*  Dobijanjem oznake geografskog porekla omogućiće se zaštita ovog brenda na tržištu

 

Ne tako davno naša zemlja je bila uvoznik šargarepe, a danas smo izvoznici, i to ne bilo kakve već, kako mnogi tvrde, najbolje šargarepe na svetu. Ovo povrće u našoj zemlji najviše se proizvodi u mestu Begeč, nedaleko od Novog Sada, a begečka šargarepa stekla je gotovo kultni status na pijacama širom sveta. Često se dešava da se u konkurenciji ovog povrća poreklom iz drugih zemalja, kupci ipak odlučuju baš za begečku, iako je skuplja. Begečka šargarepa, objašnjavaju proizvođači, odlikuje se posebnim ujednačenim izgledom, intenzivnom bojom, prijatnim mirisom i nenadmašnim ukusom. Ova svojstva duguje, kako posebnoj tehnologiji, tako i mikroklimi, ali i sastavu zemljišta na kojem se proizvodi. Sve to su bili dovoljni razlozi da se zadruga koja okuplja povrtare u ovom mestu odluči na izradu elaborata kojim će zaštititi geografsko poreklo šargarepe. Elaborat je prihvaćen, a trenutno su u toku prve kontrole proizvođača koji će, ukoliko ih prođu, dobiti mogućnost da na svoj proizvod stave oznaku da njihova šargarepa ima zaštićeno geografsko poreklo.

- Zadruga "Begečki povrtari" ima 29 zadrugara, a oni se, kao i veliki broj kooperanata, bave proizvodnjom šargarepe na ukupno 500 hektara. Ideju da zaštitimo geografsko poreklo ovog proizvoda dobili smo od naših komšija Futožana koji su isto uradili s futoškim kupusom. Smisao ove zaštite je da se na tržištu odbranimo od onih koji se lažno predstavljaju kao proizvođači begečke šargarepe i ruše nam ugled. To može da nam nanese veliku štetu, jer izvozimo gotovo 70 odsto proizvodnje, objašnjava Goran Zec, direktor OZZ "Begečki povrtari",  i napominje da gotovo 25.000 tona ovog povrća svake godine završi na trpezama u BiH, Bugarskoj, Makedoniji, Crnoj Gori, Hrvatskoj...

Zec objašnjava da se područje čije se geografsko poreklo štiti prostire u ataru mesta Begeč, Futog, Gložan i Čelarevo. To su površine koje u stvari predstavljaju aluvijalne nanose uz reku Dunav koji su bogati peskom i lesom. Ovakvo zemljište je plodno i omogućava da šargarepa nesmetano raste u dubinu i formira koren pravilnog oblika. Važna je i primena pune agrotehnike, kao i pažljiv izbor preduseva koji će ostaviti zemljište u rastresitom stanju. Šargarepa se najčešće seje posle preduseva soje i pšenice. Zec takođe napominje da su mnogi proizvođači koji su samo par kilometara udaljeni od geografski zaštićenog područja pokušali da proizvedu ovakvu šargarepu, ali kvalitet ni izbliza nije bio kao u Begeču.

Grad Novi Sad, koji subvencioniše proizvođače sa svoje teritorije koji se bave gajenjem proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom, finansirao je u celosti izradu elaborata za begečku šargarepu. Takođe plaća sertifikacionu kuću koja trenutno kontroliše proizvodnju u 14 gazdinstava koja će, kako je planirano, do početka sezone vađenja korena dobiti pravo da koriste i na svoje proizvode stavljaju oznaku begečka šargarepa.

Ove godine će, dakle, ako sve bude išlo po planu, prva šargarepa sa zaštićenom oznakom geografskog porekla krenuti put tržišta. U proseku će nedeljno 20 punih šlepera završiti u marketima širom Evrope.

A. Milić

 

Slatka i hranljiva

 

U elaboratu za zaštitu geografskog porekla begečke šargarepe navode se karakteristike koje ona mora da ima. Tako je navedeno da koren "begečke šargarepe" treba da ima cilindričan oblik sa zaobljenim vrhom, bez korenovih dlačica i sekundarnih izdanaka. Intenzivno je naranxaste boje, uključujući i “rat šargarepe. Karakteristična boja potiče od beta-karotena. Na skraćenoj stabljici nalazi se lisna rozeta koju čine listovi s dugim peteljkama i perasto sastavljenim, rascepkanim listovima, zelene do tamnozelene boje u zavisnosti od vrste hibrida. Meso šargarepe je krto, hrskavo, veoma ukusno i slatko, zahvaljujući sadržaju šećera. Od osnovnih hranljivih sastojaka "begečka šargarepa" sadrži najviše ugljenih hidrata (više od pet odsto) od kojih i potiče njena velika hranljiva vrednost. Sadrži više od 40 mg/100 g beta-karotena (u zavisnosti od vremena proizvodnje), koji joj obezbeđuje karakterističnu naranxastu boju, a koji se u ljudskom organizmu pretvara u vitamin A. Ima i dobro izbalansiran sadržaj askorbinske kiseline. Procenat suve materije u korenu je visok, a sadržaj nitrata nizak.

U ovom dokumentu se navodi i jedna zanimljivost, odnosno da se u begečkom ataru proizvodi više šargarepe nego u, na primer, čitavoj Hrvatskoj.

 

10. novembar 2017.