*  Radaković tovi 14 bikova simentalske rase i želi da u štali bude više grla, a razmišlja i o bavljenju ovčarstvom

 

Selo Beška smešteno je na blagim fruškogorskim padinama idealnim za voćarsku i vinogradarsku proizvodnju. Međutim tridesetčetvorogodišnji Nenad Radaković se opredelio za stočarstvo. Još kao nesvršeni srednjoškolac, sticajem nesretnih okolnosti, morao je da nastavi posao kojim se uspešno bavio njegov otac Nikola, tov junadi.

Iako vrlo mlad Nenad je pokazao da je borac i uhvatio se u koštac s surovim životom. Rano je morao da odraste. Napustio je srednju školu i postao farmer. Ozbiljnijom stočarskom proizvodnjom počinje da se bavi 2004. godine, po povratku iz vojske kada postaje i kooperant ZZ "Beška" s kojom do danas sarađuje, a ove godine je postao i zadrugar. Saradnja sa zadrugom, koja poštuje i ceni svoje kooperante ogleda se u pružanju stručnih saveta kako da unaprede proizvodnju, nabave repromaterijal, preparate za zaštitu bilja. Takođe, zadruga pruža pomoć pri setvi i žetvi useva, a daje i finansijsku podršku kad god je nekom od kooperanata ili zadrugara potrebna.

Ratarska proizvodnja na imanju Radaković se odvija na oko 20 hektara. U strukturi setve lucerka se nalazi na oko tri hektara, kukuruz je na sedam hektara, a na preostaloj površini su pšenica, suncokret i ječam. Pšenica je bila na preko dva hektara i na toj njivi zadruga je postavila ogled. Lucerku, ječam i kukuruz Nenad gaji za svoje potrebe za ishranu stoke.

Štale na ovom gazdinstvu nisu prazne poput brojnih u mnogim seoskim domaćinstvima. U njima se nalaze 14 bikova simentalske rase, dva muška juneta, po jedna krava i junica. Takođe, u objektima za svinje je pet krmača, a do pre godinu i po bilo je 20 prasilja. Tada je godišnje prodavao više od 500 prasadi.

Briga o ovim životinjama je Radakoviću na prvom mestu. U tome mu pomažu ukućani, mama Rada i supruga Sanja.

Koliko god da se Nenad trudi nema dovoljno sredstava za napredak kakav bi želeo da ima. Zato mu je kredit koji je dobio od Ministarstva poljoprivrede više nego dobrodošao. Usmerio ga je na tov junadi i renoviranje objekta za njihov smeštaj. Nenad je izbegavao kredite jer se plašio da neće moći lako da ih vrati. Potvrdilo se da je strah prisutan s razlogom. Otkupna cena po kojoj je prodavao utovljene bikove je pala, kao i potražnja za njima, što otežava otplatu rata.

Bez obzira na probleme s kojima se uočava tokom proizvodnje, Radaković želi da ima što više grla, a čak razmišlja i da počne s uzgojem ovaca. Sam priprema stočnu hranu, pa je nabavio presu za rol bale, koju će koristiti i za pružanje usluga baliranja drugim domaćinstvima. Poseduje i solidnu mehanizaciju, ali svaka nova mašina je, kaže, dobrodošla.

Saveti koje Radaković dobija od stručnjaka ZZ "Beška"puno mu znače i putokaz su kako dalje. Svakako da mu je žao što je zapostavio svoje obrazovanje, jer bez znanja se ne može napredovati, ali od posla na imanju koji je morao rano da prihvati nije imao vremena da nastavi školovanje. Zato redovno posećuje sva stručna predavanja, koristi internet i trudi se da što više nauči.

T. Gnip

 

04. avgust 2017.