ČESTO SE SUSRECEMO S IZRAZOM PRECIZNA POLJOPRIVREDA, ŠTA ONA DANAS ZAPRAVO PODRAZUMEVA I KOLIKO SE RAZLIKUJE OD NAČINA NA KOJI SE POLJOPRIVREDA VODILA PRE DESET ILI DVADESET GODINA?
- Precizna poljoprivreda danas podrazumeva prelazak sa upravljanja celom parcelom kao jednom uniformnom celinom na upravljanje specifičnim delovima parcele (tzv. mikrolokacijama). Pre dvadeset godina, pristup je bio šablonski - ista količina semena, đubriva i zaštitnih sredstava primenjivala se na svaki kvadratni metar njive, bez obzira na to što kvalitet zemljišta ili stanje useva na toj istoj njivi varira. Danas, zahvaljujući satelitima, dronovima i senzorima, parcela se sagledava u visokoj rezoluciji. Primenjuju se inputi isključivo tamo gde su, kada su potrebni i u tačno određenoj meri. To je suštinska razlika – prelazak sa "proseka" na preciznu meru objašnjava Master inženjer poljoprivrede Lazar Turšijan je doktorand agronomije. Zaposlen je kao asistent na Departmanu za poljoprivrednu tehniku Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
ROBOTI, DRONOVI, GPS NAVOĐENjE, SENZORI I VEŠTAČKA INTELIGENCIJA SVE VIŠE ULAZE U POLjOPRIVREDU. KOJE OD OVIH TEHNOLOGIJA DANAS IMAJU NAJVEĆU PRAKTIČNU PRIMENU?
- U ovom trenutku, daleko najveću i najmasovniju praktičnu primenu imaju sistemi za satelitsko (GPS/RTK) navođenje traktora i poljoprivrednih mašina. Autopilot sistemi su postali standard, a ne luksuz. Odmah za njima, tu su poljoprivredni dronovi – kako multispektralni za mapiranje i analizu stanja useva, tako i oni većeg kapaciteta (poput DJI Agras serije) koji se koriste za tretiranje iz vazduha. Dronovi trenutno doživljavaju pravu ekspanziju jer rešavaju konkretne probleme na terenu u realnom vremenu. Veštačka inteligencija i napredni senzori su integrisani u ove sisteme, ali kao samostalne jedinice još uvek traže put do šire primene na našem tržištu.
KOLIKO SU SISTEMI PRECIZNE POLjOPRIVREDE TRENUTNO ZASTUPLjENI KOD NAS? DA LI IH KORISTE SAMO VELIKA GAZDINSTVA ILI POSTAJU DOSTUPNI I MANjIM PROIZVOĐAČIMA?
- Zastupljenost raste iz sezone u sezonu. Nekada je važilo pravilo da je ova tehnologija rezervisana isključivo za velike kombinate i kompanije sa hiljadama hektara. Međutim, pad cena hardvera (poput pristupačnijih sistema za automatsko upravljanje) i pojava kompanija koje nude digitalno mapiranje i tretiranje dronovima kao uslugu, potpuno su promenili igru. Danas manji i srednji proizvođači ne moraju nužno da kupe skupi dron ili softver; oni mogu da angažuju stručnjake koji će im taj posao obaviti, čime vrhunska tehnologija postaje dostupna svima, nezavisno od veličine gazdinstva.
ŠTA JE TRENUTNO NAJVEĆA PREPREKA NjIHOVOM ŠIREM UVOĐENjU NA POSEDE – CENA OPREME, NEDOSTATAK ZNANjA, VELIČINA GAZDINSTVA ILI NEŠTO DRUGO?
