*  Polazna osnova kojom se rukovodi u proizvodnji zasnovana je na načelima koje je prihvatio pre jedne decenije pohađajući obuku za bavljenje organskom  proizvodnjom
 
Gajenje bostana je tradicija u mnogim sremskim selima, koja su po njemu postala prepoznatljiva. Među njima su i Kraljevci, selo nadomak Rume, u kome živi Nikola Čanardžić. U njegovoj porodici bavljenje poljoprivredom je tradicija, a bostan zauzima posebno mesto. Deda Nikola bi danas bio ponosan da vidi svog unuka, imenjaka, kako nastavlja ono što je on započeo. 
Čanardžići obrađuju oko 110 hektara zemlje, od kojih je 12 njihovo, a ostalo je u zakupu.
– Na ovoj površini koju obrađujem ne mogu da izdvojim dominantnu kulturu, jer moram da poštujem plodored, kako bi njive bile čiste, a prinos dobar –  ističe Nikola. – Tako pšenica zauzima jednu trećinu površina, na drugoj trećini nalazi se bostan, suncokret i soja, a na trećoj je zastupljen kukuruz.
Ipak, bostan zauzima posebno mesto. Nekada se na sremskim njivama gajila lubenica “kraljica slasti”, na koju su svi bili ponosni. Uvođenjem novih sorti i novih tehnologija u  proizvodnju polako je gubila primat. To se desilo i sa dinjom “cerovačom”, koja je nekad bila najpopularnija sorta na sremskim poljima, a zamenila ju je desertna dinja. 
I Nikola Čanardžić je svoju proizvodnju prilagodio zahtevima tržišta. Od bostana ne odustaje i gaji ga na 2,2 hektara.
Bitan faktor u proizvodnji svakako su vremenski uslovi. Suša je obeležila ovu proizvodnu godinu, što će se svakako odraziti na prinos svih useva. Zahvaljujući bunaru koji je Nikola iskopao u ataru nasred njive, na udaljenosti jedan i po kilometar od sela i sistemu za navodnjavanje “kap po kap”, koji je uveo u proizvodnju, njegov bostan nije osetio ove ekstremne proizvodne uslove. 
Pobornik je zdrave hrane, proizvedene po organskim principima, odnosno sa što manje hemije. Pre jednu deceniju pohađao je kurs organske proizvodnje, koji je vodila emerita prof. dr Branka Lazić. Osnovna načela koja je tada prihvatio, iako se ne bavi organskom nego konvencionalnom proizvodnjom, i dalje su mu polazna osnova kojom se rukovodi kad počinje bilo koju  proizvodnju. 
Proizvodnja rasada bostana kod ovog proizvođača se odvija u plasteniku. Zavisno od vremenskih prilika, počinje u februaru ili martu. Ove godine je bilo hladno, pa je počela  u martu.
Za ovogodišnju proizvodnju Čanardžić je nabavio 2.000 kalemova iz Deronja, a 4.000 je sam kalemio. Proizvodnja bostana je tunelska, a odvija se na njivi nađubrenoj stajnjakom. Rasad rasađuje u aprilu, a ovog proleća sve vreme dok je postavljao foliju duvao je vetar, što je otežavalo rasađivanje. 
Direktna setva je bila od 1. do 15. maja. Sve vreme bostan je navodnjavan, tako da je i ovogodišnji prinos dobar, a plodovi su dostigli željenu veličinu i slast.
– Prvi plodovi za berbu su prispeli u junu. S obzirom na to da je setva bila etapna, braće se do avgusta. Prinos je dobar kad je između 35 i 45 tona po hektaru, kaže Čanardžić.
Prodaja se odvija na veliko, na kućnom pragu. Za ovaj bostan postoji veliko interesovanje, tako da godinama dolaze poznati kupci, a u toku su i pregovari da se nađe u ponudi velikih marketa.
Uspeh koji Nikola postiže u ovoj proizvodnji ne bi bio tako velik bez podrške i pomoći svih ukućana. Sinovi Aleksandar i Dušan su pogotovo od velike pomoći. Dušan, diplomirani inženjer fitomedicine, pomaže i  stručnim savetima.
Čanardžići imaju san kojem teže, a to je da idu napred. Nikola želi da poveća obradive površine na 150 hektara. Misli da je to realno, jer poseduje svu potrebnu mehanizaciju i to novije agregate.
 Kako kaže, za nekoga ko zaista voli zemlju i rad na njoj, nema ništa lepše nego obrađivati je, a pogotovo ako se poštuju osnovni principi da se sačuva ovaj dragoceni resurs. 
I na polju stočarstva takođe ima planove. Zagovornik je tvrdnje da je stočarstvo sastavni deo života na selu. Nikola je ljubitelj govedarske proizvodnje, ali dok ne osposobi štalu po evropskim standardima, da bude lepa i moderna, neće ništa počinjati. 
Živeti u skladu s prirodom danas je privilegija, a Čanardžići  imaju tu povlasticu. 
 
Tekst i foto:  Tamara Gnip
 
Projekat “Zdrava poljoprivredna proizvodnja – zdrava životna sredina i stanovništvo u Rumi” je sufinansiran sredstvima iz budžeta Opštine Ruma. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
5. AVGUST 2022.