* Za proizvodnju zdrave hrane odlučio se kada je osnovao porodicu, a formiranju pčelinjaka prethodila je obuka i korišćenje subvencija Grada Beograda

 

Ljudi počinju da se bave proizvodnjom zdravstveno bezbedne hrane iz različitih razloga. Nekoga na to natera loše zdravstveno stanje, neko krene iz radoznalosti, a mnogi se, kao što je slučaj sa Goranom Blagojevićem iz Beograda, ovoj proizvodnji okrenu kada steknu porodicu i požele da svojoj deci obezbede zdravu hranu.

– Odlučio sam se za pčelarstvo jer je to tradicija u mojoj porodici. Deda je bio pčelar, a upravo na imanju koje mi je od njega ostalo, u kosmajskom selu Amerić, postavio sam pčelinjak. U pčelinjaku je trenutno 15 košnica, sa koliko mi je i preporučeno da počnem posao, priča Blagojević, kome je ovo druga godina bavljenja pčelarskom proizvodnjom.

Objašnjava da mu se želja da se vrati na porodično gazdinstvo i započne proizvodnju javila kada je dobio decu, dva sina. Osnovna saznanja o pčelarstvu stekao je zahvaljujući obuci koju je svojevremeno na Vračaru organizovalo Društvo pčelara Beograd.

– Obuku su držali naši uvaženi profesori, sa dr Biljanom Stamenković na čelu, uz čije mentorstvo i nadzor i dalje radim, priča Blagojević.

Ističe da su mu kao početniku u poslu od ogromne pomoći bile subvencije Grada Beograda, koje je iskoristio za kupovinu vrcaljke, košnica i potrebne pčelarske opreme.

– Pčelinjak smo registrovali i seleći je. Košnice najpre selim na bagremovu pašu u selo Stojnik, a na suncokretovu pašu ih nosim u južni Banat u opštinu Alibunar, kaže Goran.

Naš sagovornik objašnjava da se njegove košnice nalaze pod stalnim veterinarskim nadzorom, koji obavlja Veterinarska stanica Mladenovac. U proizvodnji koristi samo dozvoljene preparate, koje primenjuje onda kada je to neophodno i samo u preporučenim dozama. Sve preparate kupuje isključivo u ovlašćenim veterinarskim apotekama.

Ovaj mladi pčelar već može da se pohvali interesantnom i bogatom paletom proizvoda. Tu su bagremov, livadski i suncokretov med, med sa dodatkom čoko-lešnika, med sa malinom i med u koji je dodata kopriva. Pravi i medovaču, kao i kolače – medenjake.

– Prva rečenica koju sam čuo na obuci za pčelara bila je da je med i hrana i lek, te da se ne jede, nego pije rastopljen u toploj vodi ili mlakom čaju, jer je tako najblagotvorniji. Zato sam i došao na ideju da ubacujem dodatke u med, kako bi se nakon rastvaranja u toplom čaju dobili različiti ukusi. Med sa koprivom pokazao je dobre rezultate u borbi protiv anemije, objašnjava Blagojević.

Sa ponosom ističe da je njegovo pčelarsko gazdinstvo postalo prepoznatljivo po ručno rađenim, bogato oslikanim i svežim medenjacima, koje prave sa medom iz sopstvene proizvodnje. Za medenjake je zadužena Goranova supruga. Svi proizvodi, uključujući i medovaču, prodaju se pod brendom “Blagojević”, koji članovi gazdinstva nastoje da približe kupcima na brojnim bazarima i sajmovima na kojima učestvuju.

Na ovim manifestacijama nastupaju uglavnom zahvaljujući podršci Grada Beograda koji će, kako je najavio Goran, podržati i njihov nastup na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu.

Goran Blagojević živi u Beogradu, po struci je pravnik, i pčelarstvom se još uvek bavi u domenu hobija. Međutim, najavljuje da će proširivati proizvodnju i asortiman proizvoda, tako da će se ova priča sigurno dalje razvijati. Svima koji žele da se oprobaju u nekoj proizvodnji savetuje da prate konkurse koje objavljuju lokalne samouprave. Na ovaj način, kako smatra, može se doći do sredstava neophodnih za pokretanje posla, ali i podrške u pronalaženju kupaca. Onima koji tek počinju proizvodnju upravo to i najviše treba.

 

A. Milić

 

Projekat “Zdrava poljoprivredna proizvodnja – zdrava životna sredina i stanovništvo u Beogradu” sufinansiran je sredstvima iz budžeta Grada Beograda – Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za informisanje. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

9. DECEMBAR 2022.