* Doprinos pružaju i vinogradari sadnjom ekoloških sorti grožđa

Opština Sremski Karlovci nalazi se u Sremu, na desnoj obali Dunava, u Južnobačkom okrugu. Prostire se na površini od 51 kvadratni kilometar i spada u najmanje opštine kako u Vojvodini tako i u Srbiji, a interesantno je da na području koje pokriva ima samo jedno naseljeno mesto. To su Sremski Karlovci koji se nalaze na starom putu prema Beogradu, na 12. kilometru od Novog Sada i 9. kilometru od Petrovaradina. 

Podaci o naseljenosti ovog područja datiraju još iz rimskog perioda, tako da se po svojoj bogatoj istoriji Karlovci ubrajaju među najatraktivnije gradove u Vojvodini. Specifičan geografski položaj, na spoju reke Dunav i obronaka šumovite Fruške gore, raznovrstan reljef, meandri Dunava i vinogradi koji se u njemu ogledaju sklopili su mozaik i pejzažnu sliku Sremskih Karlovaca, učinili ih posebnim, prepoznatljivim i u mnogima probudili želju da ih posete. 

Nemaju Karlovci samo lepu prirodu, već u njima žive i rade i vredni poljoprivrednici. Na teritoriji ove opštine registrovano je 226 poljoprivrednih gazdinstava, od kojih je 199 aktivno.

Dragana Dragojlović, član kabineta predsednika Opštine zadužena za lokalno-ekonomski razvoj, kaže da se poljoprivredna površina Sremskih Karlovaca prostire na preko 5.000 ha. Svo zemljište nije obradivo. Vinogradi zauzimaju oko 230 ha, pod voćem je 150 ha, a ratarstvo je na  nekih  300 ha.

 

Idealan položaj

 

Specifičan položaj na južnim padinama Fruške gore, na nadmorskoj visini od preko 200 metara, idealan je za proizvodnju voća i grožđa i davno je predodredio ljude ovog kraja da budu vinogradari i voćari. Takođe i refleksija Dunava ima važnu ulogu u formiranju roda, dajući izuzetan kvalitet i slast grožđu i voću.

Na ovom području nema fabrika, pa je poljoprivreda bila i ostala osnovno zanimanje Karlovčana. U želji da idu napred, počeli su da primenjuju nove tehnologije kako bi unapredili proizvodnju i dobili što kvalitetniji rod. U početku su i grešili, ali vremenom su naučili kako i kada treba pravilno primeniti mineralna đubriva i pasticide. 

Danas, karlovački poljoprivrednici izuzetno vode računa o zemljišnom resursu, koji se lako uništi, a teško obnavlja. Zahvaljujući edukacijama tokom minulih godina, proizvođači su ovde naučili da rade u skladu s prirodom. Specifičan teroar koji je prepoznatljiv u karlovačkim vinima je i rezultat visoke svesti da se ne zagađuje zemljište ni na koji način, pa ni nepravilnim odlaganjem ambalažnog pesticidnog otpada. Prošlo je vreme kada se prazna ambalaža ostavljala u vinogradu ili voćnjaku. Danas se sva ambalaža odlaže u kontejnere ili kante u okviru porodičnih gazdinstava, a potom taj otpad odnosi JKP "Belilo". Takođe, postavljeni su i kontejneri na obodu Karlovaca, koji su poljoprivrednicima na raspolaganju na putu u atar. 

– Inače u Karlovcima postoji problem s odlaganjem otpada, jer nemamo svoju deponiju. JKP ima potpisan ugovor s inđijskom deponijom i sav otpad se tamo odlaže. Postoji mogućnost da se ta praksa promeni ukoliko bi se ugovor potpisao s novosadskom deponijom, koja je bliža, ukazuje Dragana Dragojlović. 

Danas je poljoprivreda bez navodnjavanja nezamisliva. Iako u Karlovcima postoji Stražilovački potok, koji izvire na Stražilovu i uliva se u Dunav, aktivan je, ali u njemu je premalo vode tokom leta pa ne može da se iskoristi za navodnjavanje. Da bi se zasadi navodnjavali, poljoprivrednici moraju sami da kopaju bunare na dubini preko 120 metara.

– Problem s navodnjavanjem odavno je prisutan na ovom području, ali ne postoji način kako da se reši uprkos tome što Karlovci imaju puno površinskih izvora koji su neupotrebljivi za ovu svrhu. S vodom za piće meštani nemaju problem jer su povezani na novosadski vodovod, te se tako snabdevaju kvalitetnom vodom, podseća Dragana Dragojlović.

 

U znaku ekologije

 

Predsednik Opštine Sremski Karlovci Aleksandar Saša Stojkečić ukazao je na problem s kanalizacijom, koja je inače stara, postavljena polovinom prošlog veka, tako da su česte havarije i intervencije. Istakao je da je to jedan dugoročan problem koji će se postupno rešavati. Podsetio je da je kanalizacija skupa investicija koja ne donosi zaradu, ali u smislu kvaliteta okruženja gde ljudi žive pruža boljitak. Svesni su da je nemoguće sve instalacije zameniti za par godina, ali je nagovestio da je rešenje moguće kroz saradnju s određenim evropskim fondovima. 

– Prednost Karlovaca je svakako to što nije prenaseljeno područje, nije vikend-zona pa može da bude ekološki čista sredina. Naravno, poljoprivreda je ta grana koja svojim razvojem još više može da doprinese njenom ekološkom razvoju. Plan daljeg razvoja opštine ogleda se u preklapanju ekologije, savremenih tehnologija i poljoprivrede, a sve u pravcu održivog razvoja. Na tom putu velika je uloga poljoprivrednika i potrebno ih je još više edukovati, mišljenja je Aleksandar Saša Stojkečić.

Težnja je da u narednom periodu opština zadrži što prirodnije okruženje, bez eventualnih zagađivača, a svakako da ovde ima mesta da zažive zelene tehnologije. Pogotovo što su u blizini veliki gradovi, a Sremski Karlovci se razvijaju kao turističko-poljoprivredno mesto i taj ekološki aspekt bi mnogima pomogao da baš ovde pronađu mir, tišinu, pa i povoljnu sredinu za rad, poručuje predsednik Opštine.

Da se ide u tom pravcu potvrđuju i nove ekološke sorte koje se uvode u proizvodnju, a stvorene su na Oglednom dobru za vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima, novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, a ovdašnji vinogradari su ih rado prihvatili.

Dragana Dragojlović ukazuje na to da se vinogradari sve više okreću sadnji ekoloških sorti poput "morave", "panonije", "petke". Namera vinogradara je da u nekom narednom periodu počnu i proizvodnju ekoloških vina. Za sada, to su mladi zasadi, prinosi su niski, ali kad zasad bude u punom rodu, očekuje se da će u svojim vinarijama moći da ponude vina ili neke kupaže od ovih sorti.

Takođe, dobra strana je da se u karlovačkom vinogorju sve više gaje autohtone sorte poput "sile", "neoplante", "župljanke", "petre", "probusa" potvrđujući tako da je ovo zemljište i klima izuzetno povoljno za gajenje belih sorti.

Put do zdrave ekološke sredine nije lak, ali lokalna samouprava se trudi. U planu je da se tokom zimskog perioda organizuju edukacije za poljoprivrednike, a prva ovogodišnja treba da se održi 3. decembra.

 

Tekst i foto: Tamara Gnip

 

Projekat "Edukacija poljoprivrednika u cilju zaštite životne sredine na teritoriji opštine Sremski Karlovci" je sufinansiran iz budžeta Opštine Sremski Karlovci. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

27. NOVEMBAR 2020.