* Zakonom je predviđena obaveza socijalnih zadruga da najmanje polovinu ostvarene dobiti ulažu u unapređenje i ostvarivanje postavljenih socijalnih ciljeva

Kada je donet novi Zakon o zadrugama 2016. godine, članom 11 omogućeno je i formiranje socijalnih zadruga. Reč je o organizacijama koje mogu da obavljaju različite delatnosti radi ostvarenja socijalne, ekonomske i radne uključenosti ugroženih društvenih grupa, pre svega, u ruralnim područjima. Njihov zadatak je i zadovoljenje drugih potreba pripadnika navedenih grupa ili opštih interesa unutar lokalne zajednice, u cilju postizanja održivog i ravnomernog razvoja. Zakonom je predviđena i obaveza socijalnih zadruga da najmanje polovinu ostvarene dobiti, odnosno viška prihoda nad rashodima, koje ostvaruju obavljanjem delatnosti, ulažu u unapređenje i ostvarivanje postavljenih socijalnih ciljeva. Do usvajanja Zakona, na teritoriji Srbije postojale su tri socijalne zadruge, a danas ih ima 16. U toku je formiranje još nekoliko socijalnih zadruga, ali ovaj broj ni izbliza ne odgovara stvarnim potrebama.
– Interesovanje za socijalne zadruge je naglo poraslo u poslednje vreme, a veliku zaslugu za to ima Ministarstvo za brigu o selu i najava da će i socijalne zadruge moći da konkurišu za dobijanje sredstava po Konkursu koji ovo ministarstvo raspisuje. To će biti, ako ne prvi, svakako najveći novac na koji ove zadruge mogu da računaju. Očekujem da će barem polovina socijalnih zadruga konkurisati i da će bar nekoliko njih dobiti novac za svoj rad, kaže Dejan Mitić, predsednik Zadružnog saveza Južne Srbije i direktor Prve poljoprivredno-socijalne zadruge "Kamenica", i dodaje da je sada važno da imaju dobre projekte i opravdane socijalne ciljeve.
Naglašava i da posebno ohrabruju izjave ministra Milana Krkobabića koji je u više navrata rekao da socijalnim zadrugama treba omogućiti poreske i druge olakšice vezane za poslovanje. To bi svakako doprinelo bržem osnivanju i boljem poslovanju socijalnih zadruga. Ipak, ne očekuje da će do ovih olakšica tako brzo doći jer, kako kaže, treba da se pokrene ogromna mašinerija da bi se to sprovelo u praksi.
– Drago mi je što je Ministarstvo za brigu o selu shvatilo važnost socijalnih zadruga preko kojih se obraća i radno nesposobnom stanovništvu, a to su korisnici usluga socijalnih zadruga. Važno je i da se shvati da su u radu ovih zadruga legitimni svi socijalni ciljevi, na primer, unapređenje položaja ugroženih kategorija stanovništva, unapređenja ekonomskog i ekološkog ambijenta i slično. Zato ne treba ograničavati zadruge u svojoj kreativnosti, odnosno pri biranju socijalnih ciljeva. Važno je da doprinose lokalnoj zajednici i da je taj doprinos merljiv, smatra Mitić.

Ocenjuje da socijalno zadrugarstvo ima najviše smisla u nerazvijenim opštinama četvrte i pete kategorije, jer tamo imaju potencijal da dugoročno reše konkretne probleme. To su opštine u kojima ima manje radno sposobnog stanovništva. Socijalne zadruge, inače, u okviru svoje registracije imaju zakonski garant da će doći do socijalnog uticaja. Zato mogu da budu sjajni partneri društveno odgovornim kompanijama, fondacijama i slično. Svako ko želi da ostvari neki socijalni efekat, kako naglašava Mitić, to pouzdano može da učini preko socijalne zadruge.  Dodaje i da Srbija ima odlično zakonsko rešenje, jedino sugeriše da treba promeniti praksu podrške socijalnim zadrugama kako bi  bile efikasnije u radu. Aktuelni Zakon, kako kaže, omogućava  formiranje fondova za podršku razvoju zadrugarstva. Smatra da bi takav fond najpre trebalo formirati na jugu Srbije, a zatim i širom Srbije.
A. Milić

ITALIJA SVETSKI LIDER SOCIJALNOG ZADRUGARSTVA

Italija je svetski lider socijalnog zadrugarstva sa oko 13.000 formiranih socijalnih zadruga. Oko polovinu zemalja EU ima socijalne zadruge i to su uglavnom one zemlje koje imaju razvijenu poljoprivredu i žele da  sačuvaju svoje specifičnosti.
– Ove zadruge su u tim zemljama svojevrstan garant održivog i ravnomernog ekonomskog razvoja i zapošljavanja mladih. Veliki broj zadruga u Italiji ne govori toliko o nagomilanim socijalnim problemima u ovoj zemlji, već o spremnosti da ih rešavaju. Najpre su pokrenute inovacije i rešenja na lokalnom nivou, kasnije su se u ovu priču uključile regionalne vlade, a zatim i nacionalna, objašnjava Dejan Mitić.

PRIMERI IZ PRAKSE SVE BROJNIJI

Govoreći o iskustvima iz prakse, Dejan Mitić, koji je i direktor Prve poljoprivredno-socijalne zadruge "Kamenica", kaže da se ova zadruga bavila zapošljavanjem mladih, a rezultat njenog rada je 12 formiranih preduzeća i zanatskih radnji.
U Blacu je formirana zadruga za posredovanje pri zapošljavanju u poljoprivredi. Osnovni cilj je povećanje mobilnosti radne snage u poljoprivredi, jer je u agraru sve više izražen nedostatak radnika.
U blizini Novog Sada formirana je socijalna zadruga koja će se baviti proizvodnjom soda-vode, a vodi je desetak mlađih osoba sa invaliditetom. Oni će unaprediti i svoje turističke potencijale pošto rade terapiju konjima, pa  žele da urede  prostor za smeštaj gostiju.
U Lebanu i Nišu su formirane dve romske zadruge koje posreduju pri zapošljavanju Roma u poljoprivredi.
U Gadžinom Hanu mladi su formirali poljoprivredno-socijalnu zadrugu u selu koje ima 100 stanovnika. Njihov cilj je da na ekonomski održiv način, radom mlina za proizvodnju bezglutenskih mešavina brašna, doprinesu razvoju sela. Već su aktivni u uređenju javnih površina, a ima naznaka da će se neki mladi vratiti da žive u selu.
U toku je formiranje još pet-šest socijalnih zadruga u Srbiji, a od poslovnog ambijenta zavisiće dalji tempo osnivanja novih.