* Nepravilnog je oblika, liči na sitne kamenčiće, ali je bogat hranljivim materijama, vrlo je ukusan i ne nadima

 

Godinama potiskivan savremenim sortama, stari hercegovački pasulj "poljak", u postojbini poznat kao "grah poljak", otrgnut je od zaborava i polako se vraća u proizvodnju. Sve je počelo 2006. godine, kada je u selu Zgonjevo, u Petrovom polju kod Trebinja, u jednom domaćinstvu u teglici pronađeno sačuvano seme ove autohtone hercegovačke sorte pasulja. Tada je počelo umnožavanje.

– Prvobitan cilj je bio da se proizvede određena količina semena, odnosno da se umnoži do tog nivoa da možemo da ga plasiramo drugim proizvođačima, kaže Ilija Runjevac iz Udruženja Slow food, podružnice u Trebinju, uz napomenu da se ta proizvodnja odvijala na gazdinstvu gde je i pronađen "poljak".

U Hercegovini je, kako ističe naš sagovornik, zemlja prilično škrta, posna i kamenita, ali to ne smeta ovom autohtonom pasulju, kao ni suša, koju dobro podnosi. 

– Specifičnost "poljaka" je pre svega njegov izgled, jer podseća na kamenčiće različitih oblika, pa i boja. Izuzetne je nutritivne vrednosti, sadrži 28 odsto proteina i mnogo više mineralnih materija nego druge sorte pasulja. Lako se gaji, nije potrebno nikakvo tretiranje protiv bolesti i štetočina, pa se može smatrati i organskim proizvodom, objašnjava Runjevac.

Za hercegovački "poljak" kažu i da je lekovit. Nekada se koristio umesto kafe. Zrno se pržilo i mlelo i od toga spremao napitak sličan kafi. Čak i soc može da se konzumira, jer se smatra da je veoma koristan i pomaže u regulisanju nivoa šećera u krvi, pa se preporučuje dijabetičarima. 

Još jedna važna odlika "poljaka", kako ističe naš sagovornik, jeste to što ne prouzrokuje nadimanje posle konzumiranja, kao većina drugih pasulja. Zbog te osobine, ali i velikog sadržaja proteina, može se koristiti za spremanje namaza u ishrani dece. S obzirom na to da je neutralnog ukusa, od njega se mogu spremati i poslastice. Poznati kuvar Nenad Gladić, zvani Lepi Brka, prošle godine je u Trebinju od ovog pasulja i drugih autohtonih proizvoda iz ovog kraja pripremio slatkiš koji je nazvao trebinjska bajadera.

"Poljak" može da se sprema postan, samo na maslinovom ulju, uz dodatak raznog povrća, ali je najbolji kada se doda dimljena slanina i domaća kobasica. Takav specijalitet je ekipa iz Trebinja pripremala na manifestaciji "Ukusi rodnog kraja", koja je u julu održana u Novom Selu kod Vrnjačke Banje, u okviru festivala "Smotra lepote života na selu" i tradicionalnog devetog takmičenja orača "Prva brazda Novo Selo".

Zemljoradnička zadruga u Petrovom Polju ima svoje kooperante koji gaje izvesne količine ovog pasulja. Naravno, to još nije dovoljno da bi osvojio veća tržišta, ali na lokalnim pijacama može se pronaći poneko domaćinstvo koje u ponudi ima i ovaj autohtoni hercegovački pasulj. 

Na popularizaciji ovog pasulja neobičnog izgleda se sve više radi, a podršku pruža i Agrarni fond, koji posluje u okviru Grada Trebinja. Očekuje se i pokretanje procedure za brendiranje. 

 – U Trebinju se nalazi i Hercegovačka kuća, a nedavno smo jednu otvorili u Banjaluci. Ima je i u Beogradu, pa se naši proizvodi, osim u Republici Srpskoj, mogu naći i u Srbiji, kaže Ilija Runjevac.

J. Crnobarac