Naručite
Najnovije
Novi broj
.jpg)
* Sve više kupaca prepoznaje razliku između organskih i konvencionalnih proizvoda i žele da se hrane zdravo
Naše zdravlje ogledalo je onoga šta jedemo i pijemo. Zbog toga prirodi treba vratiti sve ono što joj se uzme poljoprivrednom proizvodnjom. Ovim motivom se u svojoj proizvodnji vodi Prvoslav Raković iz Brestovika u opštini Grocka, koji se na oko 10 ari plasteničke proizvodnje bavi uzgojem povrća. Raković je odlučio da se uključi u organski sistem proizvodnje kako bi i zvanično imao potvrdu da je sve što proizvede zdravo i odnegovano bez upotrebe veštačkih đubriva i pesticida.
– Poljoprivredno imanje nasledio sam od dede, koji je prevashodno bio voćar. Voćarska proizvodnja mi nije bila naročito privlačna, a i dedin voćnjak je bio star, te je bilo potrebno mnogo ulaganja da bi se osavremenio. Zato sam se odlučio za proizvodnju povrća, koja je intenzivnija i tokom cele godine se smenjuju usevi. U povrtarskoj proizvodnji svakog meseca imate prihod od neke biljne vrste, dok je u voćarstvu obrt spor i čeka se čitavu godinu na rod i zaradu, objašnjava Raković.
Prvoslav na gazdinstvu živi s porodicom, ima ženu i troje dece i, kako kaže, glavni motiv u poslu mu je bio da najpre svojoj porodici obazbedi zdravu hranu, a tek potom da viškove prodaje. Povrće gaji u šest plastenika i trudi se da pažljivo smenjuje useve kako bi se zemljište bolje održavalo i čistilo. Proizvodi: paradajz, kornišone, boraniju, spanać, mladi luk, zelenu salatu, rotkvice...
.jpg)
– Robu prodajem na pijaci u Grockoj, gde imamo tezgu, ili na kućnom pragu, gde dolazi sve više kupaca sa svih strana, kaže Raković.
Objašnjava da kupci prepoznaju razliku između konvencionalnog i organskog povrća. Organsko je i kvalitetnije i ukusnije. Napominje da je posebno tražen spanać iz njegove proizvodnje, koji se uvek brzo proda.
Govoreći o organskoj proizvodnji na svom imanju, Raković kaže da sada ne radi mnogo drugačije od onoga kako je radio pre, jer mu je uvek prioritet bio da proizvodi zdravu hranu.
– Mislim da konvencionalna poljoprivreda narušava životnu sredinu, posebno zemljište, dok se organskom proizvodnjom zemljištu vraća organska materija i popravlja plodnost. Slično je i sa upotrebom “hemije”. Hemijski preparati u prvi mah pomognu, ali dugoročno više odmažu nego što ima koristi od njih. Zdravlje biljaka se može uspešno održavati i prirodnim metodama, a tada plodovi budu i kvalitetni i ukusni, tvrdi naš sagovornik.
Prvoslav napominje i da je za uspešnu proizvodnju važno da proizvođač ima kontrolu nad svim tačkama u proizvodnji. Nekada je od drugih kupovao rasad, ali nije uvek bio zadovoljavajućeg kvaliteta, pa je odlučio da ga proizvodi sam. Seme nabavlja iz uvoza, a mali deo ostavlja iz sopstvene proizvodnje.
– Imam dva rasadnika sa grejnim kablovima u kojima proizvodim rasad. Temperatura u rasadnicima se uz pomoć termostata održava na oko 30 stepeni, a održavanju temperature pomaže i agril kojim pokrivam rasadnike. Seme u njima brzo i ujednačeno niče, tako da dobijam rasad odličnog kvaliteta, kaže Raković.
Na kraju razgovora ističe važnost stalnog učenja i unapređivanja proizvodnje. Proizvodnja hrane je važan posao, a samo onaj koji ima mnogo znanja može da odgovori savremenim izazovima proizvodnje zdrave hrane, uz istovremeno očuvanje životne sredine.
A. Milić
KOMPOSTNI ČAJPrvoslav Raković je sa čitaocima “Poljoprivrednika” podelio recept za spremanje kompostnog čaja, specijalnog organskog đubriva koje može da se aplikuje kroz sistem za navodnjavanje biljaka.Pravi se tako što se u bure od 200 litara ubaci 10 litara glistenjaka, a zatim se nalije voda, a 10 do 20 centimetara do vrha bureta se ostavi slobodno. U bure se zatim uroni i pusti u rad pumpa za kiseonik. Reč je o pumpama za akvarijume koje imaju pristupačnu cenu, s tim što ipak treba kupiti malo jaču. Nakon 36 do 48 sati tečnost u buretu će početi da peni, što znači da je kompostni čaj gotov i spreman za upotrebu.Tečnost iz bureta treba procediti i pomešati sa čistom vodom. Meša se u razmeri 100 litara vode sa 20 litara “čaja”.Ovu mešavinu, kako savetuje Prvoslav, tri puta mesečno treba puštati kroz sistem za navodnjavanje biljaka.
Projekat “Zdrava poljoprivredna proizvodnja – zdrava životna sredina i stanovništvo u Beogradu” sufinansiran je sredstvima iz budžeta Grada Beograda – Gradske uprave Grada Beograda, Sekretarijata za informisanje. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
28. OKTOBAR 2022.
