* Izgradnja fekalne kanalizacije u svim naseljenim mestima izazov je za opštinske čelnike                                      * Reciklažom se čuva životna sredina

 

Parkovi, mnogobrojne travnate i cvetne površine, lepo uređena dvorišta prvo je što privlači pažnju pri dolasku u Bački Petrovac, najmanju opštinu u Vojvodini. A da se u ovoj opštini zaista vodi računa o zaštiti životne sredine, potvrđuje i podatak da nešto duže od godinu dana građani razvrstavaju komunalni otpad koji se dalje reciklira. Pored centralnog naseljenog mesta, ovoj lokalnoj samoupravi pripadaju i tri seoske mesne zajednice: Maglić, Kulpin i Gložan. Opština pripada Južnobačkom upravnom okrugu i prostire se na 158 kvadratnih kilometara izuzetno kvalitetnog zemljišta. Po poslednjem popisu, na ovom prostoru živi 13.427 stanovnika, ali prisutna je migracija, tako da je realan broj meštana trenutno oko 12.000. Osim toga, beleži se negativan demografski trend, jer je broj umrlih veći od broja rođenih.

U ovoj opštini je najmanja stopa nezaposlenosti u Vojvodini i iznosi svega tri odsto. Na njenoj teritorji funkcionišu firme od prehrambene do metalske industrije. Ipak, najzastupljenija je poljoprivreda i ona čini 70 odsto ukupne privrede. Lokalna vlast nastoji da sva industrija, kada govorimo o zaštiti životne sredine, bude u zakonskim okvirima. To je i postignuto zahvaljujući radu lokalne inspekcije. Za sada u tom domenu nije bilo većih problema.

 

Plan je da mrežu fekalne kanalizacije ima svaka mesna zajednica

 

Veliki izazov za čelnike ove male južnobačke opštine jeste da obezbede sredstva za izgradnju kompletne fekalne kanalizacije, sa prečistačima otpadnih voda u svim naseljenim mestima. Ovaj posao je pre 11 godina završen u mesnim zajednicama Maglić i Gložan. U Bačkom Petrovcu izgrađeno je 40 odsto ulične mreže fekalne kanalizacije, a opština nastoji da se obuhvati kompletno naselje.

- U opštinskom buxetu nam nedostaju sredstva za ove poslove i najviše se oslanjamo na novac koji se može dobiti iz drugih izvora finansiranja, pre svega iz buxeta Pokrajinske i Republičke vlade. To se odnosi i na naseljeno mesto Kulpin, u kojem je u većoj meri završena ulična mreža za fekalnu kanalizaciju. Po projektu, nedostaje potisni vod na relaciji između Kulpina i prečistača u Bačkom Petrovcu. Za završetak ovih radova potebno nam je nekoliko stotina miliona dinara, kaže Srđan Simić, predsednik opštine Bački Petrovac.

 

Otklanjaju se problemi na atmosferskoj kanalizaciji

 

Usled velike količine padavina, ove godine na terenu su uočeni propusti koji se odnose na kišnu kanalizaciju. Nadležna preduzeća su u prethodnih mesec dana bila veoma aktivna u njihovom otklanjanju.

- Lokalna samouprava, u saradnji s Vladom AP Vojvodine, investira 28.000.000 dinara u atmosfersku kanalizaciju i ostale radove na državnom putu. I komunalni inspektor je u tom periodu obilazio sve ulice, kao i domaćinstva. Ima slučajeva da su ljudi ispred svojih kuća zatrpali odvodne kanale, te su opomenuti da ih vrate u prvobitno stanje kako bi voda mogla nesmetano da otiče. Bitno je da očuvamo javne površine, ali i putnu infrastrukturu, kao i da se eliminišu legla komaraca koja najčešće nastaju u stajaćim vodama, objašnjava Simić.

