* Prema predlogu nacionalnog budžeta, za poljoprivredu odvojeno više od 62 milijarde dinara, 18 odsto više nego lane
* Predviđeno 32,2 milijarde dinara za direktna plaćanja poljoprivrednicima, realizaciju IPARD programa i ruralni razvoj 
* Pokrajina najavljuje više od milijardu dinara ulaganja za agrar i 28 konkursa namenjenih poljoprivrednicima
 
Skupština Srbije trebalo bi da, već krajem ovog ili početkom narednog meseca, po predlogu Vlade Srbije usvoji nacionalni budžet za 2022. godinu. Predviđeno je da nacionalna kasa bude "teška" ukupno 1.516 milijaradi dinara, što je povećanje za 4,5 odsto u odnosu na ovogodišnji rebalans budžeta. Ukupni rashodi i izdaci po ovom predlogu, o kome će poslanici republičkog parlamenta raspravljati, iznose 1.717 milijardi, a projektovani deficit, po postignutom dogovoru sa MMF-om, 178 milijardi dinara ili tri odsto BDP (bruto društvenog proizvoda). 
Kada je reč o izdvajanju sredstava za poljoprivredu, Odbor za finansije Skupštine Srbije sa svojim predlogom, za razliku od nekih ranijih godina, bio je mnogo izdašniji. Za agrarni budžet biće odvojeno više od 62 milijarde dinara, najviše u poslednjih deset godina. Ministar finansija Siniša Mali nagovestio je veća ukupna infrastrukturna ulaganja, od kojih se neka, po investicionom programu "Srbija 2025" odnose i na poljoprivredu. 
Skupštinski Odbor za poljoprivredu takođe je razmatrao i dao zeleno svetlo za izglasavanje predloga skupštinskog Odbora za finansije i Vlade Srbije. Za Ministarstvo poljoprivrede, šumarstvo i vodoprivredu u 2022. godini biće izdvojeno 62 milijarde dinara. To je uvećanje od 17,5 do 18 odsto u odnosu na inicijalni budžet za ovu godinu. Predstavnica Ministarstva finansija Dragana Đorđević, na sednici odbora, navela je da je taj iznos za 1,8 milijardi dinara veći u odnosu na oktobarski rebalans, odnosno da uvećanje iznosi 9,3 milijarde u odnosu na prvobitni ovogodišnji budžet.
 
Isplata zaostalih dugovanja
 
Takođe je istakla da je za subvencije planirano 50,6 milijardi dinara, dve milijarde više u odnosu na rebalans, a 8,8 milijardi na inicijalni budžet 2021. godine. Naglasila je da subvencije u sektoru poljoprivrede čine 35,25 odsto ukupnih subvencija države.
– Najviše sredstava, 32,2 milijarde dinara, biće usmereno ka direktnim plaćanjima u poljoprivredi, za realizaciju IPARD programa izdvaja se 6,4 milijarde, a za mere ruralnog razvoja pet milijardi, rekla je Đorđevićeva.
Predsednik Odbora za poljoprivredu Marijan Rističević istakao je da je povećanje razdela Ministarstva poljoprivrede u predlogu budžeta za 2022. godinu i veće nego što su saopštili predstavnici Ministarstva finasija i da iznosi 19 odsto. On je naveo da će sa intervencijama iz Direkcije za stočarstvo tokom godine, što će iznositi par milijardi dinara, poljoprivreda uspeti da dostigne do pet odsto budžeta, koliko je utvrđeno zakonom.
I ostali članovi Odbora izneli su mišljenje da bi bilo dobro da, kako je zakonom i predviđeno, za poljoprivredu bude odvojeno pet odsto nacionalnog budžeta, kako bi se u što skorije vreme isplatila sva zaostala dugovanja poljoprivrednicima. 
 
