*  U pčelarstvu su, po rečima Stevanovića, najvažnije tri stvari: da se zna kad šta medi, da se upozna sa tehnologijom pčelarenja i da se upoznaju bolesti pčela
 
Rade Stevanović, pčelar iz Apatina, već 21 godinu uspešno se bavi pčelarstvom. Istovremeno je i predsednik apatinskog Društva pčelara „Dunav“, koje je poznato u Srbiji po broju članova, jer okuplja 180 pčelara i ima oko 11 hiljada košnica na području opštine Apatin. Za pčelare ovog društva kaže da su dosta složni, sarađuju, pomažu jedni drugima i vode brigu o pčelama. 
Stevanović kaže da je sasvim slučajno počeo da se bavi pčelarstvom, kada je, radeći kao policajac na granici kod Bogojeva, pročitao u novinama lep članak o pčelaru iz Slavonije. Tada je došao na ideju da i on počne time da se bavi. Nazvao je svog profesora koji je, inače, bio pčelar i zamolio ga da mu bude mentor, što je on i prihvatio. 
Danas Stevanović ima 160 pčelinjih društava, proizvodi i matice, prikuplja matičnu mleč i polen, a u poslovima mu pomažu supruga, ćerka i zet.
Apatin je, po rečima našeg sagovornika, fantastično mesto za pčelarstvo jer se nalazi na obali Dunava, a tu za pčele uvek ima neke paše. Značajan broj pčelara iz Sombora i okolnih mesta drži pčele na području ove opštine. Preporuka je da se drži do 30 košnica na jednom mestu, ali ovde postoji problem prenaseljenosti, jer drže 50 i više košnica, što nije dobro.
Društvo pčelara sarađuje sa rukovodstvom Opštine Apatin koje vodi računa o pošumljavanju i sadi posebno bagremove šume. 
- Pre dve godine smo imali akciju koju je pokrenula Opština, a pčelari i lovci su je podržali i posadili tri hiljade sadnica bagrema. Međutim, neki poljoprivrednici su bili malo nesavesni i orali do asfalta, pa su uništili te sadnice. Onda smo mi kao udruženje došli na ideju da iz svojih sredstava obezbedimo sadnice bagrema i ponudimo građanima opštine Apatin da ih posadimo na zemljištu koje nije za poljoprivrednu obradu. Imali smo izuzetan odziv građana i oko 25 hiljada sadnica koje smo kupili, posadili smo tako da smo prošle godine napravili jednu lepu šumu. Akciju ćemo nastaviti ove i narednih godina da bismo poboljšali pčelinju pašu i unapredili stanje životne sredine u Vojvodini, jer je poznato da Vojvodina ima svega oko šest odsto površina pod šumama, ističe Stevanović. 
Bagrem je, kako kaže naš sagovornik, za pčelare „sveto drvo“. Sadnice su jeftine, lake za održavanje, ne treba ih zalivati, brzo rastu, a imaju višestruku namenu. Odlične su za ogrev, stubove, a u poslednje vreme od ovog drveta se pravi i parket, pa je preporuka da se sadi što više bagrema. Med od bagremove paše je kvalitetan i može po odličnoj ceni da se izveze u inostranstvo. 
U pčelarstvu su, po rečima našeg sagovornika, najvažnije tri stvari: da se zna kad šta medi, da se upozna sa tehnologijom pčelarenja i da se upoznaju bolesti pčela.
- Mi smo pčelari koji sele košnice, kaže Stevanović. - Idemo na pašu bagrema do Tavankuta. Ove godine smo selili košnice na suncokretovu pašu na Telečku visoravan kod Aleksa Šantića, Stanišića, Riđice, Bajmoka. Takođe, selimo pčele i na uljanu repicu.
Kad u prirodi nema nektara, onda, kako kaže ovaj pčelar, moraju da prihranjuju pčele, a na ovom području posle bagrema ništa ne medi, pa zato moraju da prihrane pčele da ne bi matice sa slabim društvom otišle na pašu suncokreta. 
- Kad se vratimo sa suncokretove paše, ovde uz Dunav imamo jedan mali problem. Naime, dočeka nas šumska medljika, koja je loša za zimovanje pčela, pa onda moramo da ih prihranimo sa tri-pet kilograma šećera da bi u toku zime mogle da izdrže do marta. Obično ostavljam 15-20 kg meda u košnici da bih bio siguran da će pčele imati dovoljno hrane jer, ako je jaka zima, onda troše više. Na kraju sezone, po završetku suncokretove paše, kreće zaštita od varoe. To je najopakija bolest koja može da uništi pčelinje društvo, kaže Stevanović.
Med je zreo za vrcanje kad je najmanje 70% saća poklopljeno, ali Stevanović nastoji da ono bude poklopljeno na ramovima i do 100%. Ima merače vlage, koja ne sme da bude iznad 20%, a idealno je da bude ispod 17%.
Košnice našeg sagovornika su kombinacija tipa LR, koje koristi za plodište, i farar, za medišta. Ima i pčelarsku prikolicu, ali ona je na prvoj lokaciji, gde su isključivo farar ramovi. Pčelari iz udruženja najčešće imaju košnice tipa LR i farar, a deo njih koristi AŽ košnice postavljene na prikolice.
- Pčelarstvo je visoko rizičan posao, nekada prinos meda bude 40-50 kg po košnici. Ove godine je bagrem dobro medio na području Bajmoka i Tavankuta, pa sam dobio, u proseku, 15-20 kg, a loše na području opštine Apatin, gde je u proseku bilo 7-10 kg po košnici. Med prodajemo na kućnom pragu, neki pčelari na pijaci, a deo njih prodaje na veliko. Imamo velike kupce s kojima sarađujemo godinama.
Naš sagovornik kaže da imaju veliki problem sa nesavesnim poljoprivrednicima koji upotrebljavaju hemijska sredstva i, na žalost, nanose velike štete pčelarima, odnosno dovode do uginuća pčela. 
- Oni prskaju poljoprivredne kulture u cvatu, što je zakonom zabranjeno i izuzetno kažnjivo, a ne vode računa o tome da im pčele oprašivanjem povećavaju prinos i do 70% kod pojedinih useva. Mi nismo za kažnjavanje, već molimo poljoprivrednike da, ako moraju da prskaju, obaveste komšije pčelare i da to rade u večernjim časovima, kad su pčele u košnicama. Imamo problema i sa tretiranjem komaraca, posebno kod avio-tretmana. Nisu u pitanju samo pčele, ima i drugih korisnih insekata koji stradaju. To bi trebalo da se reši na neki drugi način i da se primenjuju ekološka sredstva, kao što je to slučaj u, na primer, Austriji, poručuje Stevanović.
Snežana Vukelić
 
