Deca na selu se od malih nogu uz starije članove porodice upućuju na rad u poljoprivredi i ona je u većini slučajeva njihovo prirodno okruženje. Da li će kasnije ostati u ovom okruženju zavisi od mnogo faktora, a najviše od uticaja porodice, to jest da li se poljoprivreda predstavlja kao mukotrpan posao ili kao i svaki drugi u okviru kojeg se obezbeđuje izvor egzistencije.
Poljoprivreda je i za Proku Kobilarova iz Zmajeva bila prirodno okruženje tokom njegovog odrastanja. U svet poljoprivrede, koja je za njega bila prvo igra, uveli su ga deda i otac, a s vremenom je postala ozbiljni posao i životno opredeljenje. S obzirom na to da je poljoprivreda osnovna delatnost porodice Kobilarov generacijama unazad, Proka se opredelio da posle završene osnovne škole u Zmajevu upiše Srednju poljoprivrenu školu u Futogu, smer poljoprivredni tehničar. Po završetku srednje škole, da bi proširio svoja znanja koja će primeniti u proizvodnji na svojim parcelama upisuje Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu na kome je danas apsolvent. S obzirom na to da je na gazdinstvu Kobilarov ratarska proizvodnja zastupljena na površini oko 200 hektara, odlučuje se za ratarsko-povrtarski smer.
- Smatram da je obrazovanje jako bitno za svakog čoveka, pa tako i nas koji smo odlučili da ostanemo na zemlji. Na fakultetu sam proširio svoja saznanja, koja danas mogu da primenim u poljoprivrednoj proizvodnji i na taj način je unapredim. Ipak, ono što ne dostaje u našem obrazovnom sistemu jeste veća zastupljenost prakse, jer je praktična nastava mesto gde se najbolje uči, kaže Proka Kobilarov.
Napominje i da je slična problematika bila zastupljena i u srednjoškolskom obrazovanju, a ističe da je žalosno to što su od celog razreda iz srednje škole samo njih troje danas opredeljeni za poljoprivredu.
Da bi poljoprivredna proizvodnja danas bila uspešna mora se stalno učiti, jer primena savremenih rešenja doprinosi smanjenju inputa u proizvodnju, uz ostvarivanje većih ili prinosa na istom nivou. Danas, smatra Proka, ima više mogućnosti za unapređenje znanja. Tu su brojni stručni seminari, prisustvovanje prezentacijama poljoprivrednih mašina, kao i poseta domaćim i svetskim sajmovima. Naš susret s Prokom smo i upriličili na prezentaciji proizvodnog programa poljoprivredne mehanizacije. Svoja znanja proširuje i praćenjem rada Kluba 100P plus, a porodica Kobilarov je i redovni čitalac "Poljoprivrednika".
Na imanju Kobilarovih okosnica proizvodnje su pšenica, soja i kukuruz, a na 12 hektara gaje i pasulj. Pre samo nekoliko godina proizvodili su i krompir, ali su od gajenja ove povrtarske biljke odustali zbog ondašnjih prilika u proizvodnji.
Za primenu novotarija u poljoprivedi treba imati i hrabrosti, a Kobilarovi su odlučili svojevremeno da probaju direktnu setvu pšenice. Kako se ovaj način proizvodnje pokazao dobrim, s obzirom na to da su postignuti veći prinosi, uz manje inpute, danas pšenicu proizvode isključivo ovako.
I na drugom delu imanja iz istih razloga se primenjuje redukovana obrada zemljišta. Ovakav način proizvodnje doprinosi ne samo postizanju većeg profita već i očuvanju strukture zemljišta. Svesni važnosti očuvanja plodnosti zemljišta, Kobilarovi obavezno žetvene ostatke vraćaju u zemljište.
M. Antanasković
 
 
SVE MANJE KOLEGA NA SELU
 
Proka ističe da je ostao na selu zato što je poljoprivreda opredeljenje porodice, ali napominje da je, nažalost, sve manje njegovih vršnjaka koji se odlučuju za ovaj posao, ne zato što nemaju želju da rade već zbog nestabilnih uslova u proizvodnji i na tržištu. Jedan od razloga za ovakvu situaciju je to što je i zemljišta za obradu sve manje. Samo ove godine mnogi ratari u Zmajevu i okolini ostali su bez zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta koje je uglavnom pripalo stočarima, po pravu prečeg zakupa. S druge strane, površina koja se izdaje je ove godine bila umanjena za 1.000 hektara, a arenda je u Zmajevu dostigla cenu od 250 do 300 evra po jutru.
Nažalost, iako je Zmajevo na samo 25 kilometara od Novog Sada, u poslednjih 10 godina broj stanovnika u ovom selu se smanjio za 1.000, sa 5.000 pao je na 4.000 žitelja.
- Kada sam ja išao u školu, u generaciji nas je bilo oko sedamdeset đaka, a danas u selu u generaciji ima oko dvadesetak đaka, kaže Proka i nada se da će se nešto promeniti.
 
10. novembar 2017.
 
 
Projekat je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu "Mladi poljoprivrednici u svakoj seoskoj kući" nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.