* Misija profesora je da uče đake da teoretsko znanje primene u praksi, na svojim njivama i u stajama, sa željom da se vrate na svoja ognjišta, unapređujući tako proizvodnju na vlastitim imanjima i život na selu
 
Kroz Poljoprivrednu školu s domom učenika u Futogu, od njenog nastanka 1923. godine pa do danas, prošle su brojne generacije učenika. Kako škola čuva uspomene na njih i nekadašnji đaci rado se sećaju profesora koji su obeležili njihovo školovanje. U plejadi tih istaknutih ljudi posebno mesto u đačkim srcima ima i profesorka Dragica Ristić.
Dipl. inž. Dragica Ristić u Poljoprivrednoj školi u Futogu radi već tri decenije. Tokom svog radnog veka bila je svedok brojnih reformi školstva, ali je uvek ostala svoja, posebna i jedinstvena, profesor kome je đak na prvom mestu. U školi predaje predmete iz oblasti biljne proizvodnje i praktične nastave. Po mišljenju profesorke, dan ne može lepše da počne nego misijom prenošenja znanja mladim ljudima, budućim stručnjacima i nosiocima napretka na selu. Nema plemenitijeg posla nego proizvesti hranu bez koje čovečanstvo ne može da opstane.
- Posao profesora nije težak, kaže Dragica Ristić. - Đaci su zainteresovani za usvajanje novih znanja, prvenstveno jer su upisali školu koju su želeli, uglavnom dolaze sa sela, poljoprivreda ih interesuje, a profesor samo treba još više da ih zainteresuje i uputi u tajne proizvodnje. Nastava se odvija kroz teoretski deo koji se posle prenosi u praksu. Teoretska nastava nije pasivna već su đaci aktivno uključeni postavljajući brojna pitanja. Na školskoj ekonomiji veličine 31 hektar đaci stiču praktičnu obuku. Uloga profesora je da deci na praksi ukaže na stanje useva, savetuje ih šta i kako treba da rade. To je mesto gde oni uče pravilno da rade i kad to znanje usvoje, mogu da ga primene na svojim imanjima.
Na ekonomiji ulaze u tajne ratarske, povrtarske, voćarske, vinogradarske proizvodnje. Savladavaju tehnologiju podrumarstva, kiseljenja kupusa, paprika, kao i osnove stočarstva. Ovde je proizvodnja strogo kontrolisana i stremi se ka principima organske proizvodnje.
Profesorka Ristić je savremeni profesor, koji ukazuje deci da se sortiment menja, da je poljoprivreda jedna kompleksna nauka koja podrazumeva i praćenje saopštenja PIS Vojvodine, RHMZ Srbije. Svako ko se bavi poljoprivredom mora da bude informisan, da čita stručne časopise, posećuje stručna predavanja i bude u toku sa savremenim trendovima. Odlaskom iz đačkih klupa ne prestaje se s učenjem. Agronomija je nauka koja zahteva celoživotno učenje.
- Tokom nastave podstičem đake na učenje, kaže Dragica Ristić. - Usmeravam ih da uče i da to teoretsko znanje primenjuju na svojim njivama i u stajama po povratku na svoja ognjišta, gde im je zadatak da unapređuju proizvodnju na vlastitim imanjima, podižući tako kvalitet života na selu.
Da ovakav način rada ima efekta potvrđuju i nekadašnji đaci, a danas uspešni profesori na fakultetu, istaknuti naučni radnici i brojni uspešni poljoprivrednici, a iznad svega dobri ljudi.
Poljoprivredna škola se proslavila i na manifestaciji Dani ludaje u Kikindi i Temerinu. Naime, članovi sekcije "Mladi baštovani", koju je vodila profesorka Ristić, više puta su u periodu od 2004. do 2015. imali najtežu bundevu. Ostaće upamćena 2004. godina, kada su đaci odnegovali najtežu budevu od 254,3 kilograma, ne samo na našem području nego i u regionu Evrope. Svoj doprinos đaci ove škole daju i ukrašavanjem štanda na novosadskom jesenjem sajmu LORIST, kao i na centralnom trgu u Futogu tokom održavanja manifestacije "Kupusijada" u Futogu.
Profesorka Ristić motiviše đake da pomeraju lestvice znanja i teže ka višim ciljevima i neprekidno se usavršavaju, a i sama to primenjuje. Uvek ima prostora za usavršavanje. Profesorka smatra da se tokom svoje dugogodišnje karijere nije dovoljno posvetiila gljivarstvu. Za to još uvek nije kasno, te joj je želja da u školi zaživi gljivarska sekcija. Rad bi se odvijao kroz sakupljanje i prepoznavanje gljiva i njihov uzgoj u školskom podrumu. Profesorka Ristić se nada da će i ovo biti dobar primer da se pokaže đacima kako mogu dodatno da zarade novac u okviru svog domaćinstva.
Formula uspeha ove skromne profesorke sastoji se u ljubavi prema svom poslu i velikom strpljenju i razumevanju dece i njihovih potreba, pogotovo što su se mnoga od njih po prvi put odvojila od kuće. Ono što je posebno krasi jeste briga o deci koja ne prestaje ni kad završe školu. Oni ostaju i dalje njeni đaci s kojima se ona rado čuje, obilazi ih i raduje se njihovim uspesima. A đaci dobro znaju da joj se uvek i u svako doba mogu obratiti, zatražiti savet, podeliti sa njom svoja razmišljanja, ali i pohvale. Malo je takvih profesora, a Dragica Ristić je jedna od njih.
Tamara Gnip
 
18. avgust 2017.
 
 
Projekat je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu "Mladi poljoprivrednici u svakoj seoskoj kući" nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.