ZADOVOLJNI SARADNJOM SA OPŠTINOM APATIN
 
Rade Stevanović ističe da su zadovoljni saradnjom njihovog društva pčelara sa Opštinom Apatin. Opština raspisuje konkurse za pčelare, za kupovinu pčelarske opreme, koju subvencioniše u vrednosti do 150 hiljada dinara. To mnogo znači mladim pčelarima početnicima koji tako mogu da kupe vrcaljke, košnice, pčelinja društva i drugo.
 
PORUKA MLADIM PČELARIMA
 
- Mladi koji žele da se bave pčelarstvom prvo treba da se učlane u lokalno udruženje pčelara, upoznaju neke starije pčelare i nađu sebi mentora. On će ih uputiti i upoznati kad i šta medi, o pčelinjim bolestima, što je najvažnije u pčelarstvu, ali i pomoći im da zavole ovaj posao, poručuje naš sagovornik. - Treba i da provere da li su alergični na ubod pčele i, ukoliko jesu, ne mogu da se bave ovim poslom jer je rizično i može da dovede i do smrtnog ishoda. Svega tri odsto ljudi je alergično. Neko malo više otiče, a neko uopšte ne otiče od uboda pčele. Ja više ne otičem, a dnevno me ubode između 30 i 50 pčela, kaže Stevanović.
 
Projekat “Zdrava poljoprivredna proizvodnja - zdrava životna sredina i stanovništvo u Apatinu” sufinansiran je sredstvima iz budžeta Opštinske uprave Apatin. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
8. JUL 2022.