* Grad Novi Sad pokriva troškove certifikacije u vrednosti od nekoliko stotina hiljada dinara po svakom uzorku

 

Mada povrtari dosta vode računa o zdravstvenoj bezbednosti svojih proizvoda, dobijanjem oznake „geografsko poreklo“, sve je podignuto na evropski nivo kvaliteta. Tako, u okviru svog Programa za razvoj poljoprivrede, Grad Novi Sad redovno pokriva troškove certifikacije za futoški kupus, begečku šargarepu i fruškogorski lipov med u vrednosti od nekoliko stotina hiljada dinara po svakom uzorku. Koristi su višestruke. Proizvođači smanjuju svoje troškove, obezbeđuje se visok nivo zdravstvene bezbednosti hrane i čuva prirodna sredina.

- Šargarepu redovno proizvodimo na preko 600 hektara, u dva navrata, uz korišćenje sistema za navodnjavanje „kap po kap“, kaže Goran Zec, direktor Zadruge „Begečki povrtari“. – Desetak odsto ukupnih površina opredeljujemo za ranu proizvodnju hibrida “presto”, a posle skidanja ozimih useva, najveći deo zauzima hibrid “bolero”. Ovom proizvodnjom bavi se oko polovina od ukupno 40 naših zadrugara. Tokom jula ove godine, u proces certifikacije je uključeno 15-16 proizvođača, koji se strogo pridržavaju pravila iz 2017. godine predviđenih Elaboratom o geografskom poreklu begečke šargarepe. Time postižemo vrhunske standarde kao u Evropskoj uniji. Pored analize zemljišta, koju radi Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, akreditovane institucije redovno prate čitav tok proizvodnje od setve do gotovih proizvoda. Od njih povrtari dobijaju savete kada, kojim količinama i vrstama preparata treba da tretiraju biljke, strogo vodeći računa o karenci. Pre plasmana na tržište rade se i hemijske analize na teške metale, ali i na sadržaj šećera, beta-karotena, provitamina A i drugog. Proizvođači su navikli da ne bacaju ambalažu od pesticida i mineralnih đubriva po ataru i u kanale iz kojih se crpi voda za navodnjavanje, jer to negativno utiče na biološke osobine zemljišta, kvalitet plodova i na prinose. Kontrola tog dela posla poverena je jednoj privatnoj firmi, koja takvu ambalažu odnosi na zakonski određeno mesto. Većina domaćinstava ima samohodne vadilice, a koriste i mašine za pranje i pakovanje korena šargarepe. Upravo oznaka geografskog porekla i certifikacija nam omogućuju da ranu šargarepu uspešno plasiramo u susedne države, uglavnom po ceni od oko 40 evrocenti za kilogram. Sa jesenjom proizvodnjom postižemo upola nižu cenu, što pokrivaju veći prinosi, koji su u proseku 50-60, a rekordni i 80-90 tona po hektaru. 

Udruženje „Futoški kupus“ je za svoju autohtonu sortu dobilo oznaku geografskog porekla još 2008. godine. Tada je Elaboratom o geografskom poreklu obuhvaćeno 5.000 hektara u ataru Futoga, kao i delovi oboda susednih mesta, Begeča i Veternika. Analize su pokazale da to zemljište ima nisku pH vrednost, zadovoljavajuće količine kalijuma i ozbiljan sadržaj vezanog fosfora, kao i da je voda za navodnjavanje vrlo kvalitetna, posebno ona iz bunara. Sadržaj humusa je, kao i u drugim sredinama, u padu. Pre nekoliko decenija, sadržaj humusa bio je na nivou od dva, a sada jedva 1,6-1,7 odsto. Sve to čini da se sorta “futoški kupus” na ovom području, uglavnom, uspešno gaji već vekovima, bez nekih ozbiljnijih oscilacija. Zahvaljujući saradnji sa akreditovanim institucijama, koje prate čitav tok proizvodnje, i internoj kontroli, upotreba hemijskih preparata je osetno smanjena. To se ne može reći za troškove, jer su nova sredstva znatno skuplja. Uz strogo pridržavanje ekoloških pravila, koja predviđaju Elaborat i vrlo strogi uslovi za certifikaciju, obezbeđuju se plodovi čiji je kvalitet gotovo na nivou organske hrane. O tome svedoči i činjenica da čak i veliki trgovinski lanci, koji analiziraju svaku isporuku, nikada nisu imali zamerke. Svesni su toga i potrošači, koji sve više traže proizvode iz kontrolisane proizvodnje. Nažalost, proizvođači “futoškog kupusa” nemaju očekivane ekonomske efekte. Već tri godine opadaju površine i proizvodnja. Prošle godine došlo je čak do neobjašnjivog katastrofalnog pada prinosa za oko 40 odsto u odnosu na višegodišnje proseke. Sada se računa da će ova sorta kupusa zauzeti samo oko 30 hektara. 

Za fruškogorski lipov med je još 2010. godine Zavod za intelektualnu svojinu Srbije usvojio Elaborat o geografskom poreklu, čiji nosilac je Društvo pčelara „Jovan Živanović“ iz Novog Sada. Sledeće godine dobio je i oznaku o zaštiti proizvoda, da bi tek 2014. počela redovna certifikacija. Lane je bila izuzetno loša godina, pa je od preko 20 pčelara, članova Društva „Jovan Živanović“, samo jedan dobio certifikat. Sada se očekuje izuzetno dobra godina za fruškogorski lipov med. Tokom proteklog perioda, postojali su izuzetno povoljni uslovi za unos meda, a krajem juna, na vrhovima Fruške gore je lipa još uvek bila u punom cvetu. Očekuje se da će prosečni prinos biti preko 20 kilograma meda po košnici. 

- Sve dosadašnje analize pokazuju da fruškogorski lipov med ima izuzetan kvalitet, kaže pčelar Đorđe Mrkić. – U vreme kada je naš elaborat prihvaćen, najmanji sadržaj nektara lipe u medu je bio predviđen na 60 odsto, što se smatra za svetski rekord. Slobodne procene kazuju da on ide i preko 80, pa čak i do 96 odsto. Ali, u proces certifikacije je sada ušlo samo 17 pčelara, što je nešto manje nego ranijih godina, jer za sve učinjeno „po propisu“ tržište ne daje odgovarajuće finansijske efekte. Kvalitet našeg meda je poznatiji u svetu nego kod nas. Bez obzira na dosta dobra zakonska rešenja, još mnogo toga nema odgovarajuću praktičnu primenu. Imamo pčelare koji su vrhunski stručnjaci. Ali, oni nedovoljno obučeni su ozbiljna pretnja za pčelarstvo. Njihovi kiksevi mogu biti rasadnik opasnih bolesti i štetočina. Usvojeno je i zakonsko rešenje o neophodnosti najavljivanja vremena tretiranja ratarskih, voćarskih, vinogradarskih i drugih biljaka. Ali, u praksi je to gotovo neostvarljivo. Nemoguće je, za kratko vreme, preseliti nekoliko stotina i hiljadu košnica. Pored toga, radi se i o veoma skupom poduhvatu. 

Nema sumnje da dobijanje oznake geografskog porekla predstavlja veliki korak u razvoju proizvodnje zdravstveno bezbedne hrane, sa kojom bi trebalo da imamo i odgovarajuće ekonomske efekte na domaćem i stranom tržištu. Posebno što se stvaraju uslovi za sve veće prisustvo nauke u čitavom procesu proizvodnje od njive do trpeze. Ipak, očigledno je da nedostaje intenzivniji rad na edukaciji i proizvođača i potrošača. 

B. Krstin

 

Projekat “Zdrava hrana važna za životnu sredinu i razvoj turizma na teritoriji  Novog Sada” sufinansiran je sredstvima iz budžeta Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

8. JUL 2022.