*  Dobri primeri poljoprivrednika koji su pokrenuli proizvodnju na porodičnim imanjima i sa svojim proizvodima postali konkurentni na tržištu

 

Srpsko udruženje mladih poljoprivrednika (SUMP), koje okuplja oko 400 članova, organizovalo je u okviru jubilarnog 50. LORIST-a sajam mladih poljoprivrednika. Najuspešniji među njima prikazali su na štandovima u Master centru Novosadskog sajma deo onoga što proizvode. Većina se, kako su naglasili, odlučila za pokretanje sopstvenog biznisa, na porodičnim ili sopstvenim imanjima, jer ili nisu mogli da pronađu posao u struci ili su imali loše iskustvo s poslodavcima kod kojih su bili zaposleni. Mnogi su se potom prepoznali u agrobiznisu, pronašli sebe i za relativno kratko vreme, sa svojim proizvodima, postali konkurentni na tržištu.

Istakavši pokretanje sopstvenog biznisa kao veoma pozitivnog trenda među mladima na selu, sekretar Srpskog udruženja mladih poljoprivrednika Aleksandar Milovanović je uvodnom izlaganju Konferencije "Mladi privrednik u poljoprivredi", održanoj uz podršku Privredne komore Vojvodine, ukazao i na prepreke koje koče da se taj proces intenzivnije razvija.

- I pored dobrih primera, veliki broj mladih do 40 godina starosti, bez obzira na izraženu želju da krene i razvija sopstveni biznis, ne može to da ostvari. Prvo, nemaju početni osnovni kapital za kupovinu ili obnovu roditeljskog imanja i drugo, nisu dovoljno informisani kako da dođu do neophodne podrške i sredstava potrebnih za pokretanje sopstvenog posla, rekao je Milovanović uz napomenu da Udruženje nastoji da mlade na selu što više podstiče, informiše i usmerava ih na konkurse i dobijanje bespovratnih sredstava Ministarstva poljoprivrede, Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, kao i namenskih fondova.

Obraćajući se neposredno mladim poljoprivrednicima pokrajinski sekretar za poljoprivredu mr Vuk Radojević istakao je da je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu prepoznao značaj mladih u agrobiznisu i da je ovo prva godina u kojoj je, po konkursu, dodeljeno 100.000.000 dinara poljoprivrednicima do 40 godina starosti.

- Prijavilo se oko 300, a potpisano je 94 ugovora s korisnicima sredstava koji su ostvarili pravo na 75 odsto povraćaja od uloženog novca, odnosno vrednosti investicije, istakao je Radojević, napominjući da je među potpisnicima ugovora 25 fakultetski obrazovanih, dok su 44 mlađi od 25 godina.

Radojević je posebno naglasio da se među onima koji dobijaju sredstva Pokrajine za unapređenje agrobiznisa sve više pojavljuju mlađe žene koje su nosioci poljoprivrednih gazdinstava.

- To svakako može da nas raduje i nadamo se da će se taj trend održati i narednih godina, rekao je Radojević uz napomenu da su posebne olakšice, povraćaj do 70 odsto uloženih sredstava, predviđene za žene koje rade u otežanim uslovima i nerazvijenim opštinama.

Načelnik Južnobačkog okruga Milan Novaković ukazao je mladim poljoprivrednicima na značaj udruživanja i organizovanja u zadruge.

- Mladi ne bi trebalo da imaju predrasuda o modernom zadrugarstvu koje je bitno drugačije od onog kakvo smo imali u socijalizmu. Država je konačno stala iza obnove zemljoradničkih zadruga koje mladim poljoprivrednicima svakako mogu samo da pomognu u ostvarivanju njihovih planova i poslovnih ambicija, rekao je Novaković.

Na konferenciji su se predstavili uspešni mladi poljoprivrednici koji su pokrenuli proizvodnju u agrobiznisu. Dragan Rajić iz Novog Bečeja rekao je da se bavi ratarskom proizvodnjom, ali i da proizvodi brikete od žetvenih ostataka.

- Konkurisao sam za sredstva Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu i nakon sprovedene procedure odobravanja kupio mašinu za briketiranje. Posao je uspšeno krenuo, zadovoljan sam i za sada sam prodaju briketa usmerio na domaće tržište, kazao je Rajić.

Braća Branislav i Milenko Jovanović iz Laćarka, iako su diplomirali na fakultetima iz oblasti ekonomije i finansija, opredelili su se da na porodičnom imanju proizvode suhomesnate proizvode na tradicionalni način. Do kraja godine, rekli su, očekuju da dobiju sertifikat s oznakom geografskog porekla za sremski kulen.

- Godišnje utovimo 1.500-1.800 svinja. Ne ispručujemo ih nikome, sve meso prerađujemo u sopstvenoj klanici, a suhomesnate proizvode plasiramo uglavnom na beogradsko tržište i specijalizovane prodavnice delikatesa, rekao je Branislav, ističući da na taj način kudikamo više zarade nego da prodaju tovljenike na slobodnom tržištu.

Iskustva mladih poljoprivrdnika u agrobiznisu su različita, ali zajedničko im je da su, iskazanom voljom i upornošću, za relativno kratko vreme napravili uspeh u poslu kojim se bave.

- Želeli smo da kroz ove praktične primere pokažemo da od poljoprivrede i agrobiznisa na selu može da se živi. Isto tako i da mladi imaju šansu i podršku nadležnih državnih organa u realizaciji svojih poslovnih planova. Upravo je to i bio cilj ove konferencije, koji je uspešno ostvaren, rekao je na kraju Konferencije Milan Dorić, predsednik Srpskog udruženja mladih poljoprivrednika.

K. Rajević

 

13. oktobar 2017.