Prioritet obnovi mehanizacije
 
Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović proteklih nedelja više puta je naglasio da je, predlogom zakona o budžetu za 2002. godinu, agrar sveukupno dobio više novca u budžetu i da će izdvajanje za poljoprivredu biti skoro za petinu veće, odnosno za 17 do 18 odsto.
– Naredna 2022. godina trebalo bi da nadmaši sve prethodne po izdvajanju za agrar. Budžet je progresivan i kao takav daće ozbiljnu finansijsku injekciju poljoprivrednicima za ulaganje u investicije i razvoj. Tu, pre svega, mislim na subvencije za kupovinu mehanizacije, ali i ukupnu podršku stočnom, posebno mlekarskom sektoru, koji prolazi kroz ozbiljnu krizu. Učinićemo sve što je u našoj moći da pomognemo stabilizaciji i opstanku stočarske proizvodnje, rekao je Nedimović.
Kao novinu ministar je najavio da će, na osnovu raspoloživih sredstava agrarnog budžeta, u narednoj godini biti raspisani konkursi za subvencije za vinarije i destilerije.
– Subvencije će se odnositi na izgradnju objekata, degustacionih sala, na opremu za vinarstvo i destilerije i podizanje zasada, rekao je Nedimović, uz napomenu da je Ministarstvo poljoprivrede proklamovalo cilj da svake godine zasade vinograda dodatno proširi za 800 do 1.000 hektara.
 
Ivesticije u protivgradnu odbranu
 
Pokrajinska vlada takođe intenzivno razmatra projekciju budžeta koji će biti dostavljen Skupštini AP Vojvodine. Pokrajinski sekretar za poljoprivredu Čedomir Božić, poslednjih nedelja u razgovorima sa poljoprivrednicima širom Vojvodine, više puta je naglasio da se očekuje veći pokrajinski agrarni budžet.
– Savim je izvesno da će više od milijardu dinara biti izdvojeno za razvoj poljoprivrede, a od toga najveći deo na subvencije poljoprivrednim gazdinstvima, rekao je Božić, istovremeno najavljujući 28 konkursa za sve grane poljoprivredne proizvodnje.
Od kapitalnih investicija u planu je nastavak finansiranja rada na projektu automatskog sistema odbrane od grada "Fruška gora". Finansiraće se i projekti automatske odbrane od grada raketnih centara "Bajša", što su dugoročne investicije u koje će biti potrebno ulagati sredstva i u 2023. godini. Time će, kako je nedavno izjavio predsednik Pokrjinske vlade Igor Mirović, u potpunosti biti zaokružen sistem protivgradne odbrane poljoprivrednih useva u Pokrajini.
Pored nadležnih državnih organa koji kreiraju republički i pokrajinski budžet, i lokalne samouprave, svaka na osnovu svoje nadležnosti, iznose projekcije opštinskih budžeta za narednu godinu. O tome se vodi javna rasprava, a u skupštinama opština najčešće se lome koplja oko visine sredstva koja će biti izdvojena za agrar i pomoć poljoprivrednicima. Zajednički imenitelj za skoro sve jeste da su u planu veća budžetska izdvajanja za poljoprivredu, a posebno za stimulaciju mladih poljoprivrednika. 
Kad se sve uzme u obzir, kako na republičkom tako i na pokrajinskom nivou, pa i u lokalnim samoupravama, nedvosmisleni je utisak da će sredstva namenjena agraru u narednoj godini biti veća od očekivanog. Da li zbog neizvesnosti trajanja pandemije virusa korona ili nekih drugih razloga, poljoprivreda a samim tim i poljoprivrednici, kako sada stvari stoje – moći će da računaju na povećanje subvencija. Verujemo da će to posebno obradovati stočare koji zbog tržišnih turbulencija izazvanih pandemojom trpe velike gubitke. Sve će ipak biti mnogo jasnije nakon usvajanja budžeta u Skupštini Srbije i kada su bude tačno znalo koliko će biti novca na raspolaganju u agrarnoj kasi. Najavljene su i izmene Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, a poljoprivrednici svakako najviše očekuju donošenje Uredbe o raspodeli podsticaja, što će, bez sumnje, biti najbolje merilo za ocenu težine agrarne kase.
 
K. Rajević