 

Opština bez  divljih deponija

 

Bački Petrovac je napravio veliki iskorak u upravljanju komunalnim otpadom, čime se u ovoj lokalnoj samoupravi posebno ponose. Za ove poslove nadležna su dva javna komunalna preduzeća, "Progres", koje funkcioniše u Bačkom Petrovcu i Kulpinu, i po novoj odluci o komunalnim delatnostima u Gložanu, i "Komunalac", koji je zadužen za MZ "Maglić".

JKP "Progres" ima dve komunalne i dve građevinske deponije i zbog toga u tri mesne zajednice koje su u njegovoj nadležnosti nema divljih deponija. Tokom prošle godine one su ograđene, postavljeni su video-nadzor, kapije za ulazak i izlazak i rasveta. Tokom ove i prethodne godine deponije su, u skladu s raspoloživim finansijskim sredstvima, sanirane.

- Suština je da smo napravili njihovu novu organizaciju. Svojevremeno su na njih otpad odlagali i građani i pravna lica. Sada stanovnici navedenih naseljenih mesta moraju dobiti saglasnost kako bi svoj građevinski otpad odlagali na za to predviđenim mestima. Najveći uspeh je to što bezmalo godinu dana razdvajamo komunalni otpad za reciklažu. Na području Bačkog Petrovca i Kulpina sada imamo 30 reciklažnih ostrva. Po novom sistemu iznošenja otpada, tokom ove godine veliki broj pravnih lica primenjuje reciklažu, objašnjava Ljubomir Kabić, direktor JKP "Progres".

 

Za sve građane godišnji kalendari odnošenja smeća

 

Pravnim licima omogućeno je da reciklažni materijal odlažu u kaveze i radnici JKP "Progresa" prazne ih po pozivu. Sistem primarne separacije komunalnog otpada koji je zaživeo u Bačkom Petrovcu podrazumeva i pravljenje godišnjih kalendara koji se dele građanima i pravnim licima. U njima je naznačeno koje smeće se kog dana iznosi. U proseku, reciklažni materijal se iznosi dva puta mesečno. Trenutno se recikliraju PET ambalaža, papir, staklo, plastične folije i limenke.

- U kalendaru je naznačeno i kada se iznosi kabasti otpad, poput starog nameštaja, bele tehnike i sličnog. Ovakve akcije organizuju se dva puta godišnje. Osim toga, građanima besplatno delimo žute i plave xakove u kojima razdvojeno iznose svoj kućni otpad. Njih, takođe, recikliramo. Prilikom iznošenja punih xakova domaćinstva dobiju druge ili dođu do uprave našeg preduzeća po njih. Po mojoj proceni, ovakav sistem može da funkcioniše u manjim sredinama u kojima živi od 50.000 do 100.000 stanovnika. U evropskim zemljama, smeće se iznosi u kantama i svako domaćinstvo ih ima više za različite vrste otpada. Mi to trenutno ne možemo da uradimo, jer nemamo novca za investiranje, kaže Kabić.

Projektom do većeg reciklažnog dvorišta

 

JKP "Progres" ima reciklažno dvorište i prošle godine dobilo je dozvole za prikupljanje, transport i skladištenje neopasnog materijala. Sav taj materijal dovozi se na jedno mesto. Tada se još jednom radi selekcija, jer građani u žute xakove, osim PET ambalaže, ubacuju i foliju i limenke. Međutim, za ove namene potrebno je dvorište veće površine.

- Pre nepunih mesec dana, zahvaljujući projektima prekogranične saradnje, opština Bački Petrovac je zajedno sa hrvatskim gradom Belišćem aplicirala u evropskim fondovima za projekat po kojem bi se izgradilo novo reciklažno dvorište. Neke preduslove već ispunjavamo. Naime, u katastarskoj opštini Kulpin postoji pet hektara zemlje za ove namene. Projektna dokumentacija je završena. Nadamo se pozitivnom odgovoru iz EU, koji bi trebalo da stigne u januaru naredne godine. U tom slučaju, napravili bismo korak više u zaštiti životne sredine, objašnjava Srđan Simić, predsednik opštine Bački Petrovac.

