Naručite
Najnovije
Novi broj
* Kupci dolaze u domaćinstvo Milomira Stanojčića, u selo Bioska kraj Užica, jer znaju da ovakav kvalitet proizvoda teško mogu da nađu na drugom mestu
Organsko stočarstvo se u Srbiji sporo razvija i pored značajnih podsticaja koje država daje za njegovo unapređenje. Razlog treba tražiti u zahtevnim procedurama koje mora da poštuje svaki stočar da bi na svoje proizvode mogao da stavi znak organske proizvodnje. Životinje u ovoj proizvodnji moraju da imaju adekvatan smeštaj, dovoljno prostora za šetnju, treba da se hrane isključivo organskom hranom, lečenje mora da bude u skladu sa organskim principima... Reč je, dakle, o zahtevnom poslu koji ne može da se radi bez ljubavi, a uloženi trud vraća se kroz proizvode izuzetnog kvaliteta, koje potrošači sve više prepoznaju i traže.
Smatra se da planinski predeli, sa velikim pašnjačkim prostorima, imaju bolje predispozicije za bavljenje ovom proizvodnjom. Grad Užice je, imajući to u vidu, pre nekoliko godina pomogao da jedan broj domaćinstava na njegovoj teritoriji dobije koze i živinu namenjene organskom uzgoju. Jedan od ovih domaćina je i Milomir Stanojčić iz užičkog sela Bioska, koji je koze počeo da gaji 2016. godine, a u pun organski status ušao je 2021, nakon dve godine konverzije. U razgovoru za naš list Milomir kaže da su u međuvremenu mnogi kozari, suočeni sa brojnim problemima, odustali od ove proizvodnje.
- Ja ovaj posao ne radim zato što moram, nego zato što volim, počinje priču Milomir, penzioner, inače agroekonomista po struci. - Pre uzgoja koza bavio sam se mnogim poslovima, bio sam direktor u firmi, direktor zadruge, tovio sam junad, obavljao otkup poljoprivrednih proizvoda, imao trgovinu za poljoprivredni repromaterijal... Jedno vreme sam prekinuo sa poslovima, a 2015. godine nabavio sam ovce. Brzo sam ih se rešio i već sledeće godine kupio sam tri koze i od tada ih držim.
U koze se Milomir zaljubio na prvi pogled. Kaže da su društvene, pametne i neverovatno čiste životinje. Trenutno ih ima 27 i svaku dobro poznaje. Drži ih isključivo zbog mleka i kaže da kozije meso, baš zato što toliko voli ove životinje, ne bi mogao da okusi. S vremena na vreme mora da proda po neko jare i tada, priznaje, redovno otplače.
- Znao sam da su moje koze i njihovo mleko organski i pre nego što sam dobio sertifikat. Ovde u selu nema nikakvih zagađivača, a životinje se hrane zdravo. Redovno im kosim i donosim hranu sa pašnjaka koji se nalazi na gotovo 1.000 metara nadmorske visine. Među biljem koje koze jedu je mnogo lekovitih trava, pa je i mleko izuzetnog kvaliteta, kaže naš sagovornik.
Ovaj domaćin prosečno mesečno proizvede 1.600 litara mleka koje uglavnom prerađuje u sir. Kupci mu dolaze na kućni prag, a sarađuje i sa trgovinama, kao i ekskluzivnim hotelom na Zlatiboru.
- Sir proizvodim na tradicionalan način. Uglavnom je to beli sir u kriškama, a proizvodim ga i sa dodacima majčine dušice, sremuša, tucane i sveže paprike. Lekovite trave koje dodajem siru berem sam. Pravim i takozvani monaški trapist. Surutka je vrlo tražena, a posebno je, zbog dokazanih lekovitih svojstava, bila popularna u vreme karantina zbog korone, objašnjava Milomir.
Iako je naglasio da mu egzistencija ne zavisi od ovog posla, naš domaćin kaže da bi organska proizvodnja trebalo da ima veću podršku i isplativost. Kabastu hranu za životinje sam proizvodi, ali kukuruz i koncentrat mora da dokupi i pritom moraju da budu organskog porekla, dakle znatno skuplji od konvencionalno proizvedenih. Tu su i drugi troškovi, koji su u organskoj proizvodnji znatno viši. Cena sira, mleka i surutke, kako kaže, to još uvek ne pokriva. Za sada, zvanično je samo mleko koje Milomir proizvodi u organskom statusu, dok za sir treba najpre da registruje mini mlekaru. To mu je, smatra, skupo, pa se još uvek ne odlučuje na ovaj korak.
Stanojčić kaže da neće širiti proizvodnju, što znači da će kupci i dalje morati da se strmim putem penju do njegovog imanja u Bioski, ili da sir koji on proizvodi kupuju u trgovini. Oni koji se uvere u kvalitet ovih proizvoda, brzo shvate da put do imanja u selu Bisoka nije dalek. Bliži je, u svakom slučaju, nego Milomirov put od Bioske do Užica, u kojem ima kuću, ali tamo nerado ide jer ne želi da ostavi raj u kojem živi na selu.
A. Milić
JAJA TRAŽENA I PORED CENE OD 25 DINARAMilomir Stanojčić, osim koza, uzgaja i oko 50 koka, isključivo autohtonih rasa. I ova proizvodnja je u organskom statusu, a koke, iako nisu dobre nosilje kao one modernih rasa, daju jaja izuzetnog kvaliteta. Stanojčić kaže da se uvek traži jaje više, iako je cena 25 dinara po komadu. Cenu je, kako kaže, formirao prof. dr Nikola Bajić, direktor Centra za organsku proizvodnju u Užicu, koji je prvi ponudio toliko za komad, a tržište je to prihvatilo.Stanojčić objašnjava da proizvodnja jaja nije teška, jer su koke prilično otporne, ali treba znati i neke tajne posla. Na primer, mlade koke nikad ne ubacuje u jato tokom dana, nego noću, jer ih tada starije jedinke brže prihvate. Savladao je i tehniku dubokog ukopavanja žice oko kokošarnika kako bi doskočio lisicama, koje redovno zalaze u sela u potrazi za hranom.
Projekat “Zdrava poljoprivredna proizvodnja – zdrava životna sredina i stanovništvo u Užicu” sufinansiran je sredstvima iz budžeta Grada Užica. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Grada Užica.
19. AVGUST 2022.
