* Poslednjih godina povećana je opremljenost zadruga, ali to nije dovoljno spram obima i vrste poslova kojim se bave, pa su im neophodne dodatne investicije u skladišta, objekte za primarnu preradu do pogona za finalnu preradu

 

Za razliku od mnogih privrednih grana, čiju je aktivnost usporila ili potpuno zaustavila pandemija virusa korona, preko 440 zadruga u Vojvodini je radilo punom parom, više nego obično. Opravdale su svoje postojanje. Posebno je to bilo izraženo u toku prošlogodišnjeg proleća kada su zadruge, pored svojih uobičajenih poslova, vrlo intenzivno pomagale kooperantima i staračkim domaćinstvima u obavljanju obimnih radova na njivama i u nabavci reprodukcionog materijala, jer je u cilju sprečavanja pandemije na snazi bila mera Vlade Republike Srbije o ograničenom kretanju ljudu, pogotovo onih starijih od 65 godina. Zadruge su učestvovale i u čitavom nizu humanitarnih aktivnosti, dostavljanju hrane i lekova, kao i drugim vrstama pomoći ugroženim seoskim domaćinstvima. I u tako otrežanim uslovima zadruge su blagovremeno i kvalitetno uspele da obave sve svoje uobičajene aktivnosti tokom sezone, pa je većina poslovnu godinu završila sa pozitivnim ekonomskim rezultatima.

 

Potrebne nove investicije

 

U Zadružnom savezu Vojvodine kažu da će i ova, 2021. biti puna izazova za zadružni sektor, ali da će se nastojati da aktivnosti koje su lane izostale zbog pandemije budu realizovane, kao i da se pokrenu i nove. 

– Pored pozitivnih efekata Programa razvoja "500 zadruga u 500 sela", novost će predstavljati saradnja sa nedavno formiranim Ministarstvom za brigu o selu, u čijem radu će zadruge imati značajno mesto i ulogu, kaže mr Jelena Nestorov Bizonj, sekretar Zadružnog saveza Vojvodine, ističući da je to posebno važno, jer zadruge imaju ogroman interes za investiranje u različite kapacitete, počev od skladišta, objekata za primarnu preradu, pa sve do pogona za finalnu proizvodnju, čija realizacija lane nije izvršena do kraja.

 To je, kako kaže naša sagovornica, omogućeno donošenjem Zakona o zadrugama od 1. januara 2019. godine, kada je počelo novo doba zadrugarstva u Srbiji. Posle niza decenija one su stekle pravo da nekadašnju društvenu svojinu ponovo vrate i upišu u svoju imovinu i postanu zadruge 21. veka. Na toj osnovi stekle su ista prava na državne podsticaje kao pravna i fizička lica, a time i uslove za dobijanje kredita od poslovnih banaka uz zalog na svoju imovinu. One su vrlo različito opremljene, pa svaka nastoji da obezbedi ono što im nedostaje, počev od osnovne poljoprivredne mehanizacije do mašina za primarnu preradu. 

– Poslednjih godina povećana je opremljenost zadruga. Najnovije analize ukazuju na to da se kod 25 zadruga nalazi 70 zalivnih sistema na ukupno 5.336 hektara. Podaci ukazuju da zadruge u Vojvodini imaju hladnjače ukupnog kapaciteta od 10.450 tona, kao i da u silosima i podnim skladištima poseduju prostor za 266.000 tona robe. Ali sve to je znatno manje od objektivnih potreba. Posebno što se voće i povrće proizvodi na 1.100 hektara zalivnog sistema. Sve je veća i ugovorena saradnja sa kooperantima, pa se otkupljuje 8.700 tona povrća, prvenstveno začinske i konzumne paprike i 5.500 tona voća, od kojih preko 4.500 tona jabuka. Već sada preko 50 zadruga zahteva sredstva za nove investicije, objašnjava Jelena Nestorov Bizonj.

