* Očekuje se da će primena deklarisanog semena u narednoj setvi povećati sigurnost i profitabilnost proizvodnje pšenice

 

Žetva 2022. se završava na njivama, ali će se još dugo o njoj pričati u medijima, među stručnjacima i proizvođačima, a možda i na neki neprijatniji način. Ostvareni su zadovoljavajući, ali veoma šaroliki prinosi zrna, a ni kvalitet nije loš. Dobre efekte žetve kvare igre na međunarodnim i domaćim tržištima. Zašto su prinosi niži od željenih i zašto su šaroliki, već je dosta pisano u našem “Poljoprivredniku”. Svi faktori su objašnjeni i ne treba ih ponavljati. Potrebno je pokušati izvući pouke iz ove godine kako bi iduće bili zadovoljniji. 

Ostvareni prinosi

 

Prognoza ovogodišnjih prinosa iznošena je u javnost još tokom maja, inače meseca tokom koga nije bilo ni kapi kiše u žitorodnim područjima, sa raznih strana i od više javnih ličnosti, organizacija, samostalnih analitičara i samih poljoprivrednika. Kao i uvek, prometna sfera je prednjačila i bila glasnija. Ne samo zato što je bolje obaveštena, već iz njima praktičnih razloga. Zna se da veća proizvodnja znači i veći pritisak na cene pšenice. U tim trenucima i sama država im ide naruku jer ograničava izvoz viškova pšenice i brašna. Struka se uglavnom držala po strani i bavila se merama koje bi mogle pomoći pšenici da lakše prebrodi izrazito sušno i toplo proleće. Podbačaj prinosa je bio izvestan, samo se nije moglo znati za koliko.

 

Prof. dr Miroslav Malešević

BSP – Srbobran,

Prof. dr Radivoje Jevtić

Dr Vladimir Aćin

Dr Milan Mirosavljević

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Kompletan tekst pročitajte u novom broju lista Poljoprivrednik.