* Za godinu dana berzanska cena soje porasla 103,57 odsto, a trenutno je 86 dinara za kilogram
* Do kraja avgusta trebalo bi da se izveze još 163.000 tona, čime bi bio ispunjen godišnji plan izvoza
* Nezahvalne prognoze cena sve do žetve novog roda
Globalna pandemija virusa Covid-19 za više od godinu dana u velikoj meri je uticala i utiče na cene poljoprivrednih proizvoda. Izveštaji sa svetskih robnih berzi poslednjih meseci ukazuju na enormni  porast cena, posebno ratarskih proizvoda. Slična situacija je i u sektorima industrijskog bilja, voća, povrća... U svemu ovome svojevrsni paradoks jeste da je tržište, kako u svetskim tako i domaćim razmerama, relativno dobro snabdevano. Nema izraženih nestašica. Ali cene, ipak, beleže vrtoglavi rast. Zbog čega se to dešava i kome odgovara takvo stanje?
– U svim kriznim vremenima, a posebno sada u toku pandemije na svetskom nivou, poljoprivreda je, kao strateška grana, na posebnom udaru. Bogate zapadne zemlje suzdržavaju se od izvoza svojih proizvoda, povećavaju i gomilaju zalihe i time direktno utiču na tržište, posebno žitarica. Ovo što se događa sa domaćom sojom, čija je cena praktično udvostručena, više je odraz psihološkog stanja nego što ima realno pokriće, kaže Milan Prostran, naš poznati agroanalitičar, i napominje da će, ukoliko pandemija u skorije vreme ne bude suzbijena, cena žitarica i dalje rasti.
U novosadskoj Produktnoj berzi navode da je za godinu dana berzanska cena soje porasla 103,57 odsto! Trenutna se  kreće  oko 86 dinara za kilogram i nalazi se na istorijskom maksimumu.
 – Poslednjih nedelja, praktično od februara, beležimo  kontinuirani porast cene soje. Velika je potražnja, ali njeni vlasnici nisu baš voljni da je prodaju, osim ako su iz nekih razloga prinuđeni, jer očekuju da će cena još da raste. Svaka prognoza u ovom momentu za proizvođače je nezahvalna zbog nepredvidivosti tržišta, kaže Miloš Janjić, direktor Produktne berze, uz napomenu da ne očekuje smirivanje cene pre avgusta, neposredno pre  žetve.

Pandemija naduvala cene

Na tržišnu cenu soje, osim epidemioloških i psiholoških, utiču i drugi faktori, poput vremenskih prilika. Stručnjaci smatraju da će se nedostatak padavina u SAD i Brazilu, kao najvećim svetskim proizvođačima i izvoznicima soje, u velikoj meri odraziti na svetsku, ali i domaću cenu. Ulazak svetskih finansijskih fondova u trgovinu poljoprivrednim proizvodima, što pre pandemije nije bio čest slučaj, takođe je među bitnim činiocima koji utiču na cenu žitarica, posebno soje.
– Činjenica je da je pandemija u dobroj meri poremetila tržište soje i u svetu i kod nas. Potražnja daleko prevazilazi ponudu, što se sve, naravno, odražava i na cenu. Mi smo relativno malo tržište za ocenu globalnog stanja, posebno što imamo soju koja nije genetski modifikovana. Trenutno je haotična situacija na tržištu, dosta toga je poremećeno i verujem da će sa približavanjem nove žetve doći do cenovnog smirivanja, kako na svetskom tako i domaćem tržištu, kaže Olga Čurović, direktorka Poslovne zajednice za industrijsko bilje.
Prema podacima Udruženja "Žita Srbije", naša zemlja, sa prosečnim rodom od 730.660 tona soje (2019/20 i 2020/21), u ukupnom svetskom rodu učestvuje sa 0,21 odsto. Sa takvim procentom učešća uticaj na kretanje cena  je gotovo zanemarljiv. Međutim, zbog zabrane uvoza GMO soje, koja se najčešće nudi na međunarodnom tržištu i male ponude genetski nemodifikovane soje u regionu, često se događa, kao što je sada slučaj, da su cene na domaćem tržištu znatno iznad izvoznih.
U ekonomskoj 2020/21 godini, prema podacima Udruženja "Žita Srbije", u našoj zemlji je proizvedeno 720.000 tone soje. Sa prelaznim zalihama na raspolaganju je bilo 923.000 tona. Naše potrebe na godišnjem nivou su oko 450.000 tona, a sva preostala količina namenjena je za izvoz. U periodu septembar 2020. – mart 2021. izvezeno je 142.798 tona soje, što je za 27.747 tona manje u odnosu na isti period prethodne godine.