Po projektu prekograničene saradnje, za reciklažno dvorište predviđene su i pokretne trake i određen je broj ljudi koji će razvrstavati otpad. Veoma je važno istaći da mnogi preferiraju da se celokupan otpad odvozi na deponije i tamo razvrstava. U Bačkom Petrovcu smatraju da je njihov koncept mnogo bolji, jer građani na samom početku razdvajaju smeće.

 

Prikupljeno 2.000 kubnih metara reciklažnog materijala

 

Ovakav način rada je osnova za unapređenje upravljanja komunalnim otpadom. Građani koji odvajaju otpad za reciklažu doprineli su smanjenju deponije za 25 do 30 odsto. Količina reciklažnog otpada je ove godine povećana na čak 40 odsto. Bačkopetrovačke deponije nisu sanitarne, kao ni ostale u Srbiji, te na njima dolazi do čestih paljenja i sličnih pojava. Odvajanjem materijala za reciklažu smanjen je broj paljevina.

Tokom 2017. godine prikupljeno je oko 100 tona reciklažnog materijala, odnosno 1.500 kubnih metara. Ove godine, do sada, prikupljeno je više od 2.000 kubnih metara. Sudeći po sadašnjoj situaciji, sledeće godine moći će da se priča o čak 50 odsto ukupnog reciklažnog materijala. Po kalendaru JKP "Progresa" predviđeno je da se može iznositi materijal organskog porekla, poput trave, lišća, grana. Zbog toga je napravljeno kompostište na kojem završavaju i organske materije sa javnih zelenih površina. Za nekoliko dana delegacija GIZ-a doći će u Bački Petrovac s ciljem da vidi kako ovaj sistem funkcioniše i da ga predloži ostalim, manjim lokalnim samoupravama. Postoji mogućnost da uz njihovu pomoć Bački Petrovac dobije manje kompostere koji bi bili podeljeni građanima.

Veoma je važno napomenuti da ova lokalna samouprava ima saradnju sa operaterima reciklažnog materijala kojima dalje distribuira ono što je prikupljeno.

 

Naplata odnošenja otpada po zapremini

 

Po Odluci o komunalnoj delatnosti uvedena je novina da građanima odnošenje komunalnog otpada može da se naplaćuje po zapremini. Sada, kada se komunalni otpad odvaja, domaćinstva imaju daleko manje smeća koje ne podleže reciklaži. To je preduslov da se ova usluga građanima može naplaćivati po kanti.

- Sada domaćinstva smeće iznose četiri puta mesečno, bez obzira na to da li je kanta poluprazna ili puna. Najduže za dve godine biće uveden sistem naplate po kanti, odnosno po broju iznošenja. Pri ovakvom organizovanju naplaćivanja odnošenja komunalnog otpada koji se ne reciklira javlja se problem nenaseljenih kuća, kojih u Bačkom Petrovcu ima dosta. Njihovi vlasnici uredno dobijaju račune kao da jednom sedmično iznose otpad, iako to ne rade svake nedelje. Mora se pronaći način da se izbegnu situacije u kojima bi građani bacali otpad na neadekvatna mesta i na taj način stvarali divlje deponije, s ciljem da smanje račune ukoliko bi se iznošenje smeća naplaćivalo po kanti, kaže naš sagovornik.

To znači da se ove zamisli moraju postepeno uvoditi, a u budućnosti mora postojati i neki deo koji će se paušalno plaćati, bez obzira na broj kanti koje se prazne, samtraju u ovom preduzeću.

