Optimalna ishrana biljaka podrazumeva snabdevenost biljaka hranljivim elementima potrebnim za formiranje i rast vegetativnih i generativnih organa. Makroelementi su oni elementi za kojima biljka ima najveće potrebe. Ovu grupu čine primarni makroelementi, azot (N), fosfor (P), kalijum (K), i sekundarni magnezijum (Mg), kalcijum (Ca) i sumpor (S).
Azot (N) – Vitalan elemenat neophodan za vegetativni i generativni rast i razvoj biljke. Nedostatak azota manifestuje se kroz žućenje lišća, smanjeni porast biljke i veličine plodova, smanjenu otpornost prema biljnim bolestima. Višak azota izaziva preterano bujan porast vegetativnih organa dok se generativni slabije formiraju, sazrevanje plodova je prolongirano, povećana je osetljivost na biljne bolesti.
Fosfor (P) - Neophodan elemenat za razvoj generativnih organa, porast biljke, deobu ćelija, bolje ukorenjavanje biljaka, razvoj semena i ploda kao i rano sazrevanje plodova. Nedostatak fosfora usporava rast biljke, stvaranje cvetnih i lisnih pupoljaka. Listovi su na početku tamno zelene boje, dok kasnije dobijaju crveno-ljubičastu boju. Višak se retko javlja, ali kada se javi prouzrokuje smanjeni porast biljke, a na listovima se uočavaju tamno mrke pege.
Pročitaj više: Voćarstvo traži znanje, strpljenje i upornost
Kalijum (K) - Element koji ima važnu ulogu u metabolizmu biljke (usvajanje i transport svih hranljivih materija i vode). Sadržaj kalijuma utiče na kvalitet, boju i krupnoću ploda, povećava otpornost biljaka na napad bolesti. Nedostatak kalijuma uočava se na najstarijem lišću u vidu hlorotičnih i nekrotičnih pega na ivicama listova koji se uvijaju.
Kalcijum (Ca) - Izuzetno važan elemenat za strukturu ćelijskih membrana. U njegovom odsustvu ćelije pucaju. Simptomi nedostatka kalcijuma uočavaju se na najudaljenijim delovima biljke i na mladom tkivu (vrh korena, plodovi, ivice mladih listova).
Magnezijum (Mg) - Važan sastojak hlorofila i brojnih fizioloških procesa u biljci. U slučaju nedostatka magnezijuma dolazi do prestanka fotosinteze i razgradnje hlorofila. Simptomi nedostatka magnezijuma uočavaju se na starijem lišću, u vidu intervenozne hloroze - nervi ostaju zelene boje, a površina između njih je žuta.
Sumpor (S) - Ulazi u sastav proteina, enzima, koenzima, aminokiselina. S obzirom na njegovu nepokretljivost u biljci, simptomi se uočavaju na mladim listovima. Biljka je zaostala u rastu, listovi dobijaju zeleno-žutu boju, prvobitno samo oko laterarnih nerava, a kasnije i po celoj površini. Stabljike su tanke i kratke.
Cilj optimalne mineralne ishrane jeste da se dopuni razlika između potrebe biljaka i mogućnosti zemljišta da opskrbi biljku pojedinim hranivom. Optimalna količina dodatih hraniva je bitna da sa jedne strane u potpunosti zadovoljava potrebe biljaka, a sa druge ne ostavlja višak u zemljištu.
Kako bi se odredila količina hraniva koju treba uneti preko organskih i/ili mineralnih đubriva potrebno je znati stanje svakog hraniva u zemljištu. Informacije o stanju hraniva u zemljištu dobija se agrohemijskom analizom.
Pročitaj više: Rana berba dunja veći gubici
Redovno đubrenje dugogodišnjih zasada mineralnim đubrivima obavlja se dva ili tri puta godišnje.
U prolećnom đubrenju unosi se azot - preporuka je da azot treba unositi pred kretanje vegetacije kao i u toku vegetacionog perioda. Pored azotnih đubriva, prilikom prve prolećne prihrane zemljišta može se upotrebiti i kompleksno mineralno đubrivo sa naglašenim sadržajem azota. Prihrana se obavlja posle zametanja plodova krajem aprila, azotnim ili NPK đubrivima sa naglašenim azotom.
U slučaju da se iz bilo kog razloga osnovno đubrenje ne obavi u jesen, tada se količina biljnih hraniva predviđena za osnovno đubrenje u jesen i količina za prvo prolećno đubrenje unose u zemljište zajedno, prilikom prve prolećne obrade zemljišta.
Dipl. inž.Mirjana Ostojić
PSSS Kraljevo
