moć znanja", prepoznaje i podstiče razvoj savremenih primenjenih i tržišno-orijentisanih istraživanja u ovoj oblasti. Ovaj značajan dokument predstavlja svojevrstan strateški instrument za unapređenje kvaliteta života u Republici Srbiji pomoću nauke i tehnološkog razvoja, a polazeći od uverenja da će naša zemlja biti snažna, prosperitetna i ugledna srazmerno znanju kojim kao zajednica mislećih ljudi raspolaže, kaže prof. dr Dukić Mijatović.
Naša sagovornica ističe da je opšti cilj ovog razvojnog dokumenta da naučno-tehnološki i inovacioni sistemi doprinesu ubrzanom razvoju Republike Srbije kroz unapređenje kvaliteta i efikasnosti nauke, tehnološkog razvoja i inovacija i dalje integracije u Evropski istraživački prostor, čime se pomaže dostizanje standarda razvijenih ekonomija. 
– Napredak Republike Srbije nije moguć bez sistematičnog traganja za novim znanjima. Do ključnih novih znanja naša država može doći isključivo kroz negovanje vrhunskih naučnih istraživanja. Može se reći da su naučna izvrsnost i relevantnost, kao i njihovo vrednovanje, osnovne pretpostavke da znanje koje postoji i nastaje na univerzitetima i institutima bude međunarodno konkurentno i da stvara novu naučnu vrednost. Kako bi se postigli bolji rezultati i unapredio naučnoistraživački kadar, potrebno je uvesti stimulativne mere podrške kvalitetu istraživanja. Osim naučnih istraživanja, veoma je važno jačati tehnološki razvoj, koji predstavlja osnovnu sponu između fundamentalnih znanja i privrednog razvoja, kaže prof. dr Dukić Mijatović.
Sastavni deo Strategije je i Akcioni plan za njenu primenu u periodu  2021–2023. godine. Akcionim planom se definišu aktivnosti koje vode podizanju nivoa tehnoloških sposobnosti kroz podršku naučnoistraživačkim organizacijama, startap i visokotehnološkim kompanijama, kao i kroz stimulativne mere saradnje privrede i nauke.
– Poznato je da uspeh jednog društva zavisi od sposobnosti i potencijala da razvije sopstvene tehnologije, proizvode i usluge, čime se značajno podiže konkurentnost domaće privrede u međunarodnom okviru. Mehanizam kojim se ova vrsta fokusa može postići u naučnoistraživačkom i inovacionom sistemu već je uspostavljen kroz kompetetivnu komponentu finansiranja naučnotehnološkog i inovacionog sistema, pre svega, kroz programe Fonda za nauku Republike Srbije i Fonda za inovacionu delatnost, koji treba da odgovore na prioritete definisane ovim ciljem, objašnjava prof. dr Dukić Mijatović.
Naša sagovornica navodi da su prioritetne tehnologije, neophodne za razvoj Republike Srbije, date i u Strategiji pametne specijalizacije. Strategija naučnog i tehnološkog razvoja, kao krovna strategija odgovorna za pitanja naučnog i tehnološkog razvoja, podržava sve identifikovane prioritetne tehnologije. 
– Osim navedenog, u našoj zemlji postoje veoma značajni multidisciplinarni instituti posvećeni istraživanju i razvoju informacionih tehnologija u biosistemima, kao i savremenim primenjenim i tržišno orijentisanim istraživanjima u oblasti poljoprivrede i hrane. Jedan od važnih ciljeva naše države je sinergijski razvoj dva veoma perspektivna sektora: informaciono-komunikacione tehnologije i poljoprivrede. Kroz različite međunarodne programe podstiče se i jačanje naučne dijaspore i razmena znanja i iskustva naših istraživača u svetski priznatoj naučnoj zajednici, zaključuje prof. dr Marijana Dukić Mijatović.
G. Radović
 
FOND ZA NAUKU 
 
Fond za nauku Republike Srbije osnovan je 2019. godine sa zadatkom da omogući razvoj naučnih istraživanja i primenu njihovih rezultata u svrhu bržeg društvenog, tehnološkog, kulturnog i ekonomskog razvoja naše države. Fond obezbeđuje finansijska sredstva i pruža stručnu podršku istraživačima iz akreditovanih naučnoistraživačkih organizacija u realizaciji naučnih projekata koji se realizuju u skladu sa programom Fonda.
Fond za nauku raspisuje javne pozive za projekte, koji treba da obezbede visok naučni nivo i inovativnost rezultata, konkurentnost u međunarodnim okvirima i relevantnost u odnosu na izazove društva u celini. Projekti mogu da budu dugoročni, srednjoročni i kratkoročni. Dugoročni projekti traju do četiri godine i odnose se na program "Strategija i infrastruktura". Srednjoročni projekti su iz programa: "Razvoj, ideje, ljudi, saradnja" i traju dve do tri godine. Kratkoročni projekti su oročeni na jednu godinu i to su projekti iz programa: "Inovacije, promocija, publikacije, kreativnost i ostalo".
Osnivač Fonda je Republika Srbija, sedište je u Beogradu, a Fond ima status pravnog lica i organa upravljanja. Predsednik Nadzornog odbora Fonda je prof. dr Radovan Pejanović, dugogodišnji profesor ekonomije i agrarne ekonomije na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Prof. dr Pejanović je istaknuti naučnoobrazovni i javni delatnik, počasni predsednik Naučnog društva agrarnih ekonomista Balkana, dugogodišnji predsednik Uređivačkog odbora knjige "Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar" i saradnik lista "Poljoprivrednik".