Promena bilansnih pozicija?

Osnovni uzrok smanjenog izvoza je cena na domaćem tržištu, koja je tokom poslednja tri meseca rasla znatno brže od međunarodne. Podsetimo, sredinom aprila stigla je do 80 dinara. U međuvremenu porasla je još za šest-sedam dinara za kilogram, što preračunato u dolare iznosi oko 810 dolara po toni. Istovremeno, cena američke soje na berzi u Roterdamu u istom periodu bila je 580, a brazilske 565 dolara po toni. Razlika u ceni od 230 dolara po toni govori da, ukazuju u Udruženju "Žita Srbije",  ozbiljniji izvoz u narednom periodu ne možemo očekivati.
– U ovakvom odnosu domaće i izvozne cene praktično je nemoguće očekivati da, ukoliko se nešto nepredviđeno ne dogodi na tržištu, do kraja avgusta bude izvezeno još 163.000 tona, čime bi godišnji plan izvoza od 300.000 tona bio ispunjen. Eventualni dalji pad izvoza dovešće neminovno do promene bilansnih pozicija, kao i zaliha koje trenutno iznose 158.000 tona, kaže direktorka Udruženja "Žita Srbije" Sunčica  Savović, uz podsećanje da smo lane izvezli 250.000 tona soje i  to uglavnom u Rusiju, Nemačku, Austriju, Holandiju, Rumuniju, Italiju, Crnu Goru, Hrvatsku...
U Udruženju "Žita Srbije" u ovom momentu ne mogu da daju prognozu šta će se sve događati do septembra sa cenom soje.
– Trenutno visoka cena posledica je, pre svega, odsustva konkurencije. Bez obzira na to što je soja na međunarodnom tržištu jeftinija, ponude za genetski nemodifikovanu soju, koja je kod nas preovlađujuća, teško se u sadašnjoj situaciji dobijaju. To, praktično, znači da sa cenom na međunarodnom tržištu nismo konkurentni, objašnjava direktorka Savović.

Za i protiv GMO

Bez obzira na sve tržišne okolnosti, interesovanje za proizvodnju soje kod naših proizvođača sve je izraženije. Prema podacima Udruženja "Žita Srbije", od 2014. do 2020. godine površine pod sojom povećane su sa 177.000 na 240.000 hektara, u proseku 9.000 hektara godišnje.
– Ove godine zasejano je 250.000 hektara. To bi, uz prosečan prinos od 3,2 tone po hektaru, uz povoljne vremenske prilike, trebalo da donese ukupan prinos od 800.000 tona. Od toga bi gotovo polovina roda trebalo da ide u izvoz, kaže Savovićeva.
Srbija je jedina zemlja u Evropi koja ima kompletan lanac proizvodnje soje koja nije genetski modifikovana i dovoljne količine za svoje potrebe.  Upravo iz tih razloga, što je svojevrsni apsurd, sa cenom nismo konkurentni na međunarodnom tržištu, gde preovlađuje genetski modifikovana soja. Da li će se u tom pogledu nešto menjati – ostaje da se vidi. Zakon koji važi u Srbiji zabranjuje proizvodnju i promet proizvoda koji sadrži GMO i među vodećim zemljama smo po proizvodnji soje koja nije genetski mofifikovana. To je svakako naša prednost, ali izlaskom na međunarodno tržište suočavamo se sa drugačijom realnošću. Evropa je, po svim pokazateljima, zavisna od uvoza soje ali, kao i svi, gledaju da na tržištu prođu jeftinije. Naša "non GMO" soja jeste na ceni, ali na tržištu gde preovlađuje 98 odsto genetski modifikovana, za sada, teško prolazi.
K. Rajević