* Na Zasavici je pronađeno oko 150 novih vrsta, a istovremeno se uzgaja oko 1.000 životinja koje se ubrajaju u genetičke resurse

 

Kada se spomene Sremska Mitrovica, prva asocijacija su nadaleko čuveni proizvodi od mesa i vino. Međutim, postoji jedan brend ovog grada, koji je verovatno još poznatiji, ne samo u Srbiji nego i van granica. Reč je o Zasavici, Specijalnom rezervatu prirode, jednoj od retkih izvorno očuvanih močvara. Ovaj rezervat koji je dom mnogim retkim primercima flore i faune, nalazi se pod zaštitom države od 1997. godine kao prirodno dobro prve kategorije od izrazite važnosti. Od 2009. Zasavica je uvrštena na Ramsarski popis vlažnih područja.

Najviše zasluga za razvoj brenda Zasavica i očuvanje ovog područja svakako pripada upravniku Slobodanu Simiću, koji je pre više decenija otkrio ovu lepotu i prepoznao njen potencijal. Od tada do danas ostao je vezan za ovu rečicu dužine 33 kilometra i živi svet koji je okružuje. 

– Otkako se proučava flora i fauna koja je vezana za Zasavicu, ovde je pronađeno oko 150 novih vrsta, koje se nalaze na svetskoj i evropskoj crvenoj listi. Naš posao u rezervatu odvija se u tri pravca. Najpre smo, sa Ministarstvom zaštite životne sredine, angažovani na zaštiti ovog područja. Dalje se trudimo da razvijamo održivi turizam i privlačimo što više gostiju da vide ovu lepotu i tu provedu vreme. Treća važna aktivnost je očuvanje genetskih resursa. Na pašnjaku veličine 300 hektara uzgajamo konje, magarce, goveda, svinje i ovce, tako da je održiva poljoprivreda važan segment rezervata, objašnjava Simić.

Zasavicu, prema rečima našeg sagovornika, godišnje poseti oko 50.000 turista. Česti gosti su školska deca, od kojih mnoga prvi put imaju priliku da vide životinje i biljke u prirodnom okruženju.

Na Zasavici trenutno ima oko 70 podolskih goveda, 200 brdskih konja, a sve ukupno procenjuje se da u rezervatu živi oko 1.000 gajenih životinja. Najpoznatiji su magarci, koji su proslavili Zasavicu. Ovo je jedinstveno mesto gde mogu da se probaju i kupe brojni proizvodi od, kako se tvrdi, lekovitog magarećeg mleka.

Gosti koji posete Zasavicu imaju priliku da provedu dan u netaknutoj prirodi, ali i da se katamaranom provozaju po rečici Zasavici i uz malo sreće vide brojne zaštićene vrste. Za one koji žele da obiđu pašnjake i vide životinje koje se ubrajaju u genetičke resurse, na raspolaganju je autobus na električni pogon. Tu je i vizitorski centar, sa čijeg tornja visine 18 metara može da se sagleda čitav prostor Zasavice i uživa u pogledu. Oni koji se umore od šetnje mogu da sednu u restoran sa tradicionalnim, ali i jedinstvenim menijem. Ovo je jedno od retkih mesta gde mogu da se probaju specijaliteti od magarećeg, konjskog i mesa mangulice. Osim na Zasavici, ove delicije mogu da se kupe i u specijalizovanim radnjama u Novom Sadu i Beogradu, ili naruče putem zvaničnog sajta. Za one koji se previše umore od šetnje i uživanja, na raspolaganju su smeštajni kapaciteti, trenutno skromni, pa mogu i da prespavaju.

– Mnogo smo postigli, ali postoje i brojni planovi kako da ovo mesto dodatno unapredimo i sačuvamo. Dnevni kapaciteti za posete su nam popunjeni, pa postoji želja za izgradnjom još jednog vizitorskog centra. Nadamo se da će uskoro početi sa radom i naša solarna elektrana. Kada to zaživi, proizvodićemo dovoljno struje, ne samo da pokrijemo sopstvene potrebe već ćemo imati i viškove, objašnjava Simić, i dodaje da je postizanje energetske samoodrživosti važan cilj kojem teže zbog izuzetno visokih troškova za električnu energiju.

Poljoprivreda je nezaobilazan deo identiteta Zasavice, a na agrarnim poslovima angažovano je oko 15 zaposlenih. Uskoro, kako je najavio naš sagovornik, sa radom će početi i organski živinarnik u kojem će se proizvoditi organska jaja i meso za posetioce i prodaju.

Zasavica je pravi primer kako uz dobru organizaciju može da se sačuva prirodno bogatstvo od izuzetne važnosti, a da se istovremeno na toj teritoriji organizuje održiva poljoprivredna proizvodnja. Svega toga, kako naglašava Simić, možda ne bi bilo da rezervat nije poveren na upravljanje Pokretu gorana Sremske Mitrovice, jer su to ljudi koji znaju i vole svoj posao i Zasavicu.

 

Aleksandra Milić

 

 

Projekat “Zdrava poljoprivredna proizvodnja – zdrava životna sredina i stanovništvo u Sremskoj Mitrovici” sufinansiran je sredstvima iz budžeta Gradske uprave za kulturu i sport, Grada Sremska Mitrovica. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

27-30. MAJ 2022.