* Naša misija je jasna: stvaranje zdravih i ukusnih proizvoda, jer zdrava hrana znači zdrav život

 

Prvi susret s Marijom Đurić iz Ruskog Krstura imali smo u njenom zasadu aronije, koji u potpunosti odslikava načela rada kojima se u svom poslu vodi. 

– Ovde nam je aronija. U proizvodnji poštujemo principe od njive do trpeze, što se vidi i po zasadu. Za prihranu aronije pravimo macerate na  bazi koprive i pelina u burićima, čak smo i cedili cveklu, pa smo pravili organsko đubrivo, koje prosipamo po zasadu. Znači, kod nas se ništa ne baca, mi radimo po principu plave ekonomije, odnosno gledamo da sve što možemo iskoristimo i da napravimo organski supstrat. Koprivu takođe koristimo da pravimo macerate. Ona je dobra jer biljka više usvaja hraniva, listovi aronije budu zeleniji i zdraviji. Sad je biljka počela da menja boju, ali to je prirodan proces. Smatram da sve što treba biljci postoji u prirodi – kaže Marija, koja se na ovaj način odnosi i prema uzgoju sirovine u preradi, za proizvodnju soka od aronije, što je samo jedan deo bogatog asortimana proizvoda “Marinog špajza”, čiji je tvorac. 

U asortimanu “Marinog špajza” su matični sokovi, sok od aronije, sok od kupine, sok od višnje, sok od crne ribizle, sok od šumske borovnice, sok od drena, sok od cvekle, sirup cveta zove, a uskoro će u proizvodnji biti i sirup od koprive. U asortimanu su i sirup od aronije i jagode, ali i namazi koji se proizvode bez šećera. 

– Jedan od namaza je “urmela”. Predstavlja kombinaciju jagode, aronije i urme. To je nešto novo na tržištu i ima lep odziv, jer mogu u ishrani da ga koriste i dijabetičari. Imamo i proizvod “moćne bobice” koji je miks šumskog voća, a pravi se od šumske borovnice, pasjeg trna, aronije, kupine, crne i crvene ribizle. To je miks bobičastog voća i, pored toga što je ukusno, služi i za detoksikaciju organizma. Proizvodimo i namaz sa suvom smokvom i aronijom. Ovi namazi su bez šećera – kaže Marija i dodaje da su u asortimanu i tradicionalni domaći proizvodi. 

U pogonu za preradu u Ruskom Krsturu nastaje i pekmez od aronije i višnje. Ovaj proizvod, iako je sa šećerom, prepoznatljiv je u ponudi “Marinog špajza”, a često ga kupuju stranci jer, kako kaže Marija, oni nemaju pekmez. 

 – Ovaj pekmez se dugo kuva, četiri-pet sati. Imamo dosta stranaca koji kupuju naše proizvode i nose u inostranstvo, jer je pekmez nešto što oni nemaju. Oni koriste želatin, prave žele gelove – veli Marija.

S obzirom na to da je Ruski Krstur poznat po paprici, u asortimanu proizvoda je i ajvar, i to čuveni “ujna Gogin” i “Nadicin pikantni ajvar”. U proizvodnji se koriste proverene recepture zbog kojih “poližete” teglu. Po ovom principu nastaju i drugi proizvodi. Zajedničko za sve proizvode jeste da se koristi zdrava sirovina poznatog porekla i načina uzgoja. Marijina misija, koja je tehnolog po struci, jasna je: stvaranje zdravih i ukusnih proizvoda, jer zdrava hrana znači zdrav život. 

Proizvodnja i prerada u “Marinom špajzu” se odvija po HACCAP standardu. U proizvodnji se upotrebljava tehnološki zrelo voće, a kako je u pitanju sirovina koja sukcesivno sazreva, najpre se zamrzava. 

– Kada, na primer, proizvodimo sirup, prvo kuvamo sirovinu sa šećerom, a potom radimo pasterizaciju. Kada cedimo aroniju i drugo matično voće, koristimo presu, a potom radimo ceđenje. Zatim sok ide u pasterizator. U zavisnosti od pH vrednosti soka, pasterizacija se vrši na različitim temperaturama kako bi se sačuvale karakteristike – objašnjava Marija i ističe da je u celom procesu prerade higijena na prvom mestu. – Trudimo se da proizvodimo na ekološki način i da imamo bezbednu sirovinu. 

Pri nabavci sirovine Marija uvek teži da to bude roba lokalnog porekla. Tako se neretko u potrazi za sirovinom obrati i kulskom LAG-u “Iz srca Bačke”, s kojim ima odličnu saradnju. Kako kaže, sarađuje s proizvođačima iz okoline, a svi se međusobno podržavaju. Da Marija ima dobru saradnju u lokalu, potvrđuje nastanak novog organskog proizvoda “manastirske turšije”, koja upotpunjuje asortiman uz dobro poznatu “baka Ljiljinu salatu”, spoja crvene paprike, crnog i belog luka u marinadi sa senfom i medom.  

– Manastirska turšija je nešto što radimo u saradnji sa fondacijom Sveta Josefata iz Ruskog Krstura. Časne sestre su za nas gajile organski šargarepu, luk i drugo povrće. Zapravo, proizvele su sirovinu, mi smo sad  to ukiselili i sledi pakovanje, koje će biti ručno rađeno. U pitanju je rezbareno povrće. Uz autentičnu etiketu i dizajn mislim da će taj proizvod biti interesantan turistima koji dođu u naš kraj – kaže Marija, koja iako ima zdrave i kvalitetne proizvode, ima problem s plasmanom robe u velike trgovinske lance. 

– Moramo da platimo ulistavanje proizvoda, a kada se bliži kraj roka trajanja sami moramo da se pobrinemo za tu robu. Najveći problem predstavlja neplaćanje, dok ja moram sve da platim odmah. To se odnosi i na sirovinu i na ambalažu. S druge strane, moram da čekam mesecima da mi trgovinski lanci plate robu. S jednim imam veoma loše iskustvo, jer mi nisu platili robu tri godine, nisu pristali ni na kompenzaciju, a pri tome traže da im i dalje isporučujem robu. U takvim uslovima je teško poslovati i zato se proizvođači moraju udruživati. To potvrđuje i kulski LAG, na čijim policima su naši proizvodi i tu nismo morali ništa da plaćamo – kaže Marija i dodaje da je nedavno imala i pozitivno iskustvo s trgovinskim lancem “Lidl” kroz projekat “Hrabre, snažne, važne”. 

U ovoj kompaniji su proizvode “Marinog špajza” ocenili kao visokokvalitetne. Proizvodi su se našli na policama, bila je dobra reklama i odziv, a stigli su upiti i za izvoz. Međutim, za to još nema uslova.

– U banci ne mogu da dobijem sredstva za proširenje, a ako se obratim razvojnim agencijama, u njihovim konkursima nisam dovoljno snažna i ne mogu da ih ispratim. Uvek postoji neki zahtev koji ne mogu da ispunim. Ili je programom obuhvaćeno nešto što mi ne treba, ili konkurs podrazumeva ulaganja u vrednosti mnogo većoj nego što mi je potrebno – kaže Marija, koja još uvek ima entuzijazma da nastavi sa radom, mada ne krije da je on manji nego na početku pokretanja posla.

 

M. Antanasković

 

Projekat “Zdrava poljoprivredna proizvodnja – zdrava životna sredina i stanovništvo u Kuli” je sufinansiran sredstvima iz budžeta Opštine Kula. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

9. DECEMBAR 2022.