Posle nezapamćenih vrućina i suše koja se protegnula kroz čitavo leto, dan je primetno kraći i na pčelinjacima se sve jasnije oseća približavanje perioda mirovanja. Gledano u celini, pčelinja društva ove godine deluju nešto bolje nego lane – jača su i imaju više hrane. Ipak, visoke temperature i dugotrajna suša ostavile su posledice: u košnicama se primećuje smanjenje površine legla i broja pčela. Tamo gde je bilo bolje paše u drugoj polovini leta ili gde su društva redovno prihranjivana, stanje je povoljnije.
Ipak, postoji opasnost da se ponovi prošlogodišnja situacija sa naglim slabljenjem društava, napuštanjem košnica i pojavom pčela sa oštećenim krilima. Zato je septembar mesec kada se na pčelinjaku sabiraju utisci i ispravljaju propusti iz prethodnog perioda. Ako smo tokom avgusta postupali savesno, sada nas očekuje mirniji ritam i završni koraci u pripremi zajednica za zimu. Iskustvo nas uči da je jesen temelj prolećnog uspeha – kako prezimiš, tako ćeš i vrcati.
Pročitaj više: Novi parazit pčela na samo 1.600 kilometara od Srbije!
Pčele koje nose zimu
Pčele koje se izvedu tokom septembra imaju poseban značaj za opstanak društva. One će nositi najveći teret zime, održavati klube i dočekati prve prolećne paše. Njihova vitalnost neposredno zavisi od kvaliteta hrane, saća i mikroklime u košnici. Zato je sada pravi trenutak da proverimo stanje i donesemo promišljene odluke.
Pčelinja društva osećaju dolazak hladnijih dana. Leglo se postepeno smanjuje, a iznad njega se formira medna kapa, važna za termoregulaciju klubeta. Pčele zatvaraju pukotine propolisom, štiteći zajednicu od promaje i uljeza. Ako smo se uzdržali od preteranog oduzimanja meda nakon početka avgusta, zalihe bi sada trebalo da budu zadovoljavajuće.
U našim klimatskim uslovima, okvirna količina meda potrebna za prezimljavanje iznosi oko 20 kilograma. Osim što predstavlja osnovni izvor energije, med ima i važnu fizičku osobinu: sporo se zagreva i dugo zadržava toplotu. Medna kapa iznad legla tako predstavlja svojevrsni toplotni štit. Kako se uslovi u košnici menjaju, klube se pomera prema raspoloživim zalihama hrane.
Ramovi u plodištu treba da budu izgrađeni od radiličkog saća, po mogućnosti onog u kojem je izvedeno nekoliko generacija pčela. Ne devičansko, svetložuto saće, već ono tamnije, boje roze vina – čvrsto, čisto i funkcionalno. Najbolje je kada su pčele same formirale zimsko gnezdo na takvom saću još tokom prethodnog perioda. Njihov instinkt često je pouzdaniji od preteranog mešanja i preuređivanja saća koje pčelar, iz najbolje namere, može da napravi.
Neželjeni gosti: miševi, rovčice i leptiri
Kako se sakupljanje oskudne letine sa polja privodi kraju, mali glodari počinju da se približavaju pčelinjacima tražeći sebi mesto za zimovanje. Kao da pčelama i pčelarima nije dovoljno problema sa bespašnim periodom i grabeži, pojavljuju se i uobičajeni neželjeni gosti – poljski miševi i rovčice, ali i leptiri medojedi.
Kada uđu kroz leto, osim što mogu da jedu med i oštećuju saće, njihovo prisustvo uznemirava čitavu zajednicu. Takva košnica ima znatno manje izgleda da uspešno dočeka proleće. Dugogodišnje iskustvo ukazuje da čak i društva u kojima su miševi boravili samo privremeno, a potom bili izbačeni i stanje sanirano, posle takvog stresa teško prezimljavaju. Zato je neophodno već sa prvim hladnijim danima, kada se u okolini primećuje da nestaje prirodne hrane, a pčele se sve više okupljaju u klube, zaštititi košnice od ovih napasnika.
Matična rešetka dobija novu ulogu
Uobičajen način zaštite od glodara jesu češljevi koji se postavljaju na leta. Odavno se proizvode i plastični, ali je plastika uglavnom mekša i manje otporna na oštre zube glodara. Tokom dugih i hladnih zima glad može da ih natera da pokušaju da provale u košnicu čak i grickanjem sastava između podnjače i plodišnog nastavka, pa ni plastična zaštita ne mora biti dovoljna.
Metalni češljevi su sigurniji, ali imaju i svoje nedostatke. Tokom lepih zimskih dana, kada pčele izlaze na pročisne letove, ograničavaju prolaz jer je otvora za prolazak malo. Još veći problem može nastati rano u proleće, kada se polenarice vraćaju sa tovarima dragocenog svežeg polena – uski otvori mogu skidati polen sa njihovih nožica i tako deo unosa propada.
Postoji, međutim, jedno jednostavno i veoma efikasno rešenje koje mnogi pčelari već koriste – matična rešetka. Kako ona u ovo doba godine više nije potrebna za svoju osnovnu namenu, može dobiti sasvim novu ulogu: da zaštiti pčelinju zajednicu od neželjenih gostiju.
Po lepom i blagom jesenjem vremenu, prilikom još jednog pregleda stanja u košnici, tela se mogu skinuti i odložiti sa strane. Podnjača se pregleda, očisti i postavi se letvica sa suženim letom u zimskom položaju. Zatim se na podnjaču postavlja uokvirena žičana matična rešetka, ali naopako, tako da otvor predviđen za gornje leto bude okrenut prema donjoj strani. Na rešetku se vraćaju tela košnice, a košnica se zatvara.
Na taj način plodišni nastavak ostaje na okviru u kojem se nalazi žičana rešetka i praktično je odvojen od podnjače. Između njih ostaje plitak prostor kroz koji mogu pokušati da se provuku neželjeni gosti, ali ih iznad rešetke ne čeka ništa što bi im bilo dostupno. Sve bogatstvo košnice nalazi se iznad metalne, za njih neprobojne prepreke. Ono što ih tamo očekuje jesu samo ubodi pčela.
Pčele kroz rešetku normalno prolaze, polenarice unose svoj tovar, a trutova u ovo doba godine ionako više nema. Pošto su otvor na letu i otvor na rešetki jedan uz drugi, nema opasnosti od zbunjivanja pčela. Već posle nekoliko minuta stražarice zauzimaju svoja mesta, a saobraćaj kroz leto odvija se normalno.
Ne samo miš i rovčica, već i druge štetočine imaju problema sa ovakvom barijerom. Leptir medojed ne može da prođe kroz rešetku, već u uskom prostoru postaje lak plen pčelama. Čak i zolje imaju problema da se provuku kroz otvore, o čemu svedoči broj njihovih mrtvih tela koja pčele izbacuju ispred košnice.
Tako matična rešetka, napravljena za sasvim drugu namenu, umesto da tokom zime ostane beskoristan deo pčelarske opreme, dobija novu ulogu u zaštiti pčelinje zajednice.
Pročitaj više:Rtanjскi med: čuvar prirode i tradicije
Septembar odlučuje o proleću
Septembar je vreme kada se pčelar pokazuje kao strateg. Više se ne juri za pašom i ne eksperimentiše se bez potrebe – sada se gradi stabilnost zajednice. Svaka odluka doneta u ovom mesecu može imati odjek nekoliko meseci kasnije, kada se pčelinje klube bude borilo sa zimom i kada će od njegovog stanja zavisiti prvi prolećni razvoj.
Ako smo pažljivo birali saće, obezbedili dovoljno kvalitetne hrane, zaštitili košnicu od neželjenih gostiju i poštovali prirodni ritam zajednice, možemo mirnije ući u zimu. Sada je vreme za završne provere, a ne za velike zahvate. Mirna jesen – snažno proleće.
Dejan Kreculj
669519497885b9c025270d411787225076330.webp&w=3840&q=75)
