Šta, koliko i kako sejati tokom predstojećeg proleća, vrlo je složeno, neizvesno i teško pitanje pred našim ratarima. 

Ratna zbivanja u Ukrajini i na Bliskom istoku znatno su poremetila uobičajena kretanja na svetskom tržištu, pa i kod nas. Promet na Produktnoj berzi u Novom Sadu je znatno ispod uobičajenog, cene su već dugo u padu, potražnja je mala, jer izvoza gotovo da nema. Ratari nisu uspeli da prodaju sve željene količine i po povoljnoj ceni, pa su morali da se zadužuju tokom jesenje setve pšenice na oko 650.000 hektara. Za koji mesec slede povećana nova ulaganja na oko 2,5 miliona hektara, a reprodukcioni materijal je sve skuplji. Primarni proizvođači vape za podrškom, a nje često nema. Prerađivači izbegavaju da se izjasne i čekaju svoju uobičajenu, povlašćenu poziciju nakon povećane ponude posle ubiranja ovogodišnje letine. Jedino su šećerane počele ugovaranje proizvodnje šećerne repe za 2024. godinu.

Na nedavno održanom Seminaru o proizvodnji šećerne repe u Novom Sadu, Kompanija ''Sunoko'' je istakla da nudi 47 evra po toni izvađene šećerne repe, bonus za digestiju veću od proseka na svom terenu, avans od 600 evra po hektaru, polovinu semena besplatno, savete stručnjaka i kvalitetan reprodukcioni materijal. Očekuje se da će se i u predstojećoj sezoni održati prošlogodišnje subvencije države od 35.000 dinara hektaru, za najviše 500 hektara šećerne repe uz prosečan prinos od najmanje 50 tona. Ta mera je lane bila uvedena zbog suše, a sada bi trebalo da postoji zbog ekonomskih nevolja ratara i neophodnosti podsticanja povećanja konkurentnosti našeg šećera na svetskom tržištu. Posebno zato što se radi o vrlo zahtevnoj proizvodnji ''kraljice ratarskih useva'', koja donosi najveći prihod po jedinici površine u odnosu na ostale ratarske useve. A kretanja na svetskom tržištu su obećavajuća. Poslednjih nekoliko godina zabeležena je sve veća potražnja Kine, Indonezije, Rusije i od drugih velikih kupaca, što smanjuje uobičajene zalihe. Cene kristal-šećera već sada vrtoglavo rastu. Na Londonskoj berzi su, u oktobru 2023. godine,  dostigle desetogodišnji maksimum od 724 evra po toni. U Evropskoj uniji šećer je lane poskupeo za 61 odsto. Očekuje se da će u narednom periodu rast svetskih cena šećera i dalje biti u porastu, što treba da pogoduje šećeranama i promoviše svetliju budućnost za primarne proizvođače kod nas.

 Prema rečima Aleksandra Bogunovića, sekretara Udruženja za biljnu proizvodnju PKS, četiri šećerane kompanija ''Sunoko'' i Hellenic Sugar Industry izvoze, ali i uvoze šećer od šećerne trske, koji je znatno jeftiniji. Tokom ekonomske 2022/23. godine, Srbija je izvezla 30.000 tona šećera po ceni od 799 evra po jedinici mere. Ambicije prerađivača ne jenjavaju. Kao član MK grupe, ''Sunoko'' je, prvi u našoj državi, dobio međunarodnu verifikaciju svetske organizacije FSA za održivu proizvodnju šećera. Potvrda je to brige o prirodnim resursima i očuvanju zemljišta na području gde posluje ova kompanija. Najavljeni su proizvodnja i izvoz alkohola od šećera. Povodom četiri decenije  postojanja predviđena su, tokom naredne tri godine, ulaganja od 350 miliona evra za proširenje i unapređenje proizvodnje šećera. Očekuje se ponovno pokretanje bar još tri šećerane, u skladu sa predviđenim povećanim površinama  proizvodnje ''slatkog korena'', čime bi Srbija postala lider po proizvodnji i plasmanu šećera u Evropi.

 

HLORPIRIFOS– SAMO ZA SUZBIJANjE REPINE PIPE

 

Odlukom Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije, dozvoljena je upotreba aktivne materije Hlorpirifosisključivo za suzbijanje repine pipe u šećernoj repi, dok je za ostale useve korišćenje tog insekticida i dalje zakonom zabranjeno i strogo kažnjivo. Odnosi se samo na zaštitu od repine pipe, koja može da nanese ogromne ekonomske štete na šećernoj repi od nicanja, pa sve do formiranja prvih listova. Ova izmena predviđa da se resornom ministarstvu dostavi spisak privatnih i fizičkih lica, koji će koristiti ovo sredstvo za zaštitu protiv repine pipe. Kontrolu izvršenja ovog rešenja sprovodiće fitosanitarna inspekcija, a sve neutrošene količine biće lagerovane kod proizvođača sve do konačnog uništenja na bezbedan način.

Ovakvo izuzeće je bilo neophodno. Šećerna repa je od strateškog značaja za Srbiju, jer je zastupljena na velikim površinama, a ne postoji efikasnija zamena za suzbijanje repine pipe. Preduzete mere su u skladu sa odgovarajućim zakonodavstvom Evropske unije, kojem se naša država prilagođava.

 

GUMOZA SMANjILA DIGESTIJU

 

Prema procenama u avgustu 2023. godine, očekivalo se da ćemo imati natprosečan prinos šećera po hektaru, jer je unapređena tehnologija proizvodnje, a šećernoj repi su odgovarale i padavine tokom maja, juna i jula. Na 41.673 hektara u Srbiji ostvaren je rod od oko dva miliona tona ''slatkog korena'', što je rast od 22,4 odsto u odnosu na prethodnu sezonu. Prosečna digestija bila je samo 15 odsto, pa je ostvarena ukupna proizvodnja šećera bila nešto iznad 327.000 tona, što je na nivou petogodišnjeg proseka. Imaćemo za domaće potrebe oko 250.000 tona, a preostalo je za izvoz. 

– Naši kooperanti u Bačkoj su ostvarili prosečan rod od gotovo 65, a u Sremu i Banatu 50 tona po hektaru – kaže Saša Rajačić, direktor Istraživačko-razvojnog sektora Kompanije ''Sunoko''. – Radi se o uticaju bolesti ''gumoznog korena'', koju izaziva stolbur fitoplazma, mikroorganizam koji delimično ili potpuno začepljuje sprovodne sudove, pa se zbog toga biljka suši, postaje gumozna, nekad truli, ili postaje lošeg kvaliteta za preradu. Smanjenje iskorišćenja šećera iz korena značajno povećava troškove prerade. Ova pojava prisutna je u čitavom regionu, kao i u Hrvatskoj, Rumuniji, Moldaviji, Mađarskoj, delovima Nemačke, Slovačke i Austrije. U našem regionu jedino smo mi u Srbiji uradili sveobuhvatnu analizu uzoraka šećerne repe na prisustvo patogena, virusa fitoplazme i utvrdili nedvosmisleno šta je primarni prouzrokovač ove bolesti. U saradnji sa Institutom za zaštitu bilja iz Beograda, intenzivno radimo na iznalaženju dugoročnog, održivog rešenja, a u međuvremenu smo, na osnovu proizvodnih i oglednih parcela definisali set mera koje mogu, u značajnoj meri, da umanje efekat ovog problema. 

Branko Krstin

 

Foto: G. Mulić