Potrošnja meda je kod nas sezonska. Ma koliko se popularisalo njegovo stalno korišćenje, poznato je da potrošnja opada čim počne medobranje, već sa prvim ranim voćem, a da odlaskom bostana i grožđa sa tržnica lagano raste. Znači: kada medi, skoro da nema prodaje, kada pčelice uzimimo – počinje prodaja. 
Svakako da je uz ponuđeni proizvod potrebno ponuditi i još poneku dodatnu informaciju. Inventivni, dovitljivi i preduzetni pčelari su to još odavno shvatili i uradili. Decenijama je opravdano vladalo mišljenje da je roba sa područja tadašnjih istočnoevropskih zemalja u suštini veoma dobra, ali joj je cena mala jer je loše upakovana. Svaka roba, da bi postala kupcu privlačna i da bi je više platio, mora biti, osim kvalitetna, i u dopadljivoj ambalaži. 
 
Staklene tegle najzdravije
 
Za pakovanje meda potrebno je koristiti isključivo staklenu ambalažu. Iako se u prodaji mogu naći po povoljnoj ceni i privlačno dizajnirane plastične posude, ipak je staklo zdravstveno najispravnije. Ako bi dosledno ispoštovali ovaj zahtev, zatvarači bi takođe bili stakleni. Međutim, kod nas su takve tegle još uvek retkost, pa su u širokoj primeni plastični twist-off poklopci. Zbog reagovanja meda sa metalom, limeni poklopci moraju biti plastificirani. 
Posebno povoljan efekat na kupce ima ako se napunjena tegla meda zalije tankim slojem voska. To beznačajno povećava trošak proizvodnje, ali ukazuje na prirodnost proizvoda, asocira na zdravu hranu pošto je med konzerviran kao što to same pčele rade u košnici poklapajući ga zrelog. Naročit efekat dobija se upotrebom glinenih posuda, posebno dizajniranih za med i sa primerenom dekoracijom, sa reljefima cveća, medvedića i slično. Međutim, iako su dopadljivi, nedostatak ovakvih ''ćupova'' je što su neprovidni i što kupac ne može da vidi boju meda.
 
I etiketa prodaje med
 
Mada je etiketa od izuzetnog značaja, malo ih je dobrih. Na njoj treba pre svega da je krupnim slovima ispisan sadržaj da je to med i koje je vrste. Takođe treba označiti datum pakovanja, odnosno navesti da je med "Najbolje upotrebiti do dve godine od datuma pakovanja". Osim podataka o proizvođaču, neophodno je da se naznači i kolika je masa meda bez ambalaže. Već istaknutu prednost prozirnosti stakla valja iskoristiti. Zato će etiketa, ako je veća od trećine površine valjkastog dela staklenke, biti štetna, jer zaklanja med. Bolje je načiniti dve manje, sa prednje i zadnje strane. Prednja, veća, ima više informacija, dok su na zadnjoj obavezni podaci i prostor sa bar-kodom. Obe etikete spaja zaštitna traka, koja je prostor za dodatne poruke kupcu. Kada se postigne željeno rešenje oblika ambalaže i etikete, ono se mora dugo zadržati. Izmene i eksperimenti zbunjuju kupca dovodeći ga u zabludu da je to drugi proizvod ili proizvođač. Tim koji dobija se ne menja.
Likovno rešenje etikete treba da bude ukusno urađeno. Iako pčelari uživaju u slikama saća i košnica, to kupce uglavnom ne interesuje. Simpatični crteži pčelica, poput onih sa crtanih filmova, dopadljivi su za decu, a oni i jesu važna ciljna grupa. Tu su i cvetići, prizori iz prirode i, svakako, mece, sa ćupom meda, šape zavučene u panj ili deblo, dok oko njega lete pčelice i slično. Bitno je da prilikom korišćenja bilo kojeg vama privlačnog motiva, kojeg preuzimate sa interneta, proverite da li je dozvoljeno i da li neko polaže autorska prava, inače možete imati ozbiljnih problema pravne prirode.  
Prilikom izbora boja ne treba se ustručavati od upotrebe kombinacija koje će najviše privlačiti pažnju. Dugogodišnje iskustvo upućuje na takozvane koka-kola boje: belo, crveno i crno, čija je kombinacija privukla milione potrošača. Budimo praktični, iskoristimo to iskustvo i mi.
Med je takođe i prigodan poklon. Svima poznata ambalaža u obliku mede nastala je još davne 1957. godine. Takođe su zanimljive kolekcije malih pakovanja, od po 50 grama, ali različitih vrsta meda. Ona pružaju izuzetno zadovoljstvo degustacije, upoređivanja, mogu da pokrenu zanimljive razgovore u društvu, posebno ako je pčelar u njemu.
 
Med kroz istoriju
 
Potencijalnog kupca pre svega treba poštovati, ne navaljivati i ne iskazivati preteranu želju da mu se proizvod po svaku cenu ''utrapi''. Naravno, ne valja biti ni ravnodušan, jer nas kupac neće moliti. A kada se zapodene razgovor o medu, tada valja biti argumentovan. Mnoge fascinira kada saznaju da med usporava proces starenja i produžava život. Starije osobe koje su u mladosti uzimale med ili mnogo svežeg voća, povrća i voćnih sokova, u starosnim godinama imaju mladalačku svežinu i doživljavaju duboku starost kao Hipokrat – "otac medicine”. Još je Pitagora govorio: "Da nisam jeo med, umro bih 40 godina pre". 
Irski pesnik Bernard Šo bio je pčelar i dugo ostao vitalan, a poljski pesnik Trembesky, koji je duže od 30 godina uzimao med, takođe je sa svojih 80 godina bio izuzetno svež, vitalan i veseo. Mudri Aristotel med je nazivao rosom prečišćenom od duge i zvezda, a pčelarstvom su se bavili od Vergilija u antičko vreme do velikana pisane reči, genijalnog grofa Lava Nikolajeviča Tolstoja, pa do poznatog glumca Henrija Fonde. Šeik Said Bin Gaziba iz Saudijske Arabije imao je više od stotinu godina i tvrdio da je uglavnom jeo hleb i med, i pio vodu, a svakodnevno je pešačio deset kilometara. Ruska akademija nauka je još davno objavila da su od 130 anketiranih stogodišnjaka čak 108, ili 80 odsto njih bili pčelari. Suviše visok procenat da bi bila slučajnost. 
Sve ovo, i još mnogo više, treba uzeti u obzir kada se krene u prodaju pčelinjih proizvoda. O svemu treba dobro razmisliti, osmisliti to i uraditi, a potom prići gospodinu kupcu – s dužnim poštovanjem. 
Tekst i foto: Dejan Kreculj