 

Građani rado prihvatili razvrstavanje kućnog smeća

 

Nastojanja lokalne samouprave da na adekvatan način upravlja komunalnim otpadom ne bi urodila plodom da nisu prihvaćena među meštanima. JKP "Progres" je slao građanima različita obaveštenja i kalendare iznošenja smeća, tako da je od početka odziv bio pozitivan. Procenjeno je da je potrebno da prođe tri godine kako bi ceo proces u potpunosti zaživeo. U Bačkom Petrovcu je primarna separacija otpada započeta 2016. godine odvajanjem PET ambalaže i papira. Naredne godine počelo je i odvajanje stakla. "Progres" je prošle godine, uz pomoć lokalne samouprave, nabavio 70 kontejnera zapremine 1,1 kubni metar. Rasporedio ih je po reciklažnim ostrvima. Čak su i svim ugostiteljskim objektima kontejneri dati na korišćenje, najviše oni za prikupljanje stakla, jer ugostitelji imaju mnogo staklene ambalaže koja se baca. Na osnovu svega ovoga može se zaključiti da je potrebno vreme da u potpunosti zaživi sistem primarne separacije komunalnog otpada, a očekuje se da će svoj maksimum dostići sledeće godine.

Građanima se gotovo svakog meseca u kovertama, uz račune, šalju i obaveštenja o novim načinima odnošenja kućnog otpada. Svake godine uoči se i primeni nešto novo. Primera radi, kabasti otpad se odnosi u tačno određeno vreme, konkretno u aprilu i oktobru. Tada meštani prave veliko spremanje u svojim kućama i dvorištima.

 

Bački Petrovac - zelena oaza

 

Iako JKP "Progres" nema vlastiti rasadnik, svaki kutak u Bačkom Petrovcu lepo je uređen. Tu su tranvnate površine, listopadno i zimzeleno drveće, žbunaste biljke i neizbežne cvetnice.

- Sredstva za nabavku sadnog materijala zajednički obezbeđuju "Progres" i opština. Zelene površine na teritoriji ove lokalne samouprave zauzimaju više od 150.000 kvadratnih metara, i to u šest parkova, u putnim pojasevima. Naš cilj, koji smo i ostvarili, bio je da uredimo parkove. Zasadili smo drveće, postavili klupe, uredili zelena ostrva. U samom Bačkom Petrovcu ima mnogo travnatih površina, drvenastih i žbunastih biljaka, kao i cveća, jer građani sami uređuju prostore ispred svojih kuća, kao i dvorišta, priča Ljubomir Kabić.

 

Švajcarska u malom

 

Kada je napunila 21 godinu, Zuzana Buf napustila je rodni Bački Petrovac i otišla da radi i živi u Švajcarskoj. Tamo se udala i ostala punih 47 godina. Zajedno sa suprugom Valterom, rođenim Švajcaracem, provela je 39 godina u braku i sada su se zajedno vratili u Zuzanino rodno mesto. Kaže da su oboje želeli da penzionerske dane provode uz njenu porodicu i rodbinu. Valteru se ovde dopadaju ljudi i ravnica. Švajcarska je brdovita zemlja, a Vojvodina je za njega jako zanimljiva. Onog momenta kada je video suncokret u cvetu i osetio miris zrele pšenice, kada je video kako je sunce pri zalasku u ovoj pitomini veliko, osetio je želju da ovde provede penzionerske dane.

- LJubav prema prirodi javila se još u mom najranijem detinjstvu, sa njom živim i uvek ću i živeti. Za mene je priroda sve. Ona nam daje sve što nam je potrebno. Moj otac je govorio da, ako čovek nema ništa, majka zemlja podariće mu sve što mu je potrebno. To je ostalo duboko urezano u mom sećanju. Zbog toga i volim zemlju, ona nam daje sve, priča Zuzana.

Po povratku u Bački Petrovac, ovaj bračni par je napravio savremenu kuću oko koje se šire miomirisi začinskog i lekovitog bilja. Zuzana se odmah učlanila u Udruženje za zaštitu životne sredine "Zeleni Petrovac" i nije propustila priliku da učestvuje u svakoj akciji koju je ono organizovalo. Želja joj je bila da meštanima pokaže da svako može da doprinese očuvanju i ulepšavanju svoje životne sredine. Kaže da joj je bilo jako žao što su na jednu veliku akciju uređenja mesta došli samo đaci iz škole, a veoma malo odraslih.

