* Uz ratarstvo pokrenuli proizvodnju povrća i voća na 60 hektara i svojim resursima i znanjem pomažu kooperantima i zadrugarima da zasnuju sopstvenu proizvodnju

 

Nema mnogo zemljoradničkih zadruga u Banatu, pa i u Vojvodini, koji se mogu pohvaliti dobrim radom u kontinuitetu, a istovremeno napretkom u proizvodnji i plasmanu proizvoda. Među malobrojne ubraja se Zemljoradnička zadruga "Agrosoj" iz Neuzine, kojoj je pripala čast da, uz Zadružni savez Vojvodine, bude suorganizator i domaćin ovogodišnjeg "Žetvenog dana". Ugostili su Neuzinci brojne goste: predstavnike Ministarstva za brigu o selu, zadružnog sektora, Pokrajine i kao domaćini pokazali se u najboljem svetlu. 

Zadruga je osnovana je 2002. godine u opštinskom centru Sečnju, a pet godina kasnije preseljena u Neuzinu. Startovala je sa proizvodnjom žitarica na 18 hektara zemlje, zastarelom mehanizacijom i svega par zaposlenih. Ali za sve ove godine, zahvaljujući prvenstveno korektnim poslovnim odnosima, uspela je da izgradi imidž kooperative po evropskom modelu i veže uz sebe većinu poljoprivrednika iz Neuzine, ali i okolnih sela.

– Osnovni cilj bio je da povratimo izgubljeno poverenje zemljoradnika ovog dela Banata u zadružni sektor. Naš primarni zadatak bio je onda, a i sada je, da nam zadrugari pre svega veruju. Samo međusobnim poverenjem i udruženi, pomažući jedni drugima, možemo da gradimo iskrene poslovne odnose, rekao je Ištvan Vereš, osnivač Zadruge. 

Sa takvom poslovnom orijentacijom ZZ "Agrosoj" je vrlo brzo stekao poverenje poljoprivrednika sa malim posedima, koji ukupno obrađuju 3.500 hektara.

– Postigli smo to jer smo se zajedno borili za opstanak na tržištu. Pre svega da osiguramo plasman proizvoda i, što je najvažnije, redovnu isplatu za predate žitarice, rekao je Vereš, dodajući da Zadruga svoje kooperante i zadrugare, jeftinijom nabavkom repromaterijala, pružanjem mašinskih usluga u sprovođenju svih potrebnih agrotehničkih mera, praktično kreditira tokom cele godine.

Vrlo brzo sve poslove u Zadruzi, na Ištvanovo veliko zadovoljstvo, nakon što su diplomirali, preuzeli su sin Nandor i ćerka Ildiko. Iskazanom preduzimljivošću i novim poslovnim idejama uneli su novi duh i sada je u njihovim rukama kompletno vođenje Zadruge i poslovanje.

U ovom momentu ZZ "Agrosoj" obrađuje oko 1.000 hektara zemlje, koja je delom njihovo vlasništvo, a ima dosta oranica u zakupu. Gaje uglavnom ratarske useve, najviše pšenicu, kukuruz, soju, suncokret... Nekada su, kažu, sejali i šećernu repu, ali odustali su od proizvodnje zbog nekorektnog odnosa šećerana s kojima su sarađivali. Zadruga raspolaže sopstvenim silosom i podnim skladištem za smeštaj žitarica, a po ukazanoj potrebi iznajmljuje se prostor i u silosima okolnih mesta. 

Sa reputacijom zadruge od poverenja, u međuvremenu je proširila saradnju i trenutno okuplja 250 poljoprivrednika iz gotovo svih mesta sečanjske opštine. Svi oni svoju proizvodnju zasnivaju uz pomoć zadruge, a isto tako i plasman proizvoda. Zadruga trenutno zapošljava 20 radnika prosečne starosti 35 godina, što je, kako kažu, temelj za budućnost.

Iako veoma uspešni u ratarskoj proizvodnji, u ZZ "Agrosoj" su, prateći dugoročne zahteve i perspektivu globalnog tržišta, na vreme shvatili da poljoprivrednici koji obrađuju manje od 60 hektara danas teško mogu da opstanu. Upravni odbor Zadruge 2017. godine doneo je krucijalnu poslovnu odluku da se, uz ratarstvo, alternativno započne i sa proizvodnjom povrća i voća.

– Na 45 hektara pokrenuli smo proizvodnju šargarepe, crnog luka i paprike. Investirali smo značajna sredstva u bušenje bunara, opremu za navodnjavanje i mehanizaciju, izgradili hladnjaču kapaciteta 750 tona, zaposlili mlade visokoobrazovane kadrove koji rukovode proizvodnjom, kaže direktor Nandor, uz napomenu da su istovremeno na 16 hektara podigli zasade konzumne višnje i krenuli sa proizvodnjom jagoda.

Vereš kaže da će Zadruga, sa svim resursima kojima raspolaže i znanjem, zadrugarima i kooperantima, pomoći da na svojim parcelama, uz ratarsku proizvodnju, razviju i unaprede povrtarstvo i voćarstvo.

 – To nam je zajednički cilj. Na osnovu dosadašnjeg iskustva, verujem da ćemo u budućnosti ostvariti još bolju saradnju. Tržište je nemilosrdno i uveren sam da ćemo, ako budemo kao sada udruženi proizvodili i međusobno se pomagali, moći da opstanemo i dalje se razvijamo na zadružnim principima, rekao je Nandor, nosilac sertifikata Škole zadrugarstva koju je lane organizovao Zadružni savez Vojvodine za zaposlene mlade stručnjake u zadrugama.

 

K. Rajević