 

Povezivanje zadruga

 

Gotovo 90 odsto zadruga u Pokrajini su opšteg tipa,  sa oko 100 zaposlenih, u kojima je ratarstvo osnovna delatnost. Preostale su specijalizovane i u fazi prilagođavanja za postepeni prelazak na proizvodnju koja donosi veći ekonomski efekat po jedinici površine ili grlu stoke. Ali takvo opredeljenje zahteva veliko znanje i znatna ulaganja. Za sada rade samo dve složene zadruge. Jedna je u opštini Inđija, koja se pretežno bavi voćarstvom, a druga u Bačkom Petrovcu, gde je najviše zastupljeno povrtarstvo. Postoji još nekoliko zadruga koje se kreću tim važnim putem, karakterističnim za agrarno razvijene države. Zadruga "Agrodunav" u Karavukovu je razvila sistem kakav ima malo koja takva organizacija kod nas. Počela je kao opšta zadruga sa ratarstvom da bi potom uključila semensku proizvodnju, doradu, stočarstvo i voćarstvo. Zadruga "Paprika" u Martonošu nastoji da svoje kapacitete što više automatizuje, prvenstveno zbog sve izraženijeg nedostatka radne snage. ZZ "Agro Lika" u Bačkom Gradištu navodnjava preko 1.000 hektara, na kojima proizvodi kukuruz, soju i ječam.

 Sve interesantnija su vertikalna povezivanja i na nivou različitih opština uz dugoročne ugovore o saradnji. Primer za to je složena zadruga povrtara "Plodovi ravnice" u Bačkom Petrovcu, pod čijim okriljem su ZZ "Paprika" u Martonošu i ZZ "Zlatno zrno" u Gložanu. Ove dve zadruge uspešno sarađuju  iako su teritorijalno dosta udaljene. Smatra se da bi porast broja složenih zadruga nastao otvaranjem svojevrsnih zadružnih robnih kuća, gde bi se plasirali poljoprivredni i prehrambeni proizvodi, ali i ostale vrste robe neophodne stanovnicima ruralnih sredina. 

 

Važna promocija domaćih proizvoda

 

– U narednom periodu valja nastojati da zadruge učine korak dalje. Naša država bi trebalo što više da promoviše ovdašnju proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane. Imamo čistije zemljište, vodu i vazduh nego mnoge evropske države, a proizvodimo i biljke koje nisu genetski modifikovane. Na toj osnovi mogli bismo da promovišemo različite prerađevine od mesa, mleka, voća, povrća i drugih kvalitetnih sirovina, čak i da stvorimo brendove. Za sada toga nemamo. Ali nemamo ni dovoljno podsticaja za razvoj svesti poljoprivrednika o izuzetnoj ekonomskoj važnosti stvaranja takvih visokokvalitetnih proizvoda, pa ni odgovarajuću edukaciju domaćih i stranih potrošača, kako bi prepoznali ponuđene vrednosti, objašnjava  mr Jelena Nestorov Bizonj. 

Tu šansu decenijama propuštamo. A mnoge države članice Evropske unije, i pored opredeljenja za otvoreno tržište, bez ograničavanja plasmana, decenijama putem akcije "kupujte domaće", intenzivno promovišu svoju hranu ističući specifičnosti pojedinih regija kao osnova za vrhunski kvalitet prerađevina. Da bi se to postiglo, kupci moraju biti sasvim sigurni u kvalitet koji se naglašava, a to podrazumeva i odgovarajuću standardizaciju svakog proizvoda, pa i brendiranje. Kad već imamo odgovarajući kvalitet prerađevina, onda bi to trebalo da  bude i osnova za promociju plasmana u inostranstvu.  Takvu promenu trebalo bi da podrži država, ne samo finansijski, već i stvaranjem odgovarajućeg proizvodnog ambijenta.

Tekst i foto: B. Krstin

 

 

SPORO VRAĆANjE ZADRUŽNE IMOVINE

 

Sekretar Zadružnog saveza Vojvodine mr Jelena Nestorov Bizonj kaže da već 20-30 godina nema napretka u vraćanju zadružnog zemljišta i pojedinih objekata na osnovu zahteva dvadesetak zadruga. Lane, nažalost, nijedan predmet nije pravosudno rešen, počev od lokalnih pa sve do Upravnog suda. Zato se veliki deo zadružne imovine i dalje nalazi u okvirima preduzeća u koja je svojevremeno pripojena.