* Kako su se Milisavljevići odlučili za kvalitet vina, na svakom čokotu u proseku ostavljaju oko 1,2 kilograma grožđa, što je dovoljno za jednu buteljku

 

U opštini Kula, na ulasku u selo Lipar, s leve strane, nalazi se zasad grožđa i Vinarija “Milisavljević”. Glavni objekat, zgrada u kojoj se nalazi vinarija, barik sala i restoran za degustaciju, na prvi pogled izgledaju stari više decenija, možda i čitav vek. Ipak, činjenice su malo drugačije. Vinograd je podignut 2008. godine na površini deset hektara sa 50.000 čokota, a na ovom mestu je do 2007. godine bilo imanje “Đuro Strugar”, koje se bavilo poljoprivrednom proizvodnjom, ratarstvom i stočarstvom. Porodica Milisavljević je ovo imanje kupila pri privatizaciji s jasnim ciljem da obnovi tradicionalnu proizvodnju vina na Telečkoj visoravni. Naime, u doba vladavine Marije Terezije na Telečkoj visoravni su preovladavali vinogradi, zbog jako pogodnog tla za uzgoj vinove loze. Vinogradi su se rasprostirali od Kule do Bačke Topole, i od Sombora prema Apatinu. Dvadesetih godina prošlog veka počelo je njihovo krčenje, jer su potrebe tadašnjeg stanovništva bile drugačije, a Milisavljevići su među nekoliko porodica koji su se okrenuli iskustvima prošlosti kako bi izgradili budućnost. 

– Vinograd je u jednom komadu na deset hektara. Sve je skoncentrisano na jednom mestu, tako da, kad je berba, bukvalno ne prođe ni sat vremena od momenta branja grožđa do njegovog ulaska u zatvoreni sistem. To je dobro, jer ne može da dođe do oksidacije grožđa. U zasadu imamo otprilike  pola-pola, što se tiče belih i crvenih sorti. Od belih uzgajamo “žuti muskat”, “sovinjon blan”, “traminac” i “šardone”. Od crvenih tu je “game bojadiser” neutralna sorta i služi kao poboljšivač boje, zatim “merlot”, “pino noar” i “cvajgelt”, kaže Vladimir Milisavljević, koji sa svojim ocem Stevom brine o proizvodnji grožđa i vina. 

Ono što Milisavljevića izdvaja od ostalih vinara i vinogradara jeste upravo sorta grožđa “cvajgelt”, s obzirom na to da su jedini u Srbiji koji ga proizvode. Ideju da se ova sorta nađe u vinogradu dao je Stevo, inspirisan činjenicom da je vino od ovog grožđa konzumirao Tito, koji je posle Drugog svetskog rata zabranio uzgoj “cvajgelta” u tadašnjoj Jugoslaviji. Razlog zabrane je bio što je tvorac sorte “cvajgelt”, po kom je ovo grožđe dobilo naziv, bio na strani fašista. Ipak, ova činjenica nije omela Tita da uživa u bogatstvu ukusa vina od ovog grožđa. Reč je o vinu koje se lako pije. To je, u stvari, kako kaže Vladimir, poboljšana “frankovka”, odnosno kombinacija “frankovke” i “sen lorana”. Iako spada u laka vina koja se mogu piti i ceo dan, činjenica da ima oko 13 odsto alkohola baš i ne ide uz epitet “lako”.  

Na temeljima stare zgrade na ondašnjoj ekonomiji, 2009. godine su počeli radovi. Krenulo se sa kopanjem podruma – barik sale, a 2011. je izgrađena vinarija, kao i restoran za degustaciju vina. Vinogradi, vinarija, restoran za degustaciju na jednom mestu su, između ostalog, dobri preduslovi za razvoj vinskog turizma. Do perioda pre korone neretko su Vinariju “Milisavljević” posećivali domaći turisti, ali i gosti iz Slovenije, koji su bili posebno oduševljeni ambijentom, vinima, ali i lokalnom hranom. Ambijent prošlih vremena gostu pruža i sama sala restorana, gde dominiraju prirodni materijali, drvo i cigla. Vladimir smatra da njegova porodica ima osnov za razvoj vinskog turizma, a u ovoj nameri bi im u velikoj meri pomogli ucrtani vinski putevi u ovom delu Bačke. 

