* Težnja da se zadrži ukus grožđa i voća po kome su specifični

 

Tradicija gajenja vinove loze na području Sremskih Karlovaca datira još iz doba starih Rimljana. Loza je na ove prostore stigla u trećem veku, adaptirala se, odomaćila, ostala i omogućila razvoj vinogradarstva, kao jedne važne privredne grane ovog područja.

Poljoprivredna površina Sremskih Karlovaca prostire se na preko 5.000 ha. Svo zemljište nije obradivo. Vinogradi zauzimaju oko 230 ha, pod voćem je 150 ha. 

Specifičan položaj na južnim padinama Fruške gore, na nadmorskoj visini od preko 200 metara, idealan je za proizvodnju voća i grožđa i davno je predodredio ljude ovog kraja da budu vinogradari i voćari. Takođe i refleksija Dunava ima važnu ulogu u formiranju roda dajući izuzetan kvalitet i slast grožđu i voću.

Na ovim prostorima neguje se tradicija. To svojim primerom potvrđuje i Bojana Mandarić, potomak karlovačke vinogradarske porodice Dragojlović. Deda Đorđe je osnivač čuvene Vinarije "Dulka", nastale na temeljima koje je postavio pradeda Steva davne 1875. godine sadnjom prvog loznog kalema. 

Ljubav prema vinogradu i prirodi u ovoj porodici se nasleđuje i prenosi s kolena na koleno, a upornost i istrajnost su osobine koje se ponesu iz ove kuće. Iako potiču iz vinogradarske porodice, Bojana i mama Dragana su odlučile da se oprobaju kao voćari. Zasad kajsije sa 960 stabala podignut je pre četiri godine na 2,5 jutara na porodičnoj parceli na potezu Veliki Matej. Odličan položaj voćnjaka na padini i blizina Dunava preduslovi su, kako smatraju, za dobar rod.

Kajsija je bila Bojanin izbor, jer je to voćna vrsta koja ima svega četiri tretiranja tokom godine, baš kako se njoj dopada – da sve bude u skladu s prirodom. Opredelila se da radi kako se nekad radilo. Prvo je na parceli zasejala detelinu, koja je zaorana. Pre sadnje rasturen je stajnjak, dragoceno organsko đubrivo neophodno zemljištu. Đubrenje stajnjakom ponavlja se svake četvrte godine. Zemljišna analiza se radi redovno kako bi se na osnovu dobijenih rezultata dodalo kvalitetno veštačko đubrivo po savetu stručnjaka. 

U sortimentu su zastupljene sorte novosadske selekcije, među kojima je "novosadska rodna", "NS-6" , "NS-4" i rumunska "dačija". Letos se sa 960 stabala očekivao prvi pun rod jer je zasad u četvrtoj godini starosti. Nažalost, kasni prolećni mrazevi obrali su kajsiju pre vremena.

To Bojanu nije obeshrabrilo, iako zasad nije bio osiguran. Naime, tek ga je u junu registrovala na sebe, do tada je bio mamin. Dobro zna da je ovo proizvodnja kada ima dobrih i loših godina, kao i da je to posao koji se radi s ljubavlju. Zasad funkcioniše po ekološkim principima, pa je međuredni prostor zatravljen. Bez obzira na to što nije bilo roda, zelena rezidba u avgustu nije izostala. Po završenoj rezidbi upotrebljen je mulčer, pa su sve orezane grane isitnjene i iskorišćene za oplemenjivanje zemljišta. 

Deda Đorđe je u Bojani prepoznao pravog voćara i nagradio njen entuzijazam prema poslu. S puno poverenja poklonio joj je zasad nektarine na površini od 1,5 jutara, star osam godina, na potezu Ešikovac. U sortimentu su zastupljene sorte "kaldezi" i "maria lučija", koje se beru tokom jula. U voćnjaku predstoji zimska rezidba koja je planirana za polovinu januara naredne godine, a prvi put u ovom poslu učestvovaće i Bojana jer želi da nauči da radi sve.

Znanja nikad dosta, a Bojana ga je željna. Namerava da poveća površine ne narušavajući prirodan sklad i poštujući ekološke principe na kojima je odrasla i zavolela voćarstvo i vinogradarstvo.

Veran tradiciji je i Petar Bajilo, potomak porodice koja je, kad se polovinom prošlog veka iz Dalmacije doselila u Sremske Karlovce, prvo podigla vinograd pa tek onda završavala kuću. Pradeda Stevo i deda Petar po dolasku u Srem obrađivali su četiri hektara vinograda i hektar voćnjaka. Petrov otac Predrag znatno je povećao površine, tako da Bajilovi danas obrađuju 27 ha vinograda i 18 ha voćnjaka, a nosioci posla su sinovi Stevo i Petar.

Karlovačka zemlja i klima savršeno pogoduju zasadima vinove loze. Bajilovi to dobro znaju, pa se njihovi vinogradi većim delom nalaze na potezu Guljanac, a nešto manje na potezu Raša i Velika Raša. 

Tokom svih ovih godina vinogradu daju ono što mu treba. Veliku pažnju poklanjaju plodnosti zemljišta i redovno obavljaju zemljišne analize, a na osnovu dobijenih rezultata daju mu ono što mu nedostaje. Zalažu se za ekološku proizvodnju. Međuredi prostor je zatravljen, a obogaćuju ga mulčiranom smesom od grana posle rezidbe. 

– Racionalno se postupa i sa kominom posle berbe grožđa koja se ne baca, nego se s njom na proleće prihranjuje vinograd, podseća Petar Bajilo.

Prateći svetske trendove, a i intuiciju, Bajilovi se sve više okreću organskoj proizvodnji grožđa. Na površini od 1,3 ha zasnovan je organski vinograd sa sortama "panonia" i "morava". Planiraju da počnu da prave i organska vina, po uzoru na ona u svetu, ali s karlovačkim sortama.

Veliku pomoć vinarima pružaju stručnjaci novosadskog Poljoprivrednog fakulteta. U vinogradu dominiraju domaće sorte stvorene na Oglednom dobru za vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima. Inače, Bajilovi su najveći proizvođači "sile". Gaje je na 4 ha, a zastupljeni su i "rizling", "neoplanta", "petra", potvrđujući tako da je ovo zemljište i klima izuzetno povoljno za gajenje domaćih belih sorti. Od crvenih sorti u njihovom zasadu zastupljeni su "probus" i "portogizer".

Iako su Bajilovi poznati vinogradari i vinari, imaju uspeha i u voćarstvu. Pre sedam godina na površini od po 5,5 ha podigli su zasade trešnje i dunje. Jesenas je posađena i kajsija na 1,5 ha, a u planu je da se naredne godine ovaj zasad poveća za još 1,5 ha.

Pri izboru voćnih vrsta rukovodili su se time da se berba voća ne poklapa s berbom grožđa.

– Ova proizvodna godina zbog pademije virusa Covid-19 naterala nas je da usporimo i razmislimo. Priroda je poslala poruku, a od naredne godine pažljivije će se planirati i ulagati, mišljenja je Petar Bajilo.

 Samo kvalitetan proizvod garantuje opstanak na tržištu. Specifično karlovačko zemljište i klima potvrđuju da su idealni za gajenje vinove loze i voća posebnog kvaliteta, a da bi tako ostalo – potrebno je živeti i raditi u skladu s prirodom. 

 

Tekst i foto: Tamara Gnip

 

Projekat "Edukacija poljoprivrednika u cilju zaštite životne sredine na teritoriji opštine Sremski Karlovci" je sufinansiran iz budžeta Opštine Sremski Karlovci. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

11. DECEMBAR 2020.