* Lane je u Srbiji proizvedeno oko 72.000 tona goveđeg, junećeg i telećeg mesa, što je za pet odsto manje od proseka 1988–1990. godine

Ovih dana dosta se govori o velikim koristima koje imaju ratari, jer su cene kukuruza, pšenice, soje, uljane repice i drugih useva iz prošlogodišnjeg roda na istorijskom maksimumu. Čak i terminski ugovori za hlebno žito daleko premašuju cene u vreme prošlogodišnje žetve, a slična kretanja očekuju se i za ostale žitarice i uljarice. Nagoveštavaju se velike ekonomske koristi od izvoza ratarskih proizvoda i daljem povećanju suficita koje ostvaruje ova grana poljoprivrede. Bile bi to idealne okolnosti za našu državu. Ali povećanje cena ratarskih useva, odnosno stočne hrane, pravi ozbiljne nevolje u tovu svinja i junadi. Procenjuje se da je lane proizvedeno 286.000 tona svinjskog mesa, što je za četiri odsto manje nego prethodne godine. Istovremeno, proizvedeno je 72.000 tona goveđeg, junećeg i telećeg mesa, odnosno za pet odsto manje nego u periodu   1988–1990. godine. Izvoz svinjskog mesa je sveden na minimum, zbog zabrane transporta preko teritorije Evropske unije. Slična ograničenja postoje i kada je reč o živim govedima, pa već decenijama ne uspevamo da ispunimo odobrenu kvotu EU od 8.870 tona mesa. Osamdesetih godina prošlog veka Srbija je izvozila 30.000 tona visokokvalitetnog junećeg mesa "bejbi bif", a poslednjih godina jedva uspeva da ostvari gotovo 100 puta manje količine. Vrednost izvoza smanjena je sa 35 na osam do deset miliona dolara.

Da u proizvodnji i plasmanu junećeg mesa nešto "škripi", posebno od septembra prošle godine, ukazali su nedavno članovi Udruženja "Agroprofit". Oni tvrde da su potencijali za proizvodnju junećeg mesa izuzetno veliki. Ali lane je proizvedeno preko 120.000 grla junadi, od kojih je na domaćem tržištu plasirano oko 80 odsto dobijenog mesa, a samo 20 odsto u izvoz. 

– Šanse za izvoz postoje, ali asocijacije poljoprivrednika nisu članice Privredne komore Srbije, pa moramo sami da se snalazimo kako znamo i umemo –  kaže Zlatan Đurić, predsednik Unije poljoprivrednih proizvođača iz Sremske Mitrovice. – Zahvaljujući našim prijateljima i poznanicima u inostranstvu, upustili smo se u potragu za kupcima. Kontaktirali smo sa predstavnicima velikih firmi iz Kine, Jordana, Irana, Sirije, Turske i drugih država. Angažovali smo i izvestan broj mladih ljudi da naše ponude prevedu na engleski, kineski, turski i druge jezike. Efekti još uvek nisu zadovoljavajući zbog toga što nedostaju neophodni sanitarno-veterinarski sporazumi naše i tih država. Posebno se to odnosi na izvoz žive junadi, za koji smo posebno zainteresovani, a nemamo odgovarajuću podršku naših klanica. Ogromnu potražnju na kineskom tržištu ne uspevamo da iskoristimo, jer je preskup transport žive stoke na tako veliku udaljenost. Svojevremeno je Srbija bila veliki izvoznik "bejbi bif" junetine izuzetno visokog kvaliteta. I sada imamo takav kvalitet i niže cene od farmera u Evropi, pa ipak, nismo konkurentni. Farmeri u EU dobijaju 2,52 evra za kilogram junećeg mesa i još 500 evra po svakom grlu, što čini vrednost 3,2–3,3 evra po kilogramu. Grčka, Italija, Velika Britanija i druge države uvele su carinu 2,5 odsto, kao i čitav niz prelevmana radi zaštite sopstvene proizvodnje. Neke naše klanice su kupile firme iz arapskih država ili su stekle Halal sertifikat, ali je to znatno manje od ponude sa srpskih farmi. 

Naši stočari će se još dugo suočavati sa teškoćama u plasmanu junećeg mesa. Domaća potrošnja je izuzetno mala, čak manja od potražnje za živinskim mesom. S druge strane, po tradiciji, kajmak skidaju predstavnici klanične industrije. Plaćaju samo protivvrednost 2–2,1 evro za kilogram junećeg mesa, što je daleko ispod troškova proizvodnje. A stočarima bi odgovaralo najmanje 2,8–2,9 evra za kilogram. Tako se tope svi podsticaji koje daje naša država. Ako se u što skorije vreme ne nađu pouzdani i strateški kupci, stočari će nastaviti da napuštaju ovu vrstu proizvodnje. A poznato je da  od učešća stočarstva zavisi razvijenost poljoprivrede bilo koje države.

B. Krstin