- Iako se često misli da je cena glavni faktor, praksa pokazuje da je najveća prepreka zapravo nedostatak specifičnog znanja i u određenoj meri, tradicionalni način razmišljanja. Tehnologija se razvija brže nego što naši proizvođači uspevaju da usvoje nova znanja potrebna za njeno korišćenje. Kupovina opreme je samo prvi korak; njena pravilna kalibracija, obrada podataka i donošenje pravih agronomskih odluka na osnovu tih podataka zahtevaju obuku. Veličina gazdinstava i usitnjenost parcela svakako jesu izazov, ali edukacija ostaje ključni faktor.
SVE ČEŠĆE SE GOVORI I O AUTONOMNIM TRAKTORIMA I POLjOPRIVREDNIM ROBOTIMA. KOLIKO SMO DALEKO OD TOGA DA TAKVE MAŠINE POSTANU UOBIČAJENA SLIKA NA VOJVOĐANSKIM NjIVAMA?
- Ako govorimo o "uobičajenoj slici", verujem da nam je potrebno još nekoliko godina. Tehnološki, te mašine su već spremne i testirane, ali prelazak sa testnih poligona na masovnu upotrebu na našim njivama zahteva rešavanje zakonodavnih okvira, bezbednosnih standarda i unapređenje infrastrukture (poput stabilnog i kvalitetnog RTK signala u svakom ataru). Ipak, stvari se kreću brzo. Manje autonomne platforme, poput specijalizovanih robota za voćnjake ili robota-kosilica za održavanje pojaseva, mogle bi mnogo brže da zažive nego teški autonomni traktori.
DA LI ROBOTIZACIJA MOŽE DA BUDE ODGOVOR I NA SVE IZRAŽENIJI NEDOSTATAK RADNE SNAGE U POLjOPRIVREDI?
- Apsolutno, To zapravo i jeste jedan od glavnih pokretača čitave industrije. U Vojvodini, ali i širom Evrope, pronalaženje kvalifikovanih traktorista i sezonskih radnika je postalo ozbiljan problem. Upotrebom drona za prskanje, jedan operater može da uradi posao za koji bi tradicionalno bilo potrebno angažovanje više ljudi i teške mehanizacije, uz mnogo manji rizik od gaženja useva. Automatizacija ne služi da "otme" poslove, već da nadomesti radnu snagu koja već sada nedostaje, uz istovremeno povećanje bezbednosti i preciznosti.
KADA PROIZVOĐAČ ULOŽI U PRECIZNU TEHNOLOGIJU, GDE SE NAJBRŽE VIDI EKONOMSKA KORIST – KROZ MANjU POTROŠNjU GORIVA, ĐUBRIVA I PESTICIDA, MANjE RADA ILI KROZ VEĆE PRINOSE?
- Ekonomska korist se najbrže oseti kroz drastično smanjenje direktnih troškova inputa – dakle goriva, semena, đubriva i hemije. Razlog je jednostavan: eliminacijom preklapanja prohoda na parceli (zahvaljujući preciznoj navigaciji) ostvaruju se uštede koje idu i do 10-15% u prvoj sezoni. Dugoročno gledano, varijabilna primena đubriva dovodi do ujednačavanja parcele i povećanja prinosa, ali onaj trenutni "povrat investicije" koji poljoprivrednik vidi odmah u novčaniku dolazi kroz uštedu repromaterijala.
DA LI ĆEMO ZBOG KLIMATSKIH PROMENA DOĆI U SITUACIJU DA PRECIZNA POLjOPRIVREDA VIŠE NE BUDE PREDNOST, VEĆ PRAKTIČNO NEOPHODNOST ZA ODRŽIVU PROIZVODNjU?
- Već smo došli u tu situaciju. Klimatski ekstremi, suše i nepredvidive padavine ne ostavljaju nam prostor za greške i rasipanje resursa. Voda i kvalitetno zemljište postaju resursi koji moraju brižljivo da se čuvaju. Precizna poljoprivreda nam omogućava da optimizujemo navodnjavanje, da biljci damo hranu tačno onda kada može da je usvoji, i da smanjimo stres biljaka hemijskim tretmanima. Bez ovakvog pristupa, konvencionalna proizvodnja će postati ekonomski i ekološki neodrživa.
IMALI STE PRILIKU DA NEDAVNO BORAVITE U PEKINGU I VIDITE KAKO SE POLjOPRIVREDNA TEHNOLOGIJA RAZVIJA U KINI I SVETU. ŠTA JE NA VAS OSTAVILO NAJSNAŽNIJI UTISAK?
- Tokom boravka na međunarodnoj letnjoj školi u organizaciji Kineskog poljoprivrednog univerziteta u Pekingu, najsnažniji utisak na mene ostavila je neverovatna skala digitalizacije i povezanost između nauke, industrije i samih proizvođača. Tamo primena tehnologije nije izuzetak, već standardni deo poljoprivredne strategije. Impozantan je stepen integracije – senzori u zemljištu, dronovi u vazduhu i autonomni sistemi na zemlji "komuniciraju" međusobno na jedinstvenim softverskim platformama, omogućavajući potpuno digitalizovano upravljanje farmama.
POSTOJI LI NEŠTO ŠTO STE VIDELI U KINI, A ZA ŠTA BISTE VOLELI DA ZA NEKOLIKO GODINA VIDITE I NA NAŠIM NjIVAMA?
- Voleo bih da vidim viši stepen integrisanosti i dostupnosti tih ekosistema našim poljoprivrednicima. Kineski model pokazuje kako snažan razvoj domaćih tehnoloških rešenja može da pojeftini opremu i učini je dostupnom masama. Pored naprednih dronova za koje već polako imamo infrastrukturu, voleo bih da vidim veću primenu daljinski kontrolisanih i potpuno autonomnih robotskih platformi za teže terene, kao i uspostavljanje jedinstvenih digitalnih baza gde bi poljoprivrednik na svom pametnom telefonu imao kompletnu dijagnostiku stanja svoje njive u realnom vremenu.
KAKO ZAMIŠLjATE JEDNU PROSEČNU VOJVOĐANSKU NjIVU ZA DESET GODINA – KOLIKO ĆE NA NjOJ BITI LjUDI, A KOLIKO ROBOTA, SENZORA, DRONOVA I AUTONOMNIH MAŠINA?
- Uloga čoveka će se iz korena promeniti – on više neće biti fizički izvršilac operacija (vozač traktora), već menadžer sistema. Zamišljam njivu na kojoj pametne meteorološke stanice i senzori u zemljištu šalju podatke algoritmu, koji zatim daje preporuku, a poljoprivrednik preko tableta odobrava zadatak. Tada autonomni traktor ili flota dronova izlaze na teren i obavljaju posao. Ljudi će i dalje biti nezamenljivi u donošenju strateških odluka, ali će fizički rad biti prepušten mehanizaciji vođenoj podacima.
AKO BISTE NAŠEM POLjOPRIVREDNIKU PREPORUČILI SAMO JEDNU TEHNOLOGIJU U KOJU DANAS VREDI INVESTIRATI, KOJA BI TO BILA I ZAŠTO?
- Sistem za automatsko upravljanje (autopilot) uz RTK korekciju za traktore je temelj. Najbrže se isplati kroz smanjenu potrošnju goriva, semena i hemije zbog eliminacije preklapanja prohoda. Pored toga, smanjuje umor operatera, omogućava rad noću i u uslovima smanjene vidljivosti, i što je najvažnije – predstavlja osnovu (hardversku preduslovnost) za uvođenje svih ostalih faza precizne poljoprivrede kasnije, poput varijabilnog đubrenja ili setve, mišljenja je master inž. Lazar Turšijan.
Tamara Gnip
Projekat "Ekološke prakse u Novom Sadu: Dobro za prirodu, dobro za ljude" je sufinansiran sredstvima iz budžeta Grada Novog Sada-Gradske uprave za kulturu grada Novog Sada. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
