* Pčelarstvo i voćarstvo ne mogu jedno bez drugog i zbog toga ih je mladi inženjer voćarstva i spojio

* Od ove dve grane poljoprivrede može lepo da se živi, te Vladimir osim poslovnih, ima i lične planove

 

Još od završnih razreda osnovne škole Vladimir Torđan iz Stajićeva kraj Zrenjanina sanja da ima vlastite voćnjake. Iako njegovi roditelji nisu imali njive i nisu živeli od prihoda iz poljoprivrede, Vladimir je odlučio da upiše Poljoprivrednu školu u Zrenjaninu, a zatim i Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu. Sada ima 31 godinu i diplomirani je inženjer voćarstva. Vratio se u rodno Stajićevo, bavi se pčelarstvom i voćarstvom. U poslu mu pomažu otac i brat koji je završio Višu tehničku školu u Zrenjaninu i diplomirao na smeru poljoprivredna mehanizacija.

 

Loša godina za pčelarstvo

 

- Pčelarstvom se bavim 12 godina. Trenutno imamo oko 300 košnica. To je porodični posao. Ova godina je za nijansu bolja od prošle, ali to je daleko ispod višegodišnjeg proseka. Proleće je bilo hladno, tako da je bagremova paša zakazala. Na suncokretovoj paši poslednjih nekoliko godina dešavaju se trovanja pčela. Pčelarstvo je poslednjih godina dobro izreklamirano, povećao se broj pčelara, pa je prenaseljenost, pogotovo u našem ataru, ogromna. Prinosi meda su sigurno prepolovljeni u odnosu na one koje smo imali pre desetak godina. Ove godine imaću med od uljane repice, jer je ta prva paša bila prilično dobra. Tu ne mogu da se požalim. Bagrem je i ove, kao i prošle godine potpuno zakazao. I što je bilo meda ostalo je pčelama da bi preživele. Prinos meda od suncokreta je 15-20 kilograma po košnici, što nije toliko loše, ali je daleko od proseka. U normalnim godinama ostvarujemo ukupan prinos od 40 do 50 kilograma meda po košnici. Ove godine biće ga maksimalno 25 kilograma. Postoji nekoliko firmi s kojima sarađujem i preko kojih plasiram med. Ta saradnja je dosta dobra i za sada nije bilo nikakvih problema. Ne bavim se prodajom na malo, kaže Vladimir.

Ovaj mladi pčelar kaže da se bagremov med plaća četiri evra po kilogramu. Ali, s obzirom na to da ga ima vrlo malo, čak je i otkup usporen, jer firme koje se bave ovim poslom nemaju računa da kupuju male količine. Suncokretov med se prodaje za dva evra po kilogramu.

- Ove godine, srećom, nisam imao gubitaka pčelinjih društava. Međutim, bilo je problema s trovanjem. Ta društva su se izvukla, ali to sve zahteva dodatni rad i dodatna ulaganja kako bi se ona oporavila. Vrućine koje su sada iza nas nisu prijale nikom, pa ni pčelama. Jako je važno da pčelar prilikom selidbe košnica, pogotovo na suncokret, kada su vurćine i najveće, bira mesta koja su u hladovini. Qudi koji se bave pčelarstvom često ne znaju da pčele mnogo energije koriste da bi rashladile košnicu. Ako im bar malo u tome ne pomognemo, dešava se da one to ne mogu da urade kako treba, kaže Torđan uz napomenu da planira da za godinu dana, ako bude bila bolja sezona, poveća broj košnica.

 

Ovogodišnji rod kruške otići će u rakiju

 

Vladimirov dečački san se ostvario i danas ima vlastiti voćnjak. Uspeo je da kupi pola hektara zemlje na kojem je zasad kruške star devet godina. Sada je u punoj rodnosti, ali kako naš mladi domaćin kaže, ove godine je daleko od toga. Voćnjak je podignut po svim standardima savremene proizvodnje. Stabla su na metar razmaka i urađen je sistem za navodnjavanje. Najzastupljenija je viljemovka, a 20 odsto čine druge sorte koje služe kao oprašivači. Zalivni sistem je instaliran letos i za ovogodišnji rod se zakasnilo s navodnjavanjem, ali Vladimir se nada da će stabla koja je letos zalivao naredne godine obezbediti neki bolji rod. Zalivni sistem je kupio sopstvenim sredstvima, a zrenjaninska lokalna samouprava je subvencionisala, odnosno u potpunosti finansirala bušenje bunara. To je veoma značajna investicija za ovog mladog čoveka, jer bušenje ovakvog bunara, kako kaže, košta između 4.000 i 5.000 evra. Zalivni sistem koštao je mnogo manje, oko 1.500 evra za površinu od pola hektara, a podizanje ovog zasada oko 20.000 evra. Tu je uračunato sve, od kupovine zemlje, njene pripreme, kupovine sadnica, do zalivnih sistema. Tome treba dodati još 5.000 do 10.000 evra za podizanje protivgradne mreže, što je u planu za naredni period.

- Od kada su ove kruške zasađene ovo je sigurno najlošija godina. Kompletan rod će završiti u preradi, jer nema prve klase. Uobičajen rod s ove površine je između 10 i 15 tona, a ove godine ubraću najviše četiri tone. Do prošle godine kilogram konzumne kruške bio je oko pola evra, a s obzirom na to da ove godine nema prve klase, ne verujem da će cena biti veća od 40 dinara. Imao sam i puno problema s kruškinom buvom, to je štetočina koja je najopasnija za krušku. Primenio sam svu hemijsku zaštitu koja je potrebna, ali očigledno nisam pogodio pravo vreme tretiranja. I tu je bilo neke štete, međutim, suša je uzela najveći danak. Plod je ostao sitniji, po njemu su mrljice koje su dovoljne da završi u drugoj klasi. Plasman konzumne kruške uvek imam, ali ovogodišnji rod će završiti u buradima, kao sirovina za proizvodnju rakije, objasnio je Torđan.

Naš sagovornik ima mnogo planova. Reč je o investicijama koje, kako kaže, zajedno s porodicom pažljivo planira. U planu je da kupi još zemlje i da podigne još jedan voćnjak. To zavisi od finansijske situacije. Ako i naredna godina bude ovakva, neće to moći da priušti.

- Do sada nisam koristio nikakve podsticaje za pčelarstvo, mada znam da ima dosta toga i kada je reč o republičkim subvencijama, kao i podsticajima Pokrajine i grada. Imali smo valjda dovoljno sredstava za ono što nam je trebalo, a dosta toga smo radili i sami kod kuće. Imam svoju stolarsku radionicu tako da nisam imao potrebe da tražim i dodatnu pomoć. Ne isključujem mogućnost da u narednom periodu apliciram za neke od posticajnih mera. Jer, s ovim brojem pčelinjih društava potrebni su i novi objekat i modernija oprema. A to su već ozbiljnija ulaganja, oko 10.000 evra, pa će biti potrebe za nekom vrstom pomoći, završava svoju priču naš sagovornik.

J. Bajšanski

 

29. septembar 2017.