Plodovi namenjeni sušenju moraju biti zreli, zdravi, sa harmoničnim odnosom šećera i kiselina. Takođe moraju biti i odgovarajuće veličine i bez mehaničkih oštećenja. Najkvalitetnijom sortom šljiva za sušenje smatra se "požegača", a kod nas se najviše za sušenje koristi "stenlej" - sorta koja se ubraja u tip cepača i lako se odvaja koštica od mezokarpa.
Berba se obavlja u punoj tehnološkoj zrelosti, bez peteljki kada plodovi imaju izražena svojstva koja karakteriše – krupnoća, naime manje od 30 plodova treba da bude u kilogramu; zatim aromu; boju (modro plava); a sadržaj suve materije treba da je od 19-21 %.
Najpovoljnije vreme berbe šljiva određuje se na osnovu zbira srednjih dnevnih temperatura vazduha od punog cvetanja do zrenja, zatim boje pokožice ploda, kao i čvrstine mesa ploda utvrđene penetrometrom, ali i količinom rastvorljive suve materije u soku izmerene refraktometrom i naravno ukusa ploda.
Šljive treba po mogućnosti brati u nekoliko mahova, pošto svi plodovi na stablu ne sazrevaju istovremeno.Za sušenje i preradu u rakiju beru se trešenjem (ručno ili mehanizovano).Ručno trešenje šljiva je skup i loš način berbe, jer se plodovi oštećuju i prljaju.
Pročitaj više: Od šljive do rakije: Nadin put ka porodičnom brendu
Da bi plodovi šljiva mogli da se beru mehanizovano, koren i kruna voćke moraju da budu snažni i elastični, rastojanja između stabala šljiva i visina debla treba da budu prilagođeni mašinama za mehanizovanu berbu, grane voćaka ne smeju da padaju ka zemlji, a površina u šljiviku mora da bude ravna da bi mašine mogle lako da priđu voćkama. Plodove šljiva treba brati po suvom i tihom vremenu, najbolje ujutro kada spadne rosa, i po podne kada prođe najtopliji deo dana. Šljiva se transportuje u gajbicama manje zapremine, da pri transportu ne bi došlo do oštećenja.
Iz gajbica preko prijemnog transportera šljiva se ubacuje u mašinu za pranje.Transporter mora biti podešen tako da se pre pranja obavi prva inspekcija radi uklanjanja trulih, plesnivih, zelenih plodova i dospelih stranih primesa. Ova operacija se najčešće obavlja ručno.
Probrani plodovi se upućuju na uređaj za klasiranje po krupnoći.
Prva i druga klasa se suše, a treća - sitni plodovi se koristi za preradu u džem, pekmez, alkoholna pića.
Svaka klasa se suši posebno, jer se ujednačenom krupnoćom plodova omogućava ravnomernije sušenje.
Šljiva se na lese može stavljati ručno, ili automatski preko specijalno konstruisanog uređaja.Pri mašinskom punjenju lesa, ručno se samo kontroliše debljina sloja plodova. Na 1 m² površine stavlja se oko 15 kg svežih šljiva. Napunjene lese stavljaju se na vagonete, koji se preko šina ubacuju u sušnicu.
Dipl inž. Milan Tošković
PSSS "Kuršumlija"
