Nikola Lazić, tridesetjednogodišnji veterinarski tehničar iz Golubinaca, ostao je na selu, ali ne radi u svojoj struci već se opredelio za sopstveni agrobiznis. Završio je Srednju poljoprivrednu školu, odsek za veterinarskog tehničara, u Futogu. Oko dve godine radio je u struci u jednoj privatnoj veterinarskoj stanici iz Stare Pazove i u svojim rodnim Golubincima. Izlazio je, kaže, na teren u domaćinstva u selima staropazovačke opštine koja su držala stoku, a neko vreme je obavljao i komercijalne poslove za stanicu.

- Radilo se dosta, nije bilo radnog vremena, a plata, sa zakašnjenjem i do dva meseca, jedva da je dostizala 25.000 dinara, kaže Nikola.

Nezadovoljan radom i stanjem u struci za koju se školovao, a pogotovo statusom i mogućnošću napredovanja, Nikola je odlučio da napusti posao. Vratio se na porodično imanje i jedno vreme pomagao ocu Miodragu i majci Veri u proizvodnji duvana na osam hektara za "Japan tobako". Ipak, nije se pronašao u toj proizvodnji. Odlučio je da pokrene sopstveni agrobiznis, svestan svih rizika koje to povlači sa sobom, ali čvrsto rešen da uspe u svojoj nameri.

Nakon drugog premišljanja i vaganja "za" i "protiv" opredelio se za proizvodnju prvenstveno sušenog paradajza, ali i ostalog povrća i voća. S prijateljem iz detinjstva Dušanom Živanovićem, koji se u selo vratio nakon višegodišnjeg rada na stranim kruzerima, došao je na ideju da krenu s proizvodnjom zdrave hrane. Dušan, po struci ekonomski tehničar, ali odrastao na selu u kući roditelja koji su se takođe bavili poljoprivredom, brzo je shvatio i prihvatio Nikolinu ideju o pokretanju ove vrste proizvodnje.

- Smatramo da je sušeni paradajz kod nas proizvod budućnosti. Jedan je od glavnih specijaliteta italijanske i uopšte mediteranske kuhinje, pogotovo se mnogo koristi za pice, paste, razne sosove, dodatak je mnogim testima... i kod nas je on u širokoj upotrebi, sve više je tražen u restoranima, prodavnicama zdrave hrane i domaćinstvima, ali se, nažalost, veoma malo proizvodi i uglavnom uvozi, objašnjava Nikola zašto su se Dušan i on opredelili da svež paradaz, umesto da ga prodaju na kvantaškoj pijaci, suše i prodaju u teglicama od 250 grama i pola kilograma.

Iz tog razloga su i osnovali ortačku firmu Dry nature (Suva priroda) i lane pokrenuli probnu proizvodnju. Zasadili su paradajz na jednom hektaru, dobili 10 tona roda i proizveli oko dve i po tone sušenog paradajza. Pokazalo se da je proizvodnja isplativa, ali da moraju još mnogo da ulože, kako u sam proizvodni proces, tako i u marketing da bi napravili značajniji prodor na domaćem, ali i inostranom tržištu što im je i bila namera kad su se odlučili da pokrenu agrobiznis sa sušenim povrćem i voćem.

- Najveće ulaganje je sušara kapaciteta 500 kilograma, vredna 15.000 evra. Kupili smo je, kao zainteresovani mladi poljoprivrednici, zahvaljujući povoljnom kreditu Razvojnog fonda Vojvodine na pet godina i s grejs-periodom od 12 meseci. Da bi dobili odgovarajuće standarde kvaliteta, pre svega HACCP, moramo još dosta da poradimo na opremanju samog objekta za proizvodnju, pakovanje i smeštaj gotovih proizvoda, objašnjava Lazić.

Kada su prošle godine instalirali sušaru, Nikola i Dušan su uvideli da dnevno mogu da dobiju 50 kilograma sušenog paradajza. S obzirom na to da nisu imali dovoljno svežeg iz sopstvene proizvodnje, a od drugih proizvođača su odustali da otkupljuju zbog sigurnosti u kvalitet i (zlo)upotrebu hemijskih sredstava za zaštitu, okrenuli su se voću.

- Od proizvođača voća iz Novog Slankamena kupili smo jabuke i kruške da bi popunili kapacitet sušare. To je bila probna proizvodnja, pokazalo se takođe dobro, ali smo ipak na kraju odlučili da u narednom periodu sušimo samo paradajz, kaže Nikola uz objašnjenje da je to opredeljenje prvenstveno uslovljeno sve većom potražnjom za suvim paradajzom na tržištu.

Ovosezonski poslovi se završavaju najkasnije do kraja godine, mladi golubinački poljoprivrednici i ortaci treba da sumiraju rezultate svog rada.

- Još je rano za konačnu ocenu, ali bez obzira kako god da bude nema nam druge nego da nastavimo dalje. Nije lako opstati na tržištu, hvatamo polako korak i verujem da ćemo se vrlo brzo izboriti za svoje mesto, jer za sušeno voće vlada sve veće interesovanje kupaca, kaže Nikola, uveren da ova proizvodnja ima perspektivu na tržištu.

K. Rajević

 

PODRŠKA SUMP-a

 

Na nedavno održanom sajmu mladih u agrobiznisu koji je na Novosadskom sajmu organizovalo Srpsko udruženje mladih poljoprivrednika (SUMP), Lazićev i Živanovićev izložbeni štand s teglama sušenog pardajza bio je među najposećenijim.

- Posebno nas je obradovalo što su se mnogi interesovali za našu proizvodnju, kao i na koji način mogu da kupe proizvode. To je svakako pouzdan znak da smo na dobrom putu i da treba da istrajemo i održimo kontinutet proizvodnje, kaže Nikola, istovremeno se zahalivši SUMP-u, čiji su članovi, na svesrdnoj podršci i pruženoj šansi da nastupe na sajmu.

 

10. novembar 2017.