* Smatram da je moj med ekološki koliko se mene tiče, a na ono što se dešava u atmosferi ja ne mogu da utičem, kaže Stijepan Lončar Braca iz Kule

 

Osnovna stvar da bi se u pčelarstvu postigao uspeh jeste da se ono mora voleti, jer ako nešto voliš, onda možeš da postigneš sve. Ovo je poruka Stijepana Lončara Brace iz Kule, pčelara i istinskog ljubitelja prirode, svima onima koji razmišljaju da počnu da se bave pčelarstvom. Pčelar sa iskustvom u pčelarenju dužem od pola veka, u svojoj osmoj deceniji života, smatra i da je za uspeh potrebno prilagođavati se situaciji i neprestano širiti znanja. A po rečima Stijepana, iako se ovim poslom bavi više od 50 godina, sada kada posmatra pčele, često pomisli kako još uvek veoma malo zna, jer svaki dan otkriva nešto novo. 

– Pčelarstvom sam počeo da se bavim kao dečak, kada sam komšiji pčelaru pomagao u hvatanju rojeva. On mi je i poklonio prvi roj, a otac mi je potom napravio prvu košnicu. Malo je čudno u današnje vreme zamisliti da se neki trinaestogodišnjak bavi pčelarenjem, ali je tako bilo. Od tada do danas sam proširivao i unapređivao ovaj posao i iz dana u dan učio, kaže Braco i dodaje da postoji čvrsta veza pčele i čoveka, koji od nje može mnogo da nauči, ali i učini za nju obezbeđujući joj adekvatan životni ambijent odgovornim ponašanjem prema životnoj sredini. 

– Stvari koje nisu dobre za pčele, nisu dobre ni za ljude. Nažalost, neretko naši poljoprivrednici koriste zaštitna sredstva na nepropisan način, čak i u većoj količini od potrebne. Ovo se ne odnosi na sve, ali se postavlja pitanje: šta on dobija takvim načinom rada. A na taj način utiče negativno na stanje zemljišta, na usev koji proizvoidi i na pčele. Zbog velike upotrebe hemijskih preparata skratio se i život pčele, koja sada u proseku živi 45 dana. Nekada, kako su pokazala istraživanja, matica je mogla da živi i deset godina, dok je to danas do dve godine. A to što pčele unose otrove u košnicu, smanjuje i njihovu plodnost, naglašava Stijepan. 

Dodaje da je ovakva situacija u sredinama koje bi mogle da se svrstaju u životno prihvatljivija staništa pčela naterala ove insekte da beže u grad, nastanjuje se u deblima i slično. 

Danas Braca ima oko 200 pčelinjih društava, a proizvodi med uljane repice, suncokreta, bagrema i livadski, te stoga ima značajnu saradnju s proizvođačima suncokreta i uljane repice. Kada je reč o proizvodnji bagremovog i livadskog meda, prinuđen je da seli košnice kako bi obezbedio pašu pčelama. Da bi paša bagremovog polena bila što uspešnija, košnice seli tri puta, najpre na području Plavne, zatim sledi sever Bačke i onda na Telečku visorovan. 

– Mi u Kuli, nažalost, nemamo bagrem, ali je nedavno posađena šumica bagrema na Velikom bačkom kanalu sa 5.000 stabala bagrema, pa se nadam da će ga u budućnosti biti, kaže Braca, navodeći i da je o godišnjoj proizvodnji meda nezahvalno govoriti, jer ona uvek varira od godine do godine. 

Ovaj pčelar se u proizvodnji odlučio za korišćenje AŽ i LR košnice za koje smatra da su nenadmašne. O svojim pčelama brine sam, na osnovu višegodišnjeg iskustva. Ramove LR košnica koristi za ojačavanje društava kao i za zimsku prihranu, gde je veoma bitno, naglašava, da se obezbede dovoljne količine hrane. Sve to da bi pregurale zimu, kako bi na proleće bile u dobroj kondiciji, koja je veoma važna za zdravstveno stanje pčele. Ipak, uprkos velikoj brizi, oboljenja su realnost, ali veliku ulogu igra preventiva.  

– U lečenju pčela i preventivi trudim se da isključivo koristim prirodne preparate. Tako pelin koristim u borbi protiv nozemoze. Zapravo, pravim pogače sa pelinom, koje stavljam u košnicu po završetku medobranja. Za zaštitu od varoe, značajnog parazita, koristim oksalnu i mravlju kiselinu. U periodu poslednjeg vrcanja upotrebljavam super ili herba strip pre nego što vratim ramove. Onda kad baš moram, primenim preparat mitak koji generalno ne volim, jer imam saznanje da zagađuje saće i da na taj način može dospeti u med. Znači, ne unosim nikakvu hemiju, tako da smatram da je moj med ekološki, koliko se mene tiče, a za ono što se dešava u atmosferi, ja ne mogu da utičem.   

Lončar se u svom pčelarskom veku bavio i proizvodnjom matica, pa su mnogi s područja tadašnje SFRJ zakucali na njegova vrata. Danas se, osim meda, u ponudi ovog pčelara nalazi i propolis. Kako kaže, plasman meda na tržištu nije lak. Ima saradnju s Lokalnom akcionom grupom u Kuli, gde se njegovi proizvodi mogu kupiti, ali većinu rasproda sam na kućnom pragu, kao i na različitim manifestacijama. 

Nedavno je bure bagremovog meda predao SPOS-u, jer u njih ima poverenja, što se ne može reći za neke trgovinske lance koji, kako navodi Braca, “imaju vremena” dok plate robu. 

Da je Braca ljubitelj ne samo prirode već i njenih darova, ali i ne tako tipičnih biljnih vrsta, uverili smo se i sami prilikom posete. Dok u jednom delu okućnice priprema pelin i šipurak za sušenje, u drugom delu se crvene kaki jabuke. 

M. Antanasković

 

Projekat “Zdrava poljoprivredna proizvodnja – zdrava životna sredina i stanovništvo u Kuli” je sufinansiran sredstvima iz budžeta Opštine Kula. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.

25. NOVEMBAR 2022.