Ali, ona se na tome nije zaustavila. Na zemlji koja je bila predviđena da bude javna zelena površina, ali na kojoj ništa nije urađeno, uz opštinsku saglasnost, podigla je park. Sve je počelo od jednog drvoreda. Kad god bi pošla u šetnju, sa sobom je nosila makaze za orezivanje kako bi postojećim stablima dala neki oblik. Ideja je bila da novi deo naselja ima lepo uređen zeleni prostor za uživanje, odmor i druženje. Zajedno sa članovima Udruženja "Zeleni Petrovac" posadila je prve sadnice. Podizanje i održavanje parka je, izuzimajući donacije pojedinaca u vidu sadnica, sama finansirala, što uglavnom i sada radi.

- LJudi su na ovom zemljištu već počeli da prave divlju deponiju. Počela sam to da sređujem, uglavnom vlastitim rukama. Sada, nakon osam godina rada i truda, može se reći da to lepo izgleda. Unutar parka nalaze se mini-vrtovi sa začinskim i lekovitim biljem. Ima tu timijana, origana, žalfije, kantariona, anisa, limun i pasulj-trave, melise i drugih biljaka. Neke biljke sam donela iz Švajcarske. Ono što imam u svojoj bašti delom sam preselila tamo, priča Zuzana.

Za gajenje začinskog i lekovitog bilja opredelila se, jer je u mladosti imala zdravstvene probleme zbog kojih je podvrgnuta mnogim operacijama. Terapije koje su joj prepisivali lekari nisu dale željene rezultate, te je odlučila da se leči na prirodan način, biljem. Ono je danas u njenom životu zastupljeno u ishrani na najrazličitije načine. Rado prenosi svoja znanja o lečenju lekovitim biljem ljudima kojima je pomoć potrebna. Takođe, rado priča o upotrebi začina i lekovitog bilja u svakodnevnoj ishrani preventivno.

Može se reći da je centralna tačka Zuzaninog parka zidani roštilj okružen klupama. Ona se rukovodila idejom da se ljudi tu okupljaju i druže. Prvo veliko okupljanje ljudi koji su došli iz različitih delova Bačkog Petrovca organizovano je 1. maja prošle godine.

Osim što je ovim činom stekla mnogo prijatelja, pojavili su se i ljudi koji to nisu. Uglavnom su to građani koje je Zuzana u nekoliko navrata opomenula da tu ne bacaju različite vrste otpada. Nada se da će mlađe generacije razumeti šta i zbog čega ova žena to radi i slediti njen primer. Nadu uliva poseta osnovaca koji žele da saznaju sve o biljkama koje se nalaze u ovom parku.

- Sećam se da mi je jednom došla devojčica koja živi u centru Bačkog Petrovca. Rekla mi je da je na televiziji videla park i da želi da vidi gde rastu sve te biljke. Tada sam baš čupala ambroziju, a devojčica je poželela da mi pomogne. To mi je bio najveći dar i nešto najdraže što sam doživela, sa osmehom kaže Zuzana Buf.

Ona je iz Švajcarske u Bački Petrovac želela da prenese čistoću u prirodi i zbog toga ličnim primerom pokazuje kako se to može uraditi.

Jasna Bajšanski

 

NEMA USLOVA ZA POŠUMLJAVANJE

 

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo svake godine raspisuje konkurs za pošumljavanje u kojem je navedeno da je moguće pošumiti ono državno poljoprivredno zemljište koje se nekoliko godina ne izdaje u zakup i ne koristi. Zbog izuzetnog kvaliteta zemljišta na teritoriji opštine Bački Petrovac, u zakup se izdaje sve raspoloživo zemljište koje pripada državi, naravno uz saglasnost resornog ministarstva. Zbog toga nema uslova za podizanje novih šumskih zasada.

 

PRAVILNO ODLAGANJE AMBALAŽE HEMIJSKIH SREDSTAVA POLJOPRIVREDNICIMA DONOSI SADNICU

 

03. avgust 2018.