* Njive đubri na osnovu rezultata analize zemljišta i smanjuje troškove, ali i štiti životnu sredinu, a da bi sačuvao zemljište kao važan prirodni resurs, sve žetvene ostatke zaorava već dugo godina i na taj način obogaćuje zemljište humusom

 

Vladimir Pećkovski iz Kisača već 25 godina uspešno se bavi  poljoprivredom. Odrastao je u zemljoradničkoj porodici, gde je sticao prva znanja i interesovanje prema poljoprivredi i odlučio da nastavi tradiciju.  Obrađuje oko 100 hektara, od čega je oko 60 odsto zakupljene zemlje. Svake godine seje soju i kukuruz na polovini njiva i ostvaruje dobre prinose. Prošle godine kukuruz je rodio u proseku 5,5 tona po jedinici površine, a soja je dala prinos dve tone po katastarskom jutru.  

Osim znanja koje je stekao učeći od oca i dede, ovaj ratar kaže da korisne savete dobija od stručnjaka novosadske PSS “Poljoprivredna  stanica”, koji organizuju razna predavanja i edukacije za poljoprivrednike. Tako u proizvodnji kukuruza i soje primenjuje sve predviđene agrotehničke mere. Nauku i struku sluša bilo da bira sorte i hibride za setvu, preduseve, obavlja osnovnu obradu i đubrenje, priprema zemljište, seje, neguje ili žanje. 

Njive đubri na osnovu rezultata analize zemljišta, koju radi u saradnji sa novosadskom “Poljoprivrednom  stanicom”. To je važno, kako kaže, da se ne bi unosio nepotreban višak đubriva, već samo onoliko hranljivih materija koliko nedostaje. Tako se automatski postiže ušteda u troškovima đubrenja, ali i štiti životna sredina. 

Da bi sačuvao zemljiše, kao važan prirodni resurs sve žetvene ostatke već godinama zaorava i na taj način obogaćuje zemljište humusom. Zaoravanjem žetvenih ostataka biljni ostaci se ukuljučuju u proces kruženja organske materije u zemljištu, stimuliše se biološka aktivnost i popravlja   vodni, vazdušni i toplotni režim zemljišta. 

Stručnjaci uvek savetuju poljoprivrednicima da žetvene ostatke zaoru, nikako da spale. Osim što je zakonom zabranjeno, spaljivanje žetvenih ostataka  može da izazve i požare s ogromnim posledicama, a i loše utiče na mikrofloru  i plodnost zemljišta.  

 Ovaj ratar vodi računa o plodoredu, smenjuje kukuruz i soju, a ranijih godina je gajio i šećernu repu. 

– Do pre tri godine sam sejao šećernu repu, ali sam prestao jer se ne isplati. Ranije je u selu bilo oko 800 hektara pod šećernom repom, a sad ima svega  30, što je jako malo, kaže Pećkovski. 

Dodaje da će možda ubaciti još neku kulturu u setvenu strukturu. Za pšenicu veli da je dobar predusev, ali zbog ekonomske računice se još nije odlučio da je seje. 

Proizvodnja kukuruza i soje se svakako isplati, naglašava. Ulaganja u proizvodnju su velika, ali se mora ulagati jer, objašnjava Pećkovski, ako ne uložiš – ne možeš ni da očekuješ  dobar rod. Deda ga je učio da ako zemlji ne daš – ne može ni da vrati. 

Za soju i kukuruz naš sagovornik kaže da su u dobroj kondiciji jer su na vreme urađene sve agrotehničke mere, jedino fali kiše. Žali što nema sisteme za navodnjavanje. Ima jako rasparčane njive, pa ne zna koliko je isplativo da buši bunare na manjim parcelama.

Ovaj uspešni ratar ima modernu mehanizaciju i trudi se da sve poslove, koliko je to moguće, mašinski odradi.  

Već godinama uspešno sarađuje sa Zemljoradničkom zadrugom u Kisaču, od koje obezbeđuje repromaterijal, a posle žetve im predaje i proizvode.  

S. Vukelić

 

Projekat “Zdrava hrana važna za životnu sredinu i razvoj turizma na teritoriji  Novog Sada” sufinansiran je sredstvima iz budžeta Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

22. JUL 2022.