Optimalno vreme za primenu stajnjaka zavisi od klime, tipa zemljišta i stepena zrelosti stajnjaka. Izvoženje i zaoravanje ovog đubriva može da se obavlja u sva četiri godišnja doba. Svaki period ima svoje dobre, ali i loše strane. Iznošenje stajnjaka tokom leta, po završetku žetvenih radova, pogodno je sa stanovišta organizacije rada. Međutim, zbog visoke temperature u tom periodu mogu da nastanu veliki gubici, pre svega, amonijaka, ali i nitratnog oblika azota. Đubrenje stajnjakom u jesen, pre osnovne obrade, je povoljno. Gubici su pri izvoženju svedeni na minimum i stajnjak se dobro izmeša sa zemljom. Ovo vreme izvoženja stajnjaka je nepovoljno iz organizacionih razloga, jer je to sezona kada na gazdinstvu ima puno posla, pre svega, oko berbe kukuruza, ali i pripreme zemljišta za ozime useve. Osim toga, u slučaju tople i vlažne zime i kod jesenjeg izvoženja stajnjaka može doći do ispiranja nitrata u dublje slojeve, čime se smanjuje njegova vrednost.
Tokom zime stajnjak može da se rastura po snegu ili po smrznutom zemljištu. Gubici su tada beznačajni, ali nastaju teškoće pri njegovom zaoravanju.
Iznošenje stajnjaka pre prolećnih poljskih radova je povoljno, jer su gubici hraniva minimalni, a usev u toku vegetacije koristi hraniva koja se oslobađaju iz stajnjaka. Međutim, davanje svežeg stajnjaka u proleće, kod koga je veoma nepovoljan odnos azota i ugljenika, može da izazove azotnu depresiju. Osim toga, pri zaoravanju stajnjaka u tom periodu dolazi do većih gubitaka zemljišne vlage, usled povećanog isparavanja.
Pročitaj više: Na imanju u Kuzminu: Ratarstvo u službi stočarstva
Na brzinu razlaganja stajnjaka utiču klimatski uslovi i tip zemljišta. U uslovima vlažnije klime stajnjak može da se primeni znatno pre setve, a na peskovitim, lakim zemljištima primenu treba što više približiti vremenu setve. Razlaganje je brže u lakšem zemljištu i tamo gde ima više padavina, ali u takvim uslovima može doći do ispiranja hraniva.
Zato je preporuka da u sušnijim uslovima i na težim tipovima zemljištima stajnjak, za jare useve treba zaorati u jesen, a u humidnoj - vlažnijoj klimi i na lakim zemljištima u proleće. Po rasturanju stajnjak treba što pre zaorati na odgovarajuću dubinu. U protivnom, nastaju veliki gubici, pre svega amonijaka, pa se smanjuje njegova upotrebna vrednost. Ukoliko se stajnjak zaore šest sati posle rasturanja njegova vrednost je smanjena na oko 80 procenata. Ako se to obavi sutradan gubici se povećavaju na 30 odsto, a stajnjak zaoran četiri dana posle rasturanja ima upola manju upotrebnu vrednost. Na žalost, ovo je u našim uslovima najčešći slučaj, a proizvođači to objašnjavaju nedostatkom vremena i radne snage.
Treba istaći da stajnjak ima pre svega ulogu da obogati zemljište humusom i da ga učini rastresitim kako bi na parceli poboljšali vodno-vazdušni režim. Zemljište nađubreno stajnjakom može da primi veću količinu vode, što je u sušnijim uslovima biljne proizvodnje od velikog značaja.
Pročitaj više: Dušan Sekendek iz Laćarka: Sedam generacija uz zemlju i stočarstvo
Veliki broj ratara smatra da je zaoravanjem stajnjaka rešio problem đubrenja gajenih kultura. To ipak nije tačno, jer sadržaj osnovnih hraniva u stajnjaku i nije tako veliki. U dobro zgorelom goveđem stajnjaku ima oko 0,5 procenata azota, do 0,2 odsto fosfora i oko 0,6 procenata kalijuma. To znači da se sa 30 tona stajnjaka po hektaru u zemljište unese oko 150 kg azota, 60 kg fosfora i oko 180 kg kalijuma. To i nije neka velika količina NPK hraniva, imajući u vidu da je njihova iskorišćenost u prvoj godini po zaoravanju oko 50 procenata, u drugoj oko 30 i u trećoj oo 20 odsto. Zato je neophodna i primena kompleksih mineralnih đubriva.
Zbog smanjenja stočnog fonda u našoj zemlji nedostatak ovog đubriva je sve veći pa je preporuka struke primena i manje količine stajnjaka, 8-10 t/ha, jer se i sa ovako malom normom đubrenja oživljava aktivnost zemljišnih organizama, čime se povećava plodnost zemljišta.
Dopl.inž. Srđan Cvetković
PSSS "Poljoservis" Knjaževac