Barik sala ima posebnu draž. U njoj su smeštena barik burad, koja imaju zadatak da u sprezi tanina drveta od kojeg su izgrađena oplemene vino. Da bi se postigli nabolji efekti, temperatura u barik sali se održava tokom cele godine na oko 15 ˚C. U Vinariji “Milisavljević” se koriste hrastova barik burad iz Amerike, Mađarske, Francuske i iz okoline Kraljeva. Dosadašnje iskustvo je pokazalo da, iako naizgled nisu najlepša, najbolji efekat postižu burad napravljena od domaćeg hrasta. U barik sali se čuvaju i arhivska vina i to isključivo crvena jer, kako Vladimir objašnjava, bela vina ne treba da stoje. Ona sazrevaju četiri meseca i od tada do godinu dana samo raste njihov kvalitet, a posle opada. Tako naš sagovornik savetuje sve da ne čuvaju bela vina, već je najbolje popiti ih što pre. Za konzumaciju vina ima i savet “ukraden” od starijih ljudi, a to je da se vino pije viljuškom. 

Preduslov za kvalitetno vino jeste kvalitetno grožđe. Kako su se Milisavljevići odlučili za visok kvalitet vina, na svakom čokotu u proseku ostavljaju oko 1,2 kilograma grožđa, što je dovoljno za jednu buteljku. Kako ne bi došlo do problema usled bolesti ili štetočina, u zasadu se vodi svakodnevna briga, a ovo iziskuje stalnu prisutnost.

O zaštitnim merama brine stručno lice, jer se mora pravovremeno delovati. Uprkos visokim temperaturama tokom leta, na ovom području nema problema sa vlagom i to zahvaljujući dobrom zemljištu Telečke visoravni. Gornji i jedan sloj zemljišta ispod su dobro propusni za vodu, a kako se ispod njih nalazi glina, vlaga se dobro čuva. U nezi zasada, kao i zelenoj rezidbi, pomaže savremena tehnika, čija primena doprinosi povećanju efikasnosti u radu. 

Stručno lice, enolog Mirko Gagić, zaduženo je za proizvodnju vina. On je, kako kaže Vladimir, odgovoran za pravljenje vina, ali to vino mora najpre da se svidi Milisavljevićima. Godišnja proizvodnja je na niovu 70.000 litara. Neka od vina se prave kao čista, od jedne sorte grožđa, a druga su mešavine. Tako su u asortimanu crvena vina cvajgelt, kuve mistik koji je crvena kupaža, merlot, pino noar, game bojadiser, karlo nero. U ponudi je i vino spev, kombinacija merlota i mladog zelenog oraha, te se preporučuje i kao lek. Vino mirna luka je 100 odsto merlot. Žusot jeste bela kupaža, a naziv, iako podseća na fransuko poreklo, odaje kombinaciju: ž-žuti muskat, t-traminac, s-sovinjon. Ovu kombinaciju dopunjuje šardone. Šardi je čist šardone, a roze mileva je vino roze od pino noara. Za sva vina je jedna stvar zajednička, a to je da se prave od grožđa iz vinograda koje je tik uz vinariju. 

Visok kvalitet vina, što je potvrđeno brojnim priznanjima, doprineo je da se vina “Milisavljević” nađu na stolovima brojnih restorana. Osim toga, mogu se pronaći i u kulskom LAG-u “Srce Bačke”. 

Tekst i foto: M. Antanasković

 

Projekat “Zdrava poljoprivredna proizvodnja – zdrava životna sredina i stanovništvo u Kuli” je sufinansiran sredstvima iz budžeta Opštine Kula. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.

30. DECEMBAR 2022.