* Iako relativno mlad, već je osposobljen da samostalno vodi proizvodnju i domaćinstvo

 

Porodica Dević je svakako jedna od najuglednijih u Dobrincima, selu u rumskoj opštini čuvenom po bostanu i dobrim ratarima. Sam izgled porodične kuće, ekonomskog dvorišta, objekata za stoku, mehanizacije govori više od svih reči. To je poljoprivredno domaćinstvo u čije temelje je ugrađen višedecenijski trud i znoj generacija Devićevih. Počeo je, još pred Drugi svetski rat, deda Radovan koji sada ima 91 godinu, preuzeo njegov sin Marko, a porodičnu tradiciju dobrog gazdinstva sa uspehom nastavlja unuk Milan, po struci poljoprivredni tehničar opšteg smera.

Bili su Devići proteklih sedmdesetak godina kao domaćinstvo na velikim iskušenjima. Posle rata oduzeto im je bezmalo 40 jutara zemlje, ali su, kažu, opstali zahvaljujući pre svega domaćinskom odnosu prema zemlji koja im je preostala i velikom radu i ulaganju u proizvodnju. Bez obzira na sve nedaće koje su ih snašle shvatili su da se bez odricanja i ulaganja u modernizaciju proizvodnje ne može ostvariti napredak.

- Nema uspeha ni bez znanja. To je, uz stečeno i generacijski preneseno iskustvo, osnovni preduslov da bi se danas u poljoprivredi ostvarili zadovoljavajući prinosi i domaćinstvo bilo održivo, kaže Milan.

Nakon osnovne škole za njega je bilo sasvim logično da se upiše u Srednju poljoprivrednu školu "Stevan Petrović Brile" u Rumi.

- Znao sam dosta toga o poljoprivredi, uz rad sa dedom i ocem na njivi. Međutim u školi, pogotovo na časovima praktične nastave, došao sam do saznanja da postoje i drugačiji, efikasniji načini obrade zemljišta, kako se utvrđuje setveni plan, pravilno neguju i štite usevi. Nastavnici su nam iznosili dobra, ali i loša praktična iskustva iz različitih segmenata proizvodnje s ciljem da budemo spremni da samostalno možemo da vodimo proizvodnju i sopstveno domaćinstvo, priča Milan, napominjući da mu je znanje stečeno u školi mnogo pomoglo da osavremeni i modernizuje proizvodnju na porodičnom gazdinstvu, a i danas se često obrati za savet stručnjacima u Savedodavnoj stručnoj poljoprivrednoj službi u Rumi.

Devići trenutno obrađuju oko 80 jutara zemlje i uglavnom su orijentisani na ratarske useve, pšenicu, kukuruz i šećernu repu. Mereći po višegodišnjem ostvarenom proseku, postižu relativno dobre prinose. Ove godine još nisu podvukli crtu, ali već sada je, kažu, vidljivo da zbog suše neće imati dobar rod, pogotovo kukuruza, koji je podbacio bezmalo na 70 odsto zasejanih njiva.

- Navikao sam za ovih desetak godina otkada se profesionalno bavim poljoprivredom na sve te oscilacije u proizvodnji. Ne preostaje nam ništa drugo nego da se kao domaćinstvo, a to smo i ranijih godina činili, prestrojimo u hodu i spremno dočekamo setvu pšenice na jesen, pripremimo oranice za ostale kulture na proleće, kaže Milan uz napomenu da je za jedno poljoprivredno gazdinstvo, bez obzira kakva je godina po prinosima i zaradi, najvažnije da zasnuje novu proizvodnju čime dokazuje svoju vitalnost.

Milana rad u poljoprivredi ispunjava u potpunosti. Za to se, uz sve ono što je stekao u porodici, i školovao. Jedino što u školi, kaže, nije učio, a spotiče ga u svakodnevnom poslu, jeste da se snalazi na tržištu takvom kakvo je u našim uslovima.

- Kod nas je kudikamo lakše proizvesti nešto, nego prodati i pošteno naplatiti uložena sredstva i trud. Tržište poljoprivrednih proizvoda je potpuno nesređeno, ima dosta mešetara i nakupaca koji obezvređuju cenu proizvoda i time direktno utiču na zaradu neposrednih proizvođača, objašnjava Milan, ističući da nesigurnost plasmana i cene destimuliše u velikoj meri mlade ljude na selu da ostanu na porodičnim imanjima i bave se poljoprivredom.

Ono što ga hrabri i raduje jeste to što je aktuelna garnitura Ministarstva poljoprivrede konačno prepoznala mlade kao ciljnu grupu kojoj treba pomoći da osnaži proizvodnju.

- Konkurisao sam za besposvratna sredstva za nabavku setvospremača čija se vrednost kreće od 10.000 do 12.000 evra. Predao sam svu potrebnu dokumentaciju, ali od Uprave za agrarna plaćanja do sada još nisam dobio nikakav odgovor, kaže Milan koji se nada pozitivnom ishodu.

Svi planovi ovog mladog poljoprivrednika vezani su za opstanak na porodičnom imanju. Želja mu je da, s modernom mehanizacijom, još više osavremeni proizvodnju u ratarstvu, a samim tim postiže i bolje prinose i zaradu za svoju porodicu.

K. Rajević

 

01. septembar 2017.

 

STIGLI NASLEDNICI

 

Porodično gazdinstvo Dević ne treba da brine budućnost. Milan se oženio Ivanom, koja je takođe završila srednju poljoprivrednu školu, ali smer veterinarski tehničar. Imaju dva sina, petogodišnjeg Vukašina i Stefana koji je nedavno napunio godinu dana.

- Rano je da bilo šta kažem o njihovoj budućnosti i gde će ih sve odvesti životni putevi. Jedno je sigurno da će rasti na porodičnom imanju i verujem da će s vremenom zavoleti rad na zemlji kao što sam i ja i nastaviti porodičnu tradiciju Devićevih, kaže Milan.