* U godini na izmaku prosečan prinos pšenice je bio 4,5 tona po jutru, suncokreta 2,8, a kukuruza četiri tone po jutru

 

Kada se neko od malena opredeli za poljoprivredu kao životni poziv i nastavi tradiciju svojih predaka, onda svom poslu pristupa predano ulažući ne samo u sadašnjost već i u budućnost. Dejan Škulić iz Starčeva je jedan od ovakvih poljoprivrednika kome je osnovna delatnost poljoprivreda, a u svom poslu ima nesebičnu podršku porodice, roditelja i supruge. Tamara, Dejanova supruga, osim što vodi računa o administrativnim poslovima gazdinstva, neretko se može videiti i na njivi. 

U vreme posete gazdinstvu Škulić, početkom novembra, radila se aplikacija mineralnog đubriva. Pšenica je već bila nikla, a kako je u odnosu na kolege setva urađena koji dan kasnije, nije bilo cikada na usevu. Gazdinstvo Škulića opredeljeno je za ratarsku proizvodnju. U setvenoj strukturi na oko 300 jutara zastupljeno je tropolje: kukuruz, pšenica i suncokret. 

– Sejemo površinu od 300 jutara, i sve biljne vrste zauzimaju po jednu trećinu i tako se vrti plodored. Ovakav način rada se pokazao kao dobar izbor i po pitanju prihoda, jer cenovno u proseku bude dobro. Jedne godine bude jedna kultura dobra, druge druga, kaže Dejan. 

I godina na izmaku, koja je na mnogim gazdinstvima zbog suše ostavila traga, pokazala se kao dobra za ratarsku proizvodnju u Starčevu i okolini. Škulići su ostvarili prosečan prinos pšenice 4,5 tona po jutru, kukuruza četiri tone po jutru, a suncokreta 2,8 tona po jutru, što je dosad za ovu uljanu kulturu njihov rekord. 

Na pitanje u čemu je tajna neočekivanih prinosa u ovako ekstremnoj godini, Dejan odgovara kratko – sve je u prirodi. Smatra da je razlog za dobre prinose bio i taj što ima dosta parcela u ritovima, gde je teža zemlja koja bolje “drži” vlagu u odnosu na peskovita koja se brzo isušuju.  

Priroda jeste sigurno jedan od razloga i ona uvek uradi svoje, ali joj u tome pomaže i odgovoran vlasnik koji vodi računa o proizvodnim resursima. Tako je vraćanje u zemlju biljnih ostataka obavezna mera, a u proizvodnji pšenice se ne koristi plug. Obrada zemljišta obavlja se u dva prohoda kratkim tanjiračama, nakon čega sledi aplikacija mineralnog đubriva, setva i obavezno valjanje zbog ostvarivanja boljeg kontakta semena sa zemljištem. Oranje je i dalje obavezno u pripremi zemljišta na parcelama gde će biti posejani suncokret i kukuruz. Odnedavno je za predsetvenu pripremu zemljišta za kukuruz svoje mesto zauzela teška drljača, koja se koristi dva puta, a između izvođenja ove dve operacije aplicira se mineralno đubrivo. U nezi i zaštiti kukuruza zastupljena je međuredna obrada kao mehanička mera i tretiranje zaštitnim sredstvima dva puta. 

Iako su cene đubriva u prethodnom periodu znatno povećane, njihova upotreba je u uobičajenim količinama koje se određuju spram potreba zemljišta. I u zaštiti bilja se vodi računa o dozama koje se koriste. Uvek se ide na doze preporučene od stručnih lica, a za aplikaciju zaštitnih sredstava Škulići koriste Amazone UF 1200 nošenu prskalicu, pri čemu se u radu, u zavisnosti od biljne vrste koja se tretira i uslova, koriste različiti rasprskivači. Ambalaža od pesticida se redovno sakuplja i skladišti u vreće, nakon čega se predaje PSS Institut “Tamiš” u Pančevu, koji se brine o njenom daljem odlaganju. 

Škulići na svom gazdinstvu imaju oko stotinak parcela različitih površina, pa je posebna pažnja posvećena izboru mehanizacije. Mašinski park je poslednjih godina zanovljen, a u izboru mašina i traktora našli su se modeli koji povećavaju efikasnost rada, kao i produktivnost, jer je veoma bitno, kako smatra Dejan, uraditi ono što je potrebno u datom trenutku kako bi efekat bio što bolji. I gazdinstvo Škulić, kao i druga u okolini, suočava se s problemom nedostatka radne snage. 

– Nema više ko da radi. Nama u poslu pomažu majka i otac, ali oni imaju 80 godina. I kada imaš savremenu mehanizaciju, potreban je neko ko će s tim da radi. Mi se trudimo da ono što je do nas uradimo vrhunski. Organizacija posla ima veoma veliku ulogu, ali kad nema ko da radi, nastaje ozbiljan problem, kaže Dejan i dodaje da društvo mora da shvati ulogu poljoprivrednika, jer je on taj koji proizvodi hranu. 

Veliku pomoć u radu su dobili korišćenjem navigacije, te su sada manje opterećeni u izvođenju radnih operacija. Pritom, sada sve rade na bolji način, što se odražava na razvoj biljaka i korišćenje inputa u proizvodnji. 

Iako imaju cilj u proizvodnji, Škulići smatraju da nema jasne strategije poljoprivrede, šta i kako će se proizvoditi. Neretko se osećaju nezaštićeno. Između ostalog, kako kaže, kad predaju robu sve im se meri i odbija, i nečistoće i oštećenja zrna, ali kad oni kupe seme, niko im ne garantuje od kada je to seme ni kakvo je.

M. Antanasković

 

Projekat: “Zdrava poljoprivredna proizvodnja – zdrava životna sredina i stanovništvo u Pančevu” je sufinansiran sredstvima iz budžeta Grada Pančeva. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

30. DECEMBAR 2022.