Spaljivanjem žetvenih ostataka sami sebi nanosimo mnogo veću štetu nego korist. Neki poljoprivrednici su navikli da spaljuju žetvene ostatke kukuruza misleći da će olakšati oranje ili pripremu zemljišta za setvu naredne kulture. Mnogo je veća šteta koja pri spaljivljnju nastaje. Velike površine zemljišta u Srbiji oskudevaju u potrebnoj količini organske materije, koja je neophodna za korisnu aktivnost mikroorganizama. Stajsko đubrivo se sve ređe unosi, jer je sve manje stoke pa su raspoložive količine stajnjaka sve manje. Ako ga već nema dovoljno dužni smo da vodimo računa o gazdovanju žetvenim ostacima. Realan problem kod srpskih proizvođača je nedovoljna opremljenost jačom mehanizacijom, sa kojom bi uspešno savladali žetvene ostatke i izmešali ih sa oraničnim slojem zemljišta. Plugovi se sve ređe koriste za osnovnu obradu, sa kojim se jedino mogla zaorati veća masa žetvenih ostataka koju ostavlja kukuruz. Treba napomenuti da u sušnim jesenima upotreba pluga i nije moguća, pa ih zamenjuju tanjirače, razrivači i druga oruđa, koja prilikom primene ne prevrću oranični sloj zemljišta.
Pročitaj više: Paljenje strnjike ugrožava živote, pet satelita prati teritoriju Srbije
Šta se gubi prilikom spaljivanja ?
Sagorevanjem organske materije u atmosferu odlazi 20 do 40 kg/ha azota, velika količina ugljenika i deo sumpora. Količine žetvenih ostataka zavise od gajene kulture. Najviše ostavlja kukuruz (8 -10 t/ha), zatim strna žita, pšenica i ječam, (4 -6 t/ha). Manje količine žetvenih ostataka ostavljaju soja i suncokret. Treba uvek imati na umu da razlaganje organske materije u zemljištu obavljaju korisni mikroorganizmi, poboljšavajući pri tom njegovu strukturu i povećavajući kapacitet za vazduh i vodu. Time se olakšava razvoj korenovog sistema u dublje slojeve, njegovo usvajanje hranjivih materija i iz podoraničnih slojeva zemljišta.
Kako pripremiti zemljište za jesenju setvu?
Ekstremna suša koja je zadesila polja ove godine, praktično onemogućava obradu, a i setvu. Spaljivanje žetvenih ostataka je zabranjeno, štetno, a nosi i rizik od izbijanja velikih, nekontrolisanih požara. U ovom periodu je nemoguća upotreba pluga. Alternativna oruđa imaju ograničen učinak ukoliko žetveni ostaci nisu dobro usitnjeni i ravnomerno raspoređeni po površini zemljišta. Iza preduseva soje ili suncokreta, kao i posle vađenje šećerne repe zemljište če moći da se usitni dovoljno za setvu strnih žita.
Ne sme se zaboraviti na upotrebu mineralnih đubriva pre setve!
Prof. dr Miroslav Malešević
.jpg&w=3840&q=75)
