Vreme berbe plodova dunje presudno utiče na kvalitet i njihova tehnološka svojstva. S obzirom na činjenicu da se hemijski sastav najintenzivnije menja oko mesec, mesec i po pred berbu. Kako dunja vrlo dugo vegetira, raste i do kraja oktobra, preranom berbom nastaće veliki gubici u težini (do 1% dnevno) ali i u kvalitetu. Umanjiće se skladišna sposobnost, a uvećaće se gubici pri čuvanju. Ukoliko se dunje kasno uberu postoji opasnost od prekomernog opadanja i jače pojave truleži pri skladištenju. Zbog toga pri kasnijoj berbi plodove treba što kraće čuvati i brže preraditi.
Pročitaj više: Suše se isključivo zdravi plodovi šljive
U praksi vreme berbe plodova određuje se uglavnom po boji pokožice, lakoće odvajanja plodova od grane, boji semenjače semenke, broju dana od punog cvetanja, refraktometrom. Fiziološka zrelost se prepoznaje po tome što plodovi dostižu maksimalnu krupnoću za datu sortu, dobijaju žutu boju i lako se odvajaju sa rodnih grančica. Važno je zapamtiti da se dunja za konzumaciju bere u fiziološkoj, a za preradu u punoj zrelosti. "Vranjska" i "leskovačka" dunja se beru od 160 do 170 dana od vremena punog cvetanja. Dunja se bere tako što se plod obuhvati rukom, blago uvrne i okrene na gore. Plodovi "vranjske" i "leskovačke" dunje nemaju pravu peteljku što pojednostavljuje berbu, transport i čuvanje, jer ne dolazi do mehaničkih povreda od uboda peteljki. Pri berbi treba paziti da se ne lome grančice koje nose plodove, jer će one nositi rodne pupoljke za narednu godinu.
Dunju treba brati po suvom i lepom vremenu, od donjih grana i postepeno prelaziti na više, čime se opadanje plodova svodi na minimum. Zbog toga što plod dunje ima tvrdo meso u praksi vlada mišljenje da ona nije osetljiva na udare. Međutim ona je kao i jabuka i kruška veoma osetljiva na udarce i mehanički oštećena mesta vrlo brzo oksidišu i potamne. Dunje za upotrebu u svežem stanju treba držati u holandezima u kojima su plodovi složeni u jednom sloju. Upotreba uložaka nije neophodna zbog njihove krupnoće. Plodovi namenjeni industrijskoj preradi beru se u boks palete koje se prazne na dnu ili u plastične jabučare, a transportuju se u rasutom stanju.
Pročitaj više: Od bundeve do bundevice
Određivanje zrelosti pomoću refraktometra je najbrži i pouzdan način za određivanje vremena berbe kako kod dunje tako i kod i ostalog voća. Refraktometar je optički merni instrument pomoću kojeg se vrši određivanje sadržaja suve materije u grožđanom soku (širi) i različtim voćnim sokovima. Najčešće se koristi za proveravanje zrelosti plodova u polju, što je od velike važnosti za utvrđivanje vremena berbe voća i grožđa, većinom je radna temperatura 20°C. Ova vrsta terenskog merenja obavlja se u cilju dobijanja kvalitetnih finalnih proizvoda (sokova, vina, sirupa) ili svežih plodova. Najčešće se koristi u vinogradarstvu i voćarstvu. Refraktometar najčešće vrednost sadržaja suvih materija pokazuje u jedinicama Brix-a: 1% Brix= 1g s.m./100g rastvora, tj. 1% Brix = 1% s.m.
U našim uslovima plod "leskovačke" dunje u punoj zrelosti sadrži prosečno od 11-15% ukupnih šećera.
Dunja se čuva do tri meseca, na temperaturi od 0 do 2 stepena, i pri relativnoj vlažnosti vazduha od 90%, pod uslovom da je zaštita u zasadu pravilno sprovedena, a plodovi tretirani fungicidima pre unošenja u hlađeno skladište. Imajući u vidu da se dunja bere kasno u oktobru kada su prošle visoke temperature, plodovi se mogu relativno dobro čuvati u dobro provetrenim podrumima, ili sličnim prostorijama do početka januara, pa čak i do marta, u zavisnosti od sorte.
Dipl.inž. Mihajlo Žikić
PSSS "Agroznanje" Zaječar
