* Danas se prvenstveno bave proizvodnjom i preradom kupusa                                        

U Futogu, selu nadomak Novog Sada kupus se gaji više od dva veka. Malo ko nije čuo za čuveni "futoški kupus", brend ovog sela gde je poljoprivreda osnovno zanimanje. Tako i ne čudi da se u ovom mestu nalazi Srednja poljoprivredna škola, koja je iznedrila brojne generacije mladih stručnjaka. Neretko ovu školu je pohađalo nekoliko generacija iz jedne porodice. Među njima je i porodica Kurjakov, otac Predrag i sinovi dvadesetdvogodišnji Milivoj i dvadesetogodišnji Aleksandar, svi nekadašnji đaci škole u Futogu, a danas uspešni proizvođači. Bavljenje poljoprivredom u porodici Kurjakov je tradicija, a Milivoj i Aleksandar su peta generacija u ovoj porodici koja ostaje na zemlji.

Odrastati u futoškom ataru na salašu san je mnoge dece, a Milivoj i Aleksandar žive taj san sa svojim roditeljima. Salaš Kurjakovih nalazi se na periferiji sela, i odiše mirom i spokojem kao da se ne radi o velikom poljoprivrednom gazdinstvu, koje je formirano 2004. Aleksandar Kurjakov, koji je nedavno završio srednju školu već uveliko s ocem i bratom radi sve poslove, koji mu nisu strani, jer se još kao dete zainteresovao za njih. U školi je savladao teoriju, a bogatu praksu stekao je na svom salašu. Kaže da posla ima puno i svi ukućani su podjednako angažovani od jutra do mraka, tako da za neko dalje školovanje za sada nema vremena, a želja mu je da uči i stiče što više znanja, kako bi unapredili proizvodnju kojom se bavi.

Oduvek su se Kurjakovi bavili ratarstvom i povrtarstvom. Danas se prvenstveno bave proizvodnjom i preradom kupusa. Obrađuju 100 hektara oranica, od kojih je 60 hektara u njihovom vlasništvu, a preostalo zemljište je državno, koje uzimaju u zakup. U setvenoj strukturi zastupljeni su soja, žito i kupus uz obavezno poštovanje plodoreda.

Proizvodnja kupusa zasnovana je na 20-25 hektara, i uglavnom gaje "futoški kupus", a zastupljeni su i hibrida inostrane selekcije. Proizvodnja kupusa koji će za berbu prispeti u novembru počinje u februaru proizvodnjom rasada u dva plastenika s duplom folijom bez grejanja veličine 240 kvadratnih metara. U ovom delu mama Gordana je najviše angažovana. Zaštita rasada počinje još u plasteniku kako bi bio čvrst i zdrav, i naravno kvalitetan. Po preporuci stručnjaka za zaštitu bilja sprovodi se preventivna zaštita u razmaku od sedam do 10 dana, poštujući karencu. Ove godine veliki problem predstavlja bela leptirasta vaš. Od februara pa do polovine jula rasad je u plasteniku. Ovih dana počeće da ga rasađuju na parcelu na otvorenom. Razmak biljaka u redu je 33 centimetra, a međuredno rastojanje je 70 centimetara. U fazi rasađivanja, a pogotovo tokom tropskih julskih dana biljkama je neophodna voda. Kurjakovi su u ovom periodu svakodnevno na njivi, a pomoću tifona zalivaju biljke na po šest dana. Kada glavice prispu za berbu, seča se odvija svakodnevno i tada angažuju radnike. Aleksandar kaže da od avgusta pa do snega u ovoj proizvodnji nema odmora.

Pre 15 godina Kurjakovi su se odlučili da finalizuju sopstveni proizvod sa njiva, počeli su kišeljenje kupusa. Danas u modernom pogonu na 2.000 kvadratnih metara u velikom broju kaca prirodnom fermentacijom se kiseli kupus. Pogon za kišeljenje se tri puta puni, a kapacitet je od 300 do 400 tona. u jednom punjenju. Proizvodnja je u skladu sa zahtevima HACCP sistema kontrole bezbedne hrane. U ponudi je kiseli kupus u glavicama, ribanac i listovi za sarmu, a sve što se ovde ukiseli proda se poznatom inostranom kupcu. 

Iako poseduju kompletnu mehanizaciju, Aleksandra kaže, a to potvrđuju i drugi ukućani, da im je za celodnevni rad na njivi, a pogotovo tokom tropskih vrućina potreban nov komforniji traktor s kabinom i klimom, naročito u periodu kada je intenzivno zalivanje i kad su po ceo dan na njivi. Takođe, dobro bi im došla velika vučena prskalica kapaciteta 3.000 litara. Kurjakovi mogu da se pohvale da sve što su postigli sami su stvorili. Ipak ove godine su po prvi put iskoristili mogućnost da preko Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo apliciraju za sredstva za nabavku mehanizacije i odlučili su se za sadilicu.

- U planu je i proširenje kapaciteta pogona za kišeljenje kupusa nabavkom većih kaca od 6.000 litara, kaže Aleksandar i objašnjava da su najveće kace koje sada imaju zapremine 5.000 litara.

Nedostaje im i skladišni prostor u kome je moguće čuvati soju posle žetve dok sami ne procene kada je povoljna cena na tržištu za prodaju. Pšenicu gaje na 10 hektara, na njivama gde je lošija zemlja i sav rod predaju futoškom preduzeću "Aroma" s kojim sarađuju.

U ovom skladnom domaćinstvu prostora za unapređenje proizvodnje ima, a glas mlađih se i te kako uvažava. Svesni su da je edukacija neophodna. Znanje koje su stekli u poljoprivrednoj školi dopunjavaju novim informacijama, najčešće putem interneta. Takođe, i Aleksandar i Milivoj bi voleli da budu deo neke stručne ekskurzije kako bi mogli nešto novo da saznaju, ali i da vide kako žive mladi u drugim zemljama.

Tamara Gnip

 

21. jul 2017.