Začinsko, lekovito i aromatično bilje povezuje dve žene iz Novog Kneževca koje, iako iz istog mesta, čak i ne znaju jedna za drugu. Pristup i koncept proizvodnje im se značajno razlikuju. Dok jedna više pažnje posvećuje aromatičnim svojstvima, lepoti i dekorativnosti, druga protežira lekovita svojstva ovog bilja. Zajedničko im je što su obe vođene ubeđenjima i verovanjem u sebe i svoje ideje otelotvorile i realizovale snove. Jedna brže, druga sporije, ali važno je da su na pravom putu,  da se bave onim što vole,  što žele i što ih ispunjava.

 

Za tri mesece do uspeha

Zorica Jolić je diplomirani ekonomista i radi kao profesor matematike i informatike u Gimnaziji ”Dositej Obradović” u Novom Kneževcu. Sticajem okolnosti završila je i školu za kuvara specijalistu. Posebno je proučavala začinsko bilje, pa je pisala i nekoliko seminarskih  radova iz ove oblasti. Naročito voli miris bosiljka, koji je svake godine gajila u saksiji na terasi, s obzirom na to da živi u stanu. A onda – od 24. marta kada je, kako kaže, sanjala da sadi bosiljak i kada se istog dana na njenoj fejsbuk stranici pojavila fotografija začinskog bilja, što je protumačila kao putokaz da počne da se bavi ovom proizvodnjom – sve je krenulo munjevitom brzinom. Najpre je u saksijicama počela da gaji origano, majčinu dušicu i bosiljak, a zatim je u dvorištu roditeljske kuće podigla i mali plastenik i proizvodnju proširila na desetak različitih vrsta i sorti začinskog bilja.

– Čitav koncept proizvodnje osmislila sam za samo nekoliko dana. Važno je bilo odabrati zvučan i primamljiv  naziv za svoje proizvode. Ja sam mojim biljkama dala ime ”Anazoja”, što je, po svemu sudeći, bio pravi pogodak. Zatim, bilo je veoma bitno kako će te biljke biti pakovane,  da one zaista budu dar ili ukras na nekom stolu, terasi, da oplemene ambijent, a ne samo da budu običan dodatak jelima. Odlučila sam se za kutije u koje može da se pakuje po šest manjih jednokratnih saksijica, a za one koji ne žele da se bave presađivanjem nabavila sam dekorativne saksije u koje sam presadila veću biljku, objašnjava Zorica Jolić napominjući da su mnogi restorani naručivali ove saksije sa začinskim biljkama i koristili ih za dekoraciju stola. 

Naša sagovornica obraća pažnju na svaki detalj u proizvodnji. Supstrat za setvu pravi sama koristeći, na primer, koru od banane, ljusku od jajeta i druge materijale koji su dobra podloga za nicanje, ishranu i razvoj mladih  biljaka. Za zaštitu biljaka koristi preparat na bazi koprive, koji takođe sama priprema. 

Ipak, i najkvalitetniji proizvod ne može da se proda bez dobrog marketinga. To Zorica, kao ekonomista, najbolje zna, pa je uporedo s proizvodnjom razvijala i marketing. Angažovala je profesionalce da urade dobre fotografije  i prepoznatljiv logotip, a potom sve to objavljivala na društvenim mrežama. Svojim oglašavanjem, takođe na društvenim mrežama, zadovoljni kupci pravili su još bolju reklamu. Sve je to doprinelo da Zorica Jolić dospe na ”Samit uspešnih”, koji je u junu održan u Beogradu i gde je sa još 33 učesnika predstavila svoju ideju i za koncept koji je osmislila dobila priznanje. Dodeljena joj je, takođe, i VIP zlatna kartica, koju ima svega 150 žena u Srbiji, a omogućava joj da svoju ideju predstavi na sličnim manifestacijama.

Ova delatnost joj za sada ne donosi neku veliku zaradu, ali Zorici je važno da pokrije troškove ulaganja, jer je to posao koji radi zato što ga voli i baviće se njime sve dok joj to bude pričinjavalo zadovoljstvo. A to će, po svemu sudeći, potrajati.

 

 

Kozmetika iz prirode

Za Silviu Mihok gajenje i sakupljanje samoniklog lekovitog bilja i spravljanje blagotvornih preparata nije samo delatnost kojom se bavi nego je i način života. U svaki preparat koji pravi unese i deo sebe, svoje energije i svoje znanje. O delotvornosti lekovitog bilja učila je od detinjstva, kako kaže, od svojih predaka, koji su raspoznavali lekovite trave i koristili ih za lečenje. To znanje je kasnije upotpunjavala, a u potpunosti se posvetila ovom poslu, ako se tako može reći, pre sedam godina.

– Nijedna krema, losion, mleko, ili neki drugi kozmetički proizvod koji sam koristila, pa bio on i od poznatih svetskih proizvođača, nije mi odgovarao, a vrlo često sam imala i nepoželjne reakcije. To me je podstaklo  da počnem da proučavam lekovito bilje i mogućnost njihove upotrebe u kozmetičke svrhe. Završila sam i školu prirodne kozmetike i počela sam sama, po nekim svojim recepturama da spravljam različite kozmetičke preparate, najpre za sebe. Kada sam se uverila da su dobri, ponudila sam ih prijateljima i rođacima, i tako je sve počelo, govori o svojim počecima Silvia Mihok.

Osim što sakuplja lekovite trave, a u Banatu ima veliki broj vrsta, Silvia i uzgaja oko 20 vrsta lekovitog bilja na okućnici nešto većoj od 100 kvadratnih metara. U asortimanu ima oko 50 različitih proizvoda: sapuna, melema, krema, tinktura, ulja, losiona, melema, koji se koriste za negu tela i u lečenju nekih oboljenja.

Veliko razumevanje i podršku onome što radi pruža joj porodica, suprug i deca koji joj, iako se bave drugim aktivnostima i poslovima, pomažu u sakupljanju lekovitih trava. Muž joj je pčelar, pa joj obezbeđuje kvalitetnu sirovinu za pravljenje preparata na bazi meda i drugih pčelinjih proizvoda.

Silvia kaže da se ne plaši konkurencije, jer svako ima svoje mesto na tržištu, a ona se opredelila za kvalitet i tradicionalnu proizvodnju. Ne želi da radi na veliko i potpuno komercijalizuje proizvodnju, jer tada preparati ne bi bili ovakvi kakvi su sada, a u svaki je utkan delić sopstvene energije. Važno joj je da su kupci zadovoljni i da se ponovo vraćaju po isti ili neki drugi proizvod. Svoje pozitivno iskustvo prenose svojim prijateljima, rođacima, i tako se mreža kupaca širi. Osim u Srbiji, ima redovnih kupaca i u Mađarskoj, Bosni i Hercegovini, Nemačkoj...

Kada govori o travama i njihovom značaju u lečenju i kozmetici, Silvia kaže da svaka trava sadrži veliki broj korisnih materija. A ako bi morala da izdvoji neku od njih – to bi bila kopriva, koju koristi u pripremi velikog broja preparata, jer blagotvorno deluje u preveniranju i rešavanju brojnih zdravstvenih problema, a vrlo je značajna i u kozmetici.

Autor strane:

Julkica Crnobarac     

 

Projekat ”Mladi i žene na selu okosnica opstanka i razvoja ruralnih sredina” je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.

 

7. AVGUST 2020.