* Neke članice Evropske unije još uvek nisu sprovele liberalizaciju tržišta obradivih površina

 

Poslednjih godina cena poljoprivrednog zemljišta u prodaji je sve veća i veća, a iz dana u dan i cena zakupa. Ipak, u Srbiji su ove cene u zavisnosti od regiona različite. Tako hektar obradive zemlje u Bačkoj dostiže  cenu oko 30.000 evra, dok je početna cena prodaje na jugu i istoku države nekoliko stotina evra. Vojvođanski paori, u želji da dođu do hektara više u zakupu, moraju dobro da se pomuče zbog velike konkurencije, a što se tiče kupovine i nema puno poljoprivrednog zemljišta koje se prodaje. Pošto je tražnja velika, i cena  je srazmerna tome.   

Za sada novi vlasnici poljoprivrednog zemljišta u Srbiji mogu postati prvenstveno njeni državljani, ali i stranci pod određenim uslovima. Naime, Skupština Srbije je 2017. usvajanjem izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu omogućila strancima da i oni mogu postati vlasnici oranica u našoj zemlji, ali pod određenim uslovima. Između ostalog, ovaj pravni akt nalaže: da bi stranac postao vlasnik obradivog zemljišta, mora da ima minimum 10 godina adresu stanovanja u Srbiji na teritoriji lokalne samouprave gde želi da kupi zemlju, da ima prijavljeno poljoprivredno gazdinstvo, a maksimalno može da kupi do dva hektara. Ove usvojene izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu su odložile primenu potpisanog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU, u kojem je Srbija prihvatila obavezu da liberalizuje tržište poljoprivrednog zemljišta pre nego što postane punopravna članica. 

Iako su ove pravne mere na snazi, puno je onih koji su mišljenja da će, kada se liberalizuje tržište, stranci pohrliti da kupe obradive površine kod nas. Do sada su već mnoge inostrane kompanije postale po drugim pravnim osnovama vlasnici plodnih parcela u Srbiji kupovinom poljoprivrednih preduzeća, ili ga obrađuju kao dugoročni zakupci. U istoj poziciji u vezi  sa liberalizacijom tržišta poljoprivrednog zemljišta su  i druge evropske države koje su ovo pitanje rešavale, ili ga još uvek rešavaju na svoj način.  

 

Primer Slovenije i Hrvatske

 

U vreme pristupanja Evropskoj uniji Slovenija je bila u situaciji da prihvati liberalizaciju tržišta poljoprivrednog zemljišta, što je i uradila. Ipak, ovo se nije značajno odrazilo na tržište u smislu cene obradivog zemljišta, ali je puno stranaca, najviše Italijana i Engleza, investiralo u kupovinu starih imanja u primorju. I danas stranci slobodno mogu kupiti obradive površine u Sloveniji, ali to ne ostavlja trag na korekciju cene na tržištu. Svojevremeno, pre četiri-pet godina, kupci iz Austrije u području Prekomurja nudili su evro više za kvadratni metar u odnosu na 1,5 evra, kolika je bila cena u Sloveniji. Ipak, radilo se o trgovanju samo nekoliko desetina hektara, pa ove trgovine nisu ostavile dublji trag, ali je u poslednje tri godine, kako kaže Marijan  Dolenšek iz Javne poljoprivredne savetodavne službe Slovenije, evidentan i kontinuiran porast cene iz godine u godinu. 

Za razliku od Slovenije, susedna Hrvatska ulaskom u Evropsku uniju nije potpuno liberalizovala tržište poljoprivrednog zemljišta, već je na snazi moratorijum koji je prošle godine produžen na još tri godine, te ova vrsta trgovanja još uvek nema zeleno svetlo. Evropska komisija je dozvolila produženje uz obrazloženje da poljoprivrednik u Hrvatskoj još uvek nema dovoljnu jačinu da može da bude konkurentan strancima prilikom kupovine poljoprivrednog zemljišta. Iako je u Hrvatskoj na snazi moratorijum o prodaji zemlje strancima, i u ovoj državi je putem prodaje poljoprivrednih produzeća došlo i do prodaje zemljišta strancima. Očekivano, kada je reč o cenama najveće su na području Slavonije, gde je zemlja najkvalitetnija, ali i gde je nema značajno u ponudi. Cena po hektaru zavisi i od površine koja se prodaje, pa nije ista ako se radi o  parceli do pet hektara ili o većoj površini. Tako cena hektara na većoj površini zemljišta prve  klase u Slavoniji dostiže 10.000 evra, a na usitnjenim posedima oko 5.000 evra.

 

Rumuni korigovali zakon

 

Lane su Zakon o prodaji zemljišta promenili i naši istočni susedi.  Sada u Rumuniji u kupovini poljoprivrednog zemljišta prioritet imaju takozvani pretkupci, odnosno suvlasnici, zakupodavci, oni koji zemljište obrađuju po ugovoru, vlasnici investicija/zgrada smeštenih na zemljištu, zakupci i vlasnici susednih parcela, mladi poljoprivrednici, Državna agencija za razvoj u poljoprivredi, šumarstvu i prehrambenoj industriji, obrazovne ustanove poljoprivrednog profila, pojedinci sa prebivalištem u selu gde se zemljište nalazi, ili  je susedno.

Cena jednog hektara obradivog zemljišta dosta varira. Tako je u  rumunskom delu Banata cena kvalitetnog zemljišta u rasponu od 5.000 do 10.000 evra po hektaru. S druge strane, u brdskim krajevima, gde je zemljište niže klase, cena je između 200 i 300 do 1.000 evra po hektaru. Cena zemljišta u Rumuniji zavisi, kao i u drugim područjima, od površine  i kvaliteta. Najčešće cena raste sa interesovanjem za hektar više.  

Zvanično, po sadašnjim pravnim regulativama, stranci na teži način mogu postati vlasnici poljoprivrednog zemljišta. U stvarnosti, kako kaže naš sagovornik Gita Gice iz preduzeća Revista Ferma u Temišvaru,  ima puno zemlje u vlasništvu stranaca. Praksa je takva da stranci najpre osnivaju kompanije, nakon čega mogu legalno da kupe zemljište. Najveći vlasnici poljoprivrednog zemljišta u Rumuniji su Italijani, Holanđani, Nemci i Francuzi, koji su prilikom kupovine najviše zainteresovani za imanja sa nekoliko stotina hektara. 

 

U Irskoj liberalizovana prodaja, a u Ukrajini nije 

 

Slično kao i u Bačkoj, cena obradivog zemljišta u Republici Irskoj je u proseku 25.000 do 30.000 evra po hektaru, u zavisnosti od kvaliteta. 

– Cena po hektaru za parcele vrhunskog kvaliteta dostiže i 41.000 evra. Stranci mogu kupiti zemljište bez posebnih zahteva, ali nema velikog interesovanja. Najčešće, kupci zemljišta su stočari, i to oni koji se bave proizvodnjom mleka, kaže Džejms Meloj, izvršni direktor agencije regionalnog razvoja   Enterprise Ireland. 

U Ukrajini, prema aktuelnim zakonima, stranci ne mogu postati vlasnici poljoprivrednog zemljišta. Od jula ove godine biće dozvoljena prodaja poljoprivrednog zemljišta domaćem stanovništu. Tako će, prema podacima DLG, fizička lica moći da kupe do 100 hektara poljoprivrednog zemljišta, dok kompanije zainteresovane za kupovinu zemljišta moraju da sačekaju 2024.  Pri trgovanju prednost će se dati onima koji obrađuju državno zemljište,  kao i malim i srednjim gazdinstvima. Koliko će se ceniti hektar zemljišta, ostaje da se vidi, s obzirom na to da će se tržište tek formirati.

 

